Криза производње железничких вагона у Русији, која је досегла врхунац  2012. године, завршила се 2015. године. Занимљиво, од почетка увођења санкција њихова производња расте и 2019. је земља поставила нови рекорд с изградњом 79.000 вагона, што је за 15,5 одсто више у односу на 2018. годину. Пре доласка на власт Владимира Путина, ова је индустрија била у грозном стању. Совјетска Русија није могла престићи чак ни царску, а након што се СССР урушио, требало је изградити нову индустрију из темеља.

У совјетска времена, индустрије с високом додатном вредности су биле смештене у републикама социјалистичког табора, а Руси су у то време „спавали“. Вагони и дизел локомотиве су се производили углавном у Украјини, која је на графикону доље приказана црвеном бојом, а електричне локомотиве у Чешкој и Грузији. Бродове, већину производње авиона и сву пропратну индустрију су добиле такозване братске земље, а производња тог сектора је у Русији затворена. Као што се види на слици, плаво, које од 1991. означава искључиво руску производњу, као индустрија се морала градити изнова, скоро од нуле.

Но, питање није шта су у стању изградити у Русији, ако за то дође налог из Кремља, већ шта ће им сви ти вагони? Ако се тренд настави, за неколико година ће само руска индустрија производити више вагона од целог Совјетског Савеза заједно. Купују их Руске железнице и странци, што је добар знак, не само за железничку индустрију, већ и за руску економију у целини. Међутим, наводи се како се превоз терета руским железницама у 2019. се смањио за 1,4 одсто, што је без сумње последица мање испоруке енергената. Наиме, пад је мали и растао је од 2016. до 2019., делимично можда и због топле јесени и зиме, што је утицало на пад испорука угља, нафте и енергената.

Али погледајмо датуме, Пораст производње железничких вагона, до рекордне 2019., почиње 2015. када је произведено 28.400 вагона. Следеће године већ 36.600 вагона, 2017. је произведено 58.300 вагона, а 2018. је из погона изашло 68.000 вагона. И на крају имамо, као што смо рекли, рекордну 2019. са 79.000 вагона.

Но, тема није Украјина, већ стреловит раст броја вагона и из којих разлога? Није реч о војсци, јер није укалкулисана производња војних возила, већ искључиво цивилних. Чак и ако узмемо у обзир да делом расте број путничких вагона, раст је опет превелик. Да не дужимо, разлог су западне санкције и одлука Кремља и владе о супституцији увоза, што је довело до експлозије реалног сектора. Раније смо писали о порасту производње камиона за друмски превоз, трактора прикључака, петрохемијске и индустрије вештачког ђубрива, повећању пољопривредне производње, која у Сједињеним Државама, на пример, једва да прелази један одсто бруто домаћег производа, а ни европски сељаци не стоје боље, а великих државних компанија нема.

Али, толика производња мора имати и тржиште, а њега опет јамчи држава. Је ли то у складу с правилима „слободног тржишног надметања“? Чак и ако није, то је одговор на санкције и чак ни СТО ту не може учинити  ништа. И тако смо у нешто више од пет година дошли до бројке да се 99 одсто прехрамбених производа у руским трговинама производи у домаћим предузећима. Ову изјаву дао је министар индустрије и трговине Денис Мантуров. Донедавно се такав удео напросто чинио немогућим. Али заиста, руска храна не само да је западњачке производе избацила из Русије, већ Москва намерава узети и  тржишни удио у иностранству. Можда је сада јасније зашто се у Русији гради толико вагона и производња се од увођења санкција утростручила.

„Око 99 одсто прехрамбених производа у руским трговинама тренутно је домаћег порекла. Ако се сећате деведесетих када смо долазили у трговину, све је било увезено, укључујући краставце, а када дођете данас, имамо 99 одсто руских производа. Морам рећи да сам срећан”, рекао је“, рекао је неки дан министар индустрије и трговине Денис Мантуров.

Производња вагона у СССР-у, односно Русији и Украјини (црвено), с почетком поређења при раздвајању „братских сектора“ 1985. (Фото: logicno.com)

ДА ЛИ МИНИСТАР ПРЕТЈЕРУЈЕ?

У трговачким ланцима X5, удео домаће робе прелази 90 одсто асортимана, напомиње представник X5 ритејл групе. У хипермаркетима Лента око 95 одсто производа купује се у Русији. „Удео домаће робе у одређеним категоријама може досећи 98 одсто. Удео увоза зависи од категорије. Садржи 100 одсто ако говоримо о егзотичном воћу, али много мање, на пример, у купусу и тако даље“, каже представник Ленте.

У трговинама Вкусвила удео домаћих производа је 90-93 одсто. Но, на интернетском супермаркету прехрамбених производа Утконос удео домаћих производа износи 74,42 одсто, рекао је представник компаније. Највећи удео домаћих производа од 100 одсто заступљен је у категоријама “гастрономија кобасица” и “замрзнуто месо”. Лидери у уделу производа руске производње су такође колачи и пецива (92 одсто), млечни производи (90 одсто), хлеб (88 одсто), смрзнути производи (83 одсто), храна за дијабетичаре (81 одсто), сиреви (79 одсто), рекао је представник компаније Утоконос онлајн. „ОК“ је одбио пружити податке о уделу увоза и локалних производа, док АБЦ тејст, Глобус гурме, као ни Диxие, Магнит и Метро такође нису одговорили на захтев.

На темељу тих мрежа испада да у руским трговинама у целини удео домаћих производа и даље варира од 75 одсто до 95 одсто. Но уопштено се ситуација у трговинама у поређењу са ’90-им драматично променила, што је видљиво голим оком. Врх раздобља увоза пао је на нулу. “У раздобљу након перестројке Руси су дословно трчали за увозном робом. Чинило се да је било који страни производ бољи. На пример, почетком 2000-их удио увоза у живинарском сектору био је 70 одсто”, напомиње извршни директор удружења Руспродсојуз Дмитриј Востриков.

Сад је месо категорија у којој удео домаће производње достиже готово 100 одсто, барем у перади и свињетини. Некада давно, полице трговина биле су прекривене „Бушовим батацима“, који су били изузетно популарни. Након скромног совјетског асортимана, Руси су једноставно желели разноликост и нове укусе. Сада Русија производи више меса перади него што Руси могу конзумирати, а домаће тржиште је засићено, због чега је цена прерађевина сада тако ниска.

Да би даље расли, произвођачи су жељни нових тржишта. Сада министарство пољопривреде ради на смањењу зависности од увоза узгојног материјала за домаће живинарство. Увозни удео овде досеже 95-98 одсто. Већ је развијен потпрограм за стварање властитог материјала за тов и за његово спровођење ће држава издвојити средства из буџета. “С временом је дошло до гомиле увоза и руски производи нису били квалитетнији од производа из увоза, али сада имамо обрнути процес“, каже Востриков.

Значајан подстицај повећању удјела руских производа на полицама дали су „проембарго“ и државни програми подршке. Тренутно нису сви ни спроведени, али уопштено је током последњих година укупни удео руских прехрамбених производа на полицама ланаца порастао на 70-100 одсто. „Већ у августу 2015., дакле годину дана након што је Русија увела ембарго на увоз одређених категорија прехрамбених производа, удео домаће робе у трговинским ланцима X5 премашио је 90 одсто асортимана, а у већини категорија приближио се 100 одсто, на пример, у конзумирању млека, пилећих јаја, свежег меса, итд. “, рекао је представник X5 ритејл групе, а тај се тренд примјећује у многим трговачким ланцима.

Вероватно једини изузетак је Вкусвил, али уз благи пад с готово 100 одсто на најмање 90 одсто руских производа. “Што се тиче ситуације са супституцијом  увоза од 2014. године, наш је процес био супротан. Асортиман смо на почетку градили на домаћим производима и до 99 одсто, али како се асортиман воћа и поврћа проширио, почели смо додавати увезене производе и дошли смо до оптималног удела од 90–93 одсто“, каже компанија. „Пре него што је Русија увела противсанкције, удео увозних производа премашивао је трећину асортимана, док је данас удео неких домаћих роба достигао 95-100 одсто“, указује Востриков.

Штавише, увоз је раније могао надокнадити основне прехрамбене производе попут хлеба, меса, шећера, житарица, јаја, али данас, према удружењу “Руспродсојуз”, удео домаће кобасице и брашна данас прелази 98 одсто, а житарица 99 одсто. Руска со постала је рекордер у повећању удела међу свим категоријама, јер је укључена у Доктрину о безбедности хране, посебни владин програм који искључује, ГМО, производе од меса третиране хормонима , антибиотицима, или од воћа и поврћа са штетних пестицидима, хербицидима и другим отровним материјама.

Истовремено, купац у трговини можда и не примећује да су готово сви производи на полицама домаћи. Напротив, на први поглед се чини да има пуно увоза.  Највјероватније купце збуне енглеска имена. „Страни називи производа се повезују с  увозом, али то не значи да је одређени бренд довезен из иностранства“, каже Востриков. „Прво, многе су мултинационалне компаније су локализовале своју производњу у Руској Федерацији и послују по руским законима. На пример, многе познате чоколаде се производе већ дуже време у Русији”, каже Востриков.

Путин обилази руска житна поља-Фото: РОЈТЕРС/Спутњик

Друго, страна имена могу користити и домаћи руски произвођачи. Ово је чисто маркетиншки потез, који из неког разлога и даље цвета. Очито делује, јер још увијек постоје људи који верују да је страно синоним за квалитет, иако то није увек случај.“Да бисте објективно проценили робу, морате пажљивије прочитати налепницу, јер она увек означава место производње, а за већину категорија је то унутар земље”, каже Дмитриј Востриков.

Осим ако се, зависно од сезоне, ситуација промени. Међутим, сезонски пораст увоза карактеристичан је углавном за воће и поврће, јер нека од њих не расту у Русији због климатских услова, као, на пример, банане. “Традиционално је више увоза воћа и поврћа зими и на пролеће, када снабдевање од прошлогодишњег рода није довољно за тржиште. Но у мају, када се снабдевање домаћим производима на тржишту повећава, ситуација се мења”, каже Востриков.

Успут, ова сезоналност не утиче пуно на општу структуру. „Сезоналност не утиче значајно на промену удела увоза и роба произведених у земљи. Примера ради, у фебруару 2019. удео увоза у асортиману Утконос онлајн износио је 17,21 одсто, а удео домаћих производа 82,79 одсто. У јулу 2019. године је удио увоза у асортиману чинио 16,76 одсто, а 83,24 одсто је било домаћих производа”, рекао је представник компаније. То се може објаснити и процватом воћа и поврћа у Русији у позадини санкција и руског противембарга. У гајењу пластеничког поврћа се постижу изврсни резултати, што смањује зависност од увоза у пролеће и зиму. Зато што су пољопривредници модернизовали старе стакленике, а нови, изграђени 2018., почели су достизати пуни капацитет.

Још није било могуће у потпуности заменити увоз јабука. Процес узгоја и бербе овде није лак. Међутим, до 2014. није се причало о масовној комерцијалној продаји домаћих јабука. Све су полице биле препуне робе из Пољске, али је прошле године Русија произвела рекордну количину воћа и бобица од 3,46 милиона тона. То је било могуће захваљујући постављању рекордних површина нових засада.

Истина, како би се постигла самодовољност од 60 одсто, како је то предвиђено Доктрином о безбедности хране, то није довољно. Али та бројка расте и готово је досегла 40 одсто. Планове руских вртлара о проширењу површина потиче још већи успех. Највећи произвођач јабука у Русији, Сад-џајант Ингушетија, планира удвостручити производњу до 2023. године и с 24 хиљаде тона у 2019. досећи на 55-60 хиљада тона. И ти ће се планови остварити, јер је у последње две године засађено стотине хектара, који досад једноставно нису досегли фазу давања плодова.

Истовремено, изненађује стопостотни удео домаће производње у малопродаји у категорији конзумног млека и млечних производа, јер статистика показује високи удео увоза млечних производа из Белорусије. Дакле, према Сојузмолоку, с укупним волуменом руског тржишта млека од 39,8 милиона тона, увоз износи седам милиона тона. Бјелорусија је лидер у испоруци већине врста млечних производа у Русију. Код сира Бјелоруси имају готово стопостотни удео у увозу, 80 одсто у конзумном млеку и кајмаку, 93 одсто у кисело-млечним производима итд.

„Бјелоруско млеко заиста представља озбиљну конкуренцију руској роби, али истовремено надокнађује мањак сировог млека, који је још увек сачуван у Русији”, рекла је представница Сојузмолока Марија Жебит. Међутим, руска самодовољност у млечним производима износи готово 82 одсто, а то је само осам одсто мање од циља који је постављен у Доктрини о безбедности хране. Овде се мало тога може додати, јер би ово било само ново поглавље у реализацији плана супституције увоза, а не заборавите да смо чланак почели с питањем шта ће Русима толико вагона?

Језичко прилагођавање текста – ЦЕОПОМ Истина


Извор: Логично

Оставите коментар

Оставите коментар на Санкције Запада и руска привреда

* Обавезна поља