dedjanskiVreme je da govorimo otvoreno! Činjenica je da su i vlast, i opozicija na istoj strani. Svako iz svog razloga. Koja je to ista strana? Pa ta da je svima dosta Kosova i da se svi distanciraju od Rusije, makar do sledećih izbora ako ne i trajno.

Novi režim ima sva obeležja prethodnih antisrpskih režima od 2000-te naovamo. Nije im ništa važno sem EU. Zadužuju se istim pa i većim intenzitetom nego ovi pre njih. Spomenike albanskim teroristima ne ruše mesecima. Viđaju se sa šiptarskim prvacima i daju im legitimitet. Ekonomski je sunovrat a ništa pametno ne čine da se iz njega izvučemo. Hapse omražene tajkune ali ujedno prodaju srpsku zemlju muslimanima koji svojim građanima seku ruke i koji su finansirali mudžahedine koji su Srbima sekli glave i sa njima igrali fudbal. Ne hapse srpske generale jer su svi već pohapšeni, ali nikad se ne zna na šta ovo može da izađe… Podigli su granicu na Kosovu, nude stolicu Kosovo u UN …

Opozicija? O demokratama da ne pričamo. Njima je jedino krivo što ovo što se radi, ne rade oni nego nova koalicija Nikolić-Dačić-Vučić. Oni nisu smeli jer su imali tzv „patriotsku“ opoziciju. Znači hteli su ali nisu smeli… LDP više nema svrhu. Ova vlast radi sve što su oni ne samo pričali nego što su se i nadali a nisu smeli da kažu. To se vidi jer perjanice NVO sektora Vesna Pešić, Nenad Prokić, Sonja Biserko,Žarković, Basara i drugi, veličaju novu vladu …

DSS? Posebna enigma. Uz sve zamerke koje su se mogle njima prilepiti koje nisu male od isporučivanja velikog broja srpskih generala u Hag pa nadalje, ipak su imali jedan principijelan stav oko Kosova i Metohije. I to je činjenica, i to im se mora priznati. Ali šta im je on doneo? Doneo je to da ne mogu u vlast nikako. Da su obeleženi kao remetilački faktor na Zapadu a mi svi znamo iz bliske istorije da svi naši političari pate za milošću zapada. I zato pragmatično stranački razmišljaju da je dobro da oni dižu galamu u Skupštini i drže principijelan stav oko Kosova, ali da bi bilo najbolje da ova vlast završi posao i da se pitanje Kosova više ne poteže. Tada će oni osuditi izdaju ali će imati šansu da u nekom sledećem deljenju karata uzmu deo kolača vlasti..

Jedino se kod njih nadam da grešim i da će odoleti uskopartijskim interesima. Verujem još uvek da se Koštunica neće tako ponašati iako skoro svi iz njegovog najbližeg okruženja razmišljaju baš ovako kao što sam napisao.

Ostala vanparlamentarna opozicija? SRS kao organizaciono velika stranka je razbijena. Projekat razbijanja koji je počeo stvaranjem napredne stranke nastavlja se ponovnim pokušajima odvajanjem dela bivših poslanika kroz stvaranje neke nove NVO koja će prerasti u partiju. Najgore je to što su je osnovali oni koji su bili naveći Srbi dok su bili poslanici. A sada kada para više nema ajde malo da pričamo o politici… To su oni koji su bili najodgovorniji za loše rezultate stranke jer su godinama bili oni koji je vode. Pitanje je da li je to slučajno?

Ideje stranke su jasne i nesumnjivo nacionalno dobre ali budućnost stranke umnogome zavisi od povratka Vojislava Šešelja iz Haga. Ako se uskoro vrati stranka će vrlo brzo izrasti u veliku i bitnu stranku i možemo računati na kakve takve promene na političkoj sceni Srbije. Ukoliko se ne vrati biće potrebna velika snaga i vreme da ponovo postane bitan faktor na političkoj sceni Srbije.

Dveri očigledno nemaju više budućnost. Iz jednostavnog razloga što nemaju dovoljno razvijenu organizaciju. I ono što su imali po nekim opštinama u kojima su prešli cenzus ušlo je u vlast sa naprednjacima. Nesporno da imaju dobru ideju ali imali su i mnogo novca da je promovišu. Sada odjednom novca nema i nema ideje? Hm…

Što se tiče druge dobitne priče za izbore, na osnovu koje se pokupe glasovi patriotskih glasača, nju čini sve ono što se odnosi na povezivanje sa Rusijom. O tome se priča pre izbora a posle njih uglavnom se zaboravi.

Godinama se ovde sabotira svako prisustvo Rusije. Setimo se nekih problema: od dobijanja dozvola za izgradnju „Južnog toka“, preko sticanja statusa posmatrača u ODKB-u, do ignorisanja pristupanju Ugovoru o evropskoj bezbednosti, otvaranja još koje ruske banke i osiguravajuće kuće, pristupanju NATO savezu …

I gde smo sada? „Južni tok“ nije još počeo da se gradi, u političkim institucijama ODKB-a nas nema, UEB se ne spominje, jedna velika ruska banka je supela da uđe na srpsko tržište samo kupovinom austrijske banke, a NATO nam je na vratima tj. učestvujemo u NATO misijama. I dalje posredno idemo ka atlantskim integracijama. Ništa se nije promenilo. Entuzijazam novog režima i oduševljenje Rusijom je nestalo i nalazi se na nivou Đinđićeve vlade tj skoro da je ravno nuli.

Nameće nam se opcija Brisel ili smrt.

Nije tako. Srbija je u težoj poziciji nego ranije, i to uzimajući u obzir celokupnu našu istoriju. Tako je iako naša zemlja nije u ratu. Mi smo kroz istoriju puno puta bili porobljeni ali smo uvek imali želju da se oslobađamo. Rađali su se hajduci, srpski borci koji su znali da je sloboda svetinja za koju se treba boriti. Danas prvi put imamo ljude koji žele da budu porobljeni. Najgore je što su oni sada na vlasti i još nas ubeđuju da je to dobro. Ipak to ne znači da smo dokrajčeni. Biće teško ali moramo se boriti. Zbog naše dece.

dr Stevica Deđanski, Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje.


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Režim, opozicija, Kosovo, Rusija

* Obavezna polja