Kada je 15. januara u godišnjem obraćanju federalnom parlamentu najavio delimičnu reviziju važećeg Ustava RF, Vladimir Putin je istovremeno formirao i 75-članu radnu grupu za izradu nacrta akta o ustavnim promenama, s predsednicima komiteta Saveta Federacije i Državne Dume za ustavna pitanja Andrejom Klišasom i Pavelom Krašenjinikovim, i direktorom vladinog Instituta zakonodavstva i uporednog prava Talijom Habrijevom na čelu. Već petog dana po formiranju radne grupe u Dumu je stigao Putinov predlog zakona o promeni 22 odredbe Ustava Ruske Federacije koje se nalaze u glavama Ustava koje se mogu menjati bez sazivanja ustavotvorne skupštine.

Državna duma je 23. januara u prvom čitanju jednoglasno podržala ovaj predlog zakona, a već za 11. februar zakazano je drugo čitanje, kada će o predlogu zakona o ustavnim promenama odlučivati dvodomno zakonodavno telo, na zajedničkoj sednici Dume i Saveta Federacije. O novim ustavnim propisima bi prema Putinovom predlogu trebalo da se izjasne birači na referendumu, koji će po poslednjim informacijama biti organizovan najkasnije do 1. maja ove godine.

PLANOVI LIBERALA

Imajući u vidu podelu vrha ruske politike na liberalno-ekonomski i vojnobezbednosni tabor, pojedini ruski analitičari iznose pretpostavke da je Putinov predlog ustavnih reformi iznenadio ne samo rusku i inostranu javnost već i pojedince iz liberalno-ekonomskog tabora, u koje ubrajaju premijera Dmitrija Medvedeva i predsednika Dume Vladimira Volodina. Nezavisno od ovih spekulacija, jedno je već sada jasno, Putin se opredelio ne samo za iznenadnu već i za brzu ustavnu reviziju.

Ustavni blickrig u političkom ratu treba da ostvari isti efekat koji se od blickriga očekuje u oružanom sukobu: munjeviti udar po protivniku treba da uništi njegovu sposobnost da vodi dugi iscrpljujući frontalni rat. U Putinovom slučaju protivnik je liberalna opozicija, kako ona koja se nalazi van sistema vlasti, tako i tzv. „sistemski liberali“, preko kojih zapadni centri moći direktno i indirektno vode hibridni rat protiv ruskog naroda i ruske državnosti.

Posle ozbiljnog uspeha na prošlogodišnjim septembarskim izborima za moskovsku Gradsku dumu, liberali su se po svemu sudeći spremali za dugi i, samim tim za bezbednosni sektor, iscrpljujući rat s Putinom. Kako bi koordinirale ovim aktivnostima, SAD su u Moskvu krajem prošle godine poslale novog ambasadora Džona Salivena. U tom ratu su redovni parlamentarni izbori 2021. godine markirani kao savršena prilika da se kroz novi izborni neuspeh kandidata Jedinstvene Rusije dovede u pitanje lični Putinov autoritet, kako politički oslabljen Vladimir Vladimirovič ne bi mogao presudno da utiče na proces formiranja vlasti posle isteka mandata 2024. godine.

Putin tokom čitanja ekspozea u Dumi – Foto:Kremlin

KLJUČ ZA RAZUMEVANJE

Dok se protivnik spremao za dugi rat, koji bi bio iscrpljujući za Putina i bezbednosne strukture RF, predsednik Rusije je posegao za ustavnim blickrigom. Ključ za razumevanje izabrane taktike nalazi se u predloženom referendumu o ustavnim promenama. Naime, prema članu 136 Ustava RF nije predviđeno da se o promenama propisa glava 3–8 Ustava izjašnjavaju birači putem referenduma, već federalno zakonodavno telo (2/3 većinom ukupnog broja poslanika u Dumi i 3/4 većinom ukupnog broja senatora u Savetu Federacije), uz naknadnu potvrdu zakonodavnih tela najmanje 2/3 federalnih jedinica. Ipak, Putin je predložio da se akt o ustavnim promenama iznese na opšterusko svenarodno glasanje, jer je takav referendum idealan za proveru i sledstveno jačanje Putinovog autoriteta, imajući u vidu da već godinama raste procenat građana koji se zalažu za promenu Ustava od 1993. godine (44 odsto građana 2013; 68 odsto 2019), koji je donet u uslovima spolja dirigovanog državnog sloma, Jeljcinovog samovlašća i oružanog napada na ruski parlament (Beli dom).

Posle uspeha na ustavnom referendumu, za politički osnaženog Putina bilo bi idealno da se do kraja ove godine raspišu prevremeni izbori za Dumu, o čemu se već uveliko govori među ruskim i inostranim analitičarima. Koristeći se efektom šoka posle izvedenog ustavnog blickriga, Putin i vojnobezbednosni tabor bi na takvim izborima mogli da izađu s novim licima, a možda i partijama, i tako manje-više bezbolno slome otpor liberalnih interesnih klanova unutar establišmenta.

Iako je izvedena na munjevit način, ustavna reforma je dugo i brižljivo pripremana, pošto obiman akt o promenama osetljivih ustavnih propisa nije mogao da bude završen u roku od pet dana, koliko je proteklo od trenutka kada je Putin najavio delimičnu ustavnu reviziju do podnošenja Dumi predloga zakona o promeni 22 odredbe Ustava Ruske Federacije. Dugogodišnji rad na pripremi ustavnih promena najbolje se vidi iz ugla pojedinih novih ustavnih rešenja.

BORBA ZA SUVERENITET

U srpskoj javnosti je već s pravom uočeno kako među novim ustavnim propisima, „prvo i najvažnije: to je prioritet nacionalnog prava nad međunarodnim“ (Boris Nad). Reč je o dopuni postojećeg člana 79 Ustava kojom se predviđa da se odluke međunarodnih organa, organizacija i tela formiranih bilateralnim i multilateralnim međudržavnim sporazumima čiji je potpisnik RF – neće izvršavati u Rusiji ukoliko su protivne odredbama njenog ustava. Pošto postojeći član 15 Ustava RF ne daje osnova za tumačenje da ratifikovani međunarodni ugovori i opšti principi i norme međunarodnog prava imaju jaču pravnu snagu od Ustava RF, već samo od federalnih zakona, novopredloženom dopunom ne uvodi se prvi put u ruski pravni sistem načelo prioriteta domaćeg prava nad međunarodnim pravom. Imajući u vidu dosadašnju praksu Ustavnog suda Rusije koji je proglasio protivustavnim i neobaveznim pojedine presude Evropskog suda za ljudska prava, predsednik Rusije je princip prioriteta domaćeg nad međunarodnim pravom proširio i na pojedinačne odluke međunarodnih sudova ili drugih organa. Time se omogućava Rusiji aktivna spoljnopolitička pozicija, jer i bez istupanja iz, primera radi, Saveta Evrope može da onemogući primenu protivustavnih presuda Suda iz Strazbura.

Upravo o tome je još 2018. godine, u naučnom članku „Od borbe za pravo ka borbi za suverenitet,“ pisao sadašnji kopredsedavajući radnom grupom za promenu Ustava, prof. dr Andrej Klišas. Da se u Rusiji odavno vode stručni razgovori o potrebi jačanja ustavnog suvereniteta Rusije, što je Kremlj brižljivo pratio i analizirao, svedok je i potpisnik ovih redova. Na naučnoj konferenciji koja se u aprilu 2014. godine održavala na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“ u čast 150. godišnjice zemske reforme cara Aleksandra II, u organizaciji Univerziteta i Saveta Federacije, otvoreno se govorilo o tome da su, na primer, pojedine odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koju je ratifikovala RF, neprimenjive u Rusiji. Već tada se mogao steći jasan utisak da se Putinova Rusija posle priključenja Krima sprema da posle političke izvrši i ustavnu resuverenizaciju.


Izvor: Pečat

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Putinov ustavni udar

* Obavezna polja