Када је 15. јануара у годишњем обраћању федералном парламенту најавио делимичну ревизију важећег Устава РФ, Владимир Путин је истовремено формирао и 75-члану радну групу за израду нацрта акта о уставним променама, с председницима комитета Савета Федерације и Државне Думе за уставна питања Андрејом Клишасом и Павелом Крашењиниковим, и директором владиног Института законодавства и упоредног права Талијом Хабријевом на челу. Већ петог дана по формирању радне групе у Думу је стигао Путинов предлог закона о промени 22 одредбе Устава Руске Федерације које се налазе у главама Устава које се могу мењати без сазивања уставотворне скупштине.

Државна дума је 23. јануара у првом читању једногласно подржала овај предлог закона, а већ за 11. фебруар заказано је друго читање, када ће о предлогу закона о уставним променама одлучивати дводомно законодавно тело, на заједничкој седници Думе и Савета Федерације. О новим уставним прописима би према Путиновом предлогу требало да се изјасне бирачи на референдуму, који ће по последњим информацијама бити организован најкасније до 1. маја ове године.

ПЛАНОВИ ЛИБЕРАЛА

Имајући у виду поделу врха руске политике на либерално-економски и војнобезбедносни табор, поједини руски аналитичари износе претпоставке да је Путинов предлог уставних реформи изненадио не само руску и инострану јавност већ и појединце из либерално-економског табора, у које убрајају премијера Дмитрија Медведева и председника Думе Владимира Володина. Независно од ових спекулација, једно је већ сада јасно, Путин се определио не само за изненадну већ и за брзу уставну ревизију.

Уставни блицкриг у политичком рату треба да оствари исти ефекат који се од блицкрига очекује у оружаном сукобу: муњевити удар по противнику треба да уништи његову способност да води дуги исцрпљујући фронтални рат. У Путиновом случају противник је либерална опозиција, како она која се налази ван система власти, тако и тзв. „системски либерали“, преко којих западни центри моћи директно и индиректно воде хибридни рат против руског народа и руске државности.

После озбиљног успеха на прошлогодишњим септембарским изборима за московску Градску думу, либерали су се по свему судећи спремали за дуги и, самим тим за безбедносни сектор, исцрпљујући рат с Путином. Како би координирале овим активностима, САД су у Москву крајем прошле године послале новог амбасадора Џона Саливена. У том рату су редовни парламентарни избори 2021. године маркирани као савршена прилика да се кроз нови изборни неуспех кандидата Јединствене Русије доведе у питање лични Путинов ауторитет, како политички ослабљен Владимир Владимирович не би могао пресудно да утиче на процес формирања власти после истека мандата 2024. године.

Путин током читања експозеа у Думи – Фото:Кремлин

КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ

Док се противник спремао за дуги рат, који би био исцрпљујући за Путина и безбедносне структуре РФ, председник Русије је посегао за уставним блицкригом. Кључ за разумевање изабране тактике налази се у предложеном референдуму о уставним променама. Наиме, према члану 136 Устава РФ није предвиђено да се о променама прописа глава 3–8 Устава изјашњавају бирачи путем референдума, већ федерално законодавно тело (2/3 већином укупног броја посланика у Думи и 3/4 већином укупног броја сенатора у Савету Федерације), уз накнадну потврду законодавних тела најмање 2/3 федералних јединица. Ипак, Путин је предложио да се акт о уставним променама изнесе на општеруско свенародно гласање, јер је такав референдум идеалан за проверу и следствено јачање Путиновог ауторитета, имајући у виду да већ годинама расте проценат грађана који се залажу за промену Устава од 1993. године (44 одсто грађана 2013; 68 одсто 2019), који је донет у условима споља диригованог државног слома, Јељциновог самовлашћа и оружаног напада на руски парламент (Бели дом).

После успеха на уставном референдуму, за политички оснаженог Путина било би идеално да се до краја ове године распишу превремени избори за Думу, о чему се већ увелико говори међу руским и иностраним аналитичарима. Користећи се ефектом шока после изведеног уставног блицкрига, Путин и војнобезбедносни табор би на таквим изборима могли да изађу с новим лицима, а можда и партијама, и тако мање-више безболно сломе отпор либералних интересних кланова унутар естаблишмента.

Иако је изведена на муњевит начин, уставна реформа је дуго и брижљиво припремана, пошто обиман акт о променама осетљивих уставних прописа није могао да буде завршен у року од пет дана, колико је протекло од тренутка када је Путин најавио делимичну уставну ревизију до подношења Думи предлога закона о промени 22 одредбе Устава Руске Федерације. Дугогодишњи рад на припреми уставних промена најбоље се види из угла појединих нових уставних решења.

БОРБА ЗА СУВЕРЕНИТЕТ

У српској јавности је већ с правом уочено како међу новим уставним прописима, „прво и најважније: то је приоритет националног права над међународним“ (Борис Над). Реч је о допуни постојећег члана 79 Устава којом се предвиђа да се одлуке међународних органа, организација и тела формираних билатералним и мултилатералним међудржавним споразумима чији је потписник РФ – неће извршавати у Русији уколико су противне одредбама њеног устава. Пошто постојећи члан 15 Устава РФ не даје основа за тумачење да ратификовани међународни уговори и општи принципи и норме међународног права имају јачу правну снагу од Устава РФ, већ само од федералних закона, новопредложеном допуном не уводи се први пут у руски правни систем начело приоритета домаћег права над међународним правом. Имајући у виду досадашњу праксу Уставног суда Русије који је прогласио противуставним и необавезним поједине пресуде Европског суда за људска права, председник Русије је принцип приоритета домаћег над међународним правом проширио и на појединачне одлуке међународних судова или других органа. Тиме се омогућава Русији активна спољнополитичка позиција, јер и без иступања из, примера ради, Савета Европе може да онемогући примену противуставних пресуда Суда из Стразбура.

Управо о томе је још 2018. године, у научном чланку „Од борбе за право ка борби за суверенитет,“ писао садашњи копредседавајући радном групом за промену Устава, проф. др Андреј Клишас. Да се у Русији одавно воде стручни разговори о потреби јачања уставног суверенитета Русије, што је Кремљ брижљиво пратио и анализирао, сведок је и потписник ових редова. На научној конференцији која се у априлу 2014. године одржавала на Московском државном универзитету „Ломоносов“ у част 150. годишњице земске реформе цара Aлександра II, у организацији Универзитета и Савета Федерације, отворено се говорило о томе да су, на пример, поједине одредбе Европске повеље о локалној самоуправи, коју је ратификовала РФ, непримењиве у Русији. Већ тада се могао стећи јасан утисак да се Путинова Русија после прикључења Крима спрема да после политичке изврши и уставну ресуверенизацију.


Извор: Печат

Оставите коментар

Оставите коментар на Путинов уставни удар

* Обавезна поља