NA zvaničnom sajtu vlade Crne Gore osvanula je čestitka za „21. maj – Dan neovisnosti“. Da, dobro ste pročitali – „neovisnosti“. Ni NDH nije insistirala da baš mora „neovisnost“. Ali, Milova CG prilježan je đak, s perspektivom da nadmaši učitelja.

Čestitka je došla iz kabineta ministarke Marije Vučinović. U čestitki se, još, sa zabrinutošću veli da „i nakon 14 godina postoji jedan broj onih koji bi željeli da se točak istorije vrati unazad“. „Upravo zbog takvih“, odlučna je ministarka, „moramo učiniti sve da postojeće razlike unutar crnogorskog bića budu u konačnici prevaziđene, a pitanje neovisnosti CG za svakog građanina neupitno“.

Iz čestitke se vidi na silu kroatizovan jezik, mada još ne u dovoljnoj meri. Piše evropski – ne europski, ekonomski – ne gospodarski, takođe – ne također… Mora još da se radi, da bi se postiglo NDH savršenstvo.

Izvesno opravdanje za neovisnost svakako da je u tome što je Vučinovićka predstavnica hrvatske manjine u CG. Manjinski Hrvati inače imaju običaj da u javnosti govore i pišu onako kako nikada ne čine u „normalnom“ životu.

Predavao sam Tomislavu Žigmanovu i sećam se da je, do 2001. godine, govorio onako kako govore svi u Novom Sadu. A onda je ušao u politiku. Najednom je počeo da priča kao da mu je neko ubacio čip s korienskim pravopisom u glavu.

Po ustavu CG „u službenoj upotrebi“ je i „hrvatski jezik“ (član 13). To objašnjava neovisnost na vladinom sajtu. Ali, ono što još valja objasniti jeste i to kako se Vučinovićka našla u poziciji da uopšte bude ministar.

Ona je predsednica Hrvatske građanske inicijative (HGI) i izabrana je na izborima 2016. godine kao jedini predstavnik cg. Hrvata. Markovićeva vlada pak, da podsetim, izglasana je u skupštini CG za jedan glas (41 od 80).

Zato je Vučinovićka bila važna. Zato je (ponovo) i izabrana za ministarku.

A kako je Vučinovićka ušla u parlament? Priča o tome je prava slika Đukanovićeve demokratije.

Cenzus od 3,0% ne važi za manjinske stranke, a za cg. Hrvate određen je na 0,35%. Ali, i to je bilo previše za predsednicu HGI. Istraživanja javnog mnenja pokazivala su da HGI sama ne može preći cenzusni prag.

Marija Vučinović i Milo Đukanović na saboru HGI u Tivtu – Foto: Radio Duks

Stoga je Đukanović, prema pisanju podgoričkih Vijesti, odlučio da jedan broj DPS glasova usmeri na svog vernog partnera, HGI. Tako je Milo za deset puta manje glasova – nešto preko hiljadu – dobio, faktički, još jedno poslaničko mesto za DPS.

Presudno.

Ovaj svojevrsni izborni inženjering video se i po rezultatima glasanja. HGI je eksplodirao u Podgorici (331 od ukupno 1663 glasa za HGI), kao i na severu CG – gde je broj Hrvata zanemarljiv (Pljevlja 25 glasova, a na prethodnim izborima: 1 glas).

S druge pak strane, tamo gde u CG ima Hrvata, bilo je manje glasova za HGI nego ikad. U Kotoru od 1553 Hrvata HGI je dobio 307 glasova – 85 manje nego 2012. Na biralištu u Lepetanama, gde živi Vučinovićka, a gde su većina takođe Hrvati, HGI je dobio samo 5 (i slovima pet) glasova. To znači da za HGI tu nije glasao niko izuzev članova Vučinovićkine uže porodice.

Ovaj primer pokazuje kako je Đukanović ponovo došao do vlade – izbornim inženjeringom i krađom.

Da samo ukratko podsetim: još pre izbora su organizacije specijalizovane za izborni monitoring upozoravale da se u biračkom spisku nalazi na desetine hiljada tzv. „fantoma“.

Pretres biračkog spiska pokazao je da kućni broj nema 52,3% upisanih glasača (u Ulcinju, recimo, 83%). Toliki ljudi, faktički, nemaju adresu? A otkud su onda uopšte na biračkom spisku?

Veći odziv na izbore značio je teže manipulisanje rezultatima i, po istraživanjima javnog mnenja, više glasova za opoziciju. „I dok je izborni dan odmicao, izgledalo je kao da će izlaznost biti rekordna – preko 80%. A onda se glasnuo specijalni državni tužilac s pričom o državnom udaru. I izlaznost je počela naglo da opada“.

Odmah su ugašeni Viber i WhatsApp u CG. Kolebljivim biračima poslata je poruka da nije reč o pukoj smeni vlasti, već o očuvanju države. No, „uz svo podmićivanje i zastrašivanje, DPS mašinerija uspjela je za sebe i SD jedva da namakne oko 171.000 glasova – dok su četiri jasno deklarisane opozicione partije i koalicije dobile oko 179.000 glasova“.

Uz svu krađu i manipulaciju, opozicija je dobila više glasova od Đukanovića. Ali, Milo je napravio vladu. Upravo zahvaljujući triku s Vučinovićkom.

Najlepše je što nam Milovi beogradski propagandisti neprestano nabijaju na nos cg. demokratiju. Kao što kaže Milivoj I-Moj-Deda-Je-Stariji-Od-SPC Bešlin, „Srbija je, demokratski, na nižem stupnju razvoja u odnosu na Crnu Goru”.

Nikad nisam mislio da ću ovo da izjavim. Ali, Vučićeva demokratija je majka Mara za Đukanovićevu.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović drži govor tokom jednog panela na marginama NATO samita u Varšavi, 08. jul 2016. (Foto: Bartlomiej Zborowski/Poland Out)

Vučić bar ne mora da obezbeđuje vladinu većinu za jedan glas. I (barem zasada) ne krade crkve, nije ugurao narod, protivno njegovoj volji, u NATO i ne hapsi u sred skupštine poslanike opozicije (kad treba izglasati neki problematični zakon).

U vezi sa ovim poslednjim razveselilo me je Đukanovićevo opravdanje: „Nije riječ o hapšenju članova opozicije, već o sprječavanju izgrednika. Ovi ljudi su spriječeni da se ponašaju neodgovorno“.

I tako, proglasiš jednostavno opozicione poslanike neodgovornim izgrednicima, zatim ih, uprkos poslaničkom imunitetu, pohapsiš u parlamentu, i na kraju usvojiš zakon kakav hoćeš – baš lep primer demokratije. NATO demokratije.

Đukanović se hvali da će „potomstvu ostaviti građansku državu multietničke demokratije sa usvojenim evropskim sistemom vrijednosti“. A Metju Palmer ističe da je Đukanovićeva CG „kao multinacionalna i multivjerska država, najuspješnija priča u regionu i primjer za svoje susjede“.

Evropske vrednosti? Da, ali iz 16. veka – Cuius regio, illius religio („Čije kraljevstvo, onoga i vera“; Augzburški mir, 1555).

Bukvalno to Đukanović kaže, kada na pitanje novinara – da li je tačno „Čija je država, toga je i crkva“ – odgovara sa: „Da!“ (ovde 32:24), i objašnjava: „za mene je neupitna teza da je država stvarala crkvu“ (isto, 32:35).

Dobro došli u 16. vek.

Ako je po odnosu prema religiji u 16. veku, po odnosu prema demokratiji Đukanović je negde u 17. veku. On još nije dobacio do razdvajanja tri grane vlasti.

Episkop Amfilohije i Milo Đukanović, ilustracija – Foto: Beta/Pixabay.com/Rojters

Tako, recimo, Đukanović poručuje sudijama – nezadovoljan njihovim oklevanjem da kažnjavaju litijaše i mantijaše: „Nezavisnost da, ali unutar neupitnog državnog interesa. Tu nezavisnost vam je dala ova država i ona svakako nije beskonačna. A ukoliko želite da budete beskonačno nezavisni, nemojte da radite u državnim organima i nemojte da živite u ovoj državi. Ali, ako ste se prihvatili da budete dio izvršne, ili zakonodavne, ili tužilačko-sudske vlasti, posebno mislim na sudije, onda ste u obavezi da pojave koje opisujemo kao neupitan atak na državu CG prepoznajete i ponašate se u skladu s ovlašćenjima“.

Ne, preterao sam, to čak nije ni 17. vek – to je znatno ispod 14. veka.

Jer, i u Zakoniku Cara Dušana (1349) lepo piše: „Sudije da sude po Zakoniku, a ne po strahu od Carstva mi“ (čl. 172). A kod Đukanovića: ko hoće da sudi nezavisno od Carstva mu, neka ide iz CG.

Đukanović voli da istakne da litijaši i mantijaši hoće CG „da vrate u status srpske države“, „dakle, da vrate u model srednjovjekovne države“ (isto ovde, 20:11—20:41).

No, čak i da je tako, ako bi to bila srednjovekovna srpska država sa Zakonopravilom Sv. Save i Dušanovim Zakonikom, u njoj bi, zapravo, bilo više prava, pravde, pa i demokratije, nego u Đukanovićevoj „modernoj i evroatlantskoj“ CG.

Već je uočeno da se u CG od Đukanovića brane elemantarna prava, poput svojinskog, kao i elementarna sloboda, poput slobode veroispovesti. Ali, brane se i neka elementarna civilizacijska dostignuća, poput razdvojenosti tri grane vlasti, slobodnih izbora i parlamentarizma.

Sa one strane nalaze se Đukanović, NATO i pravo jačeg. A sa ove duh, sloboda i legitimno pravo. Pa da vidimo šta će da pobedi.


Izvor: Sve o srpskoj

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sačuvaj nas Bože Milove crkve i demokratije…

* Obavezna polja