Kriza proizvodnje železničkih vagona u Rusiji, koja je dosegla vrhunac  2012. godine, završila se 2015. godine. Zanimljivo, od početka uvođenja sankcija njihova proizvodnja raste i 2019. je zemlja postavila novi rekord s izgradnjom 79.000 vagona, što je za 15,5 odsto više u odnosu na 2018. godinu. Pre dolaska na vlast Vladimira Putina, ova je industrija bila u groznom stanju. Sovjetska Rusija nije mogla prestići čak ni carsku, a nakon što se SSSR urušio, trebalo je izgraditi novu industriju iz temelja.

U sovjetska vremena, industrije s visokom dodatnom vrednosti su bile smeštene u republikama socijalističkog tabora, a Rusi su u to vreme „spavali“. Vagoni i dizel lokomotive su se proizvodili uglavnom u Ukrajini, koja je na grafikonu dolje prikazana crvenom bojom, a električne lokomotive u Češkoj i Gruziji. Brodove, većinu proizvodnje aviona i svu propratnu industriju su dobile takozvane bratske zemlje, a proizvodnja tog sektora je u Rusiji zatvorena. Kao što se vidi na slici, plavo, koje od 1991. označava isključivo rusku proizvodnju, kao industrija se morala graditi iznova, skoro od nule.

No, pitanje nije šta su u stanju izgraditi u Rusiji, ako za to dođe nalog iz Kremlja, već šta će im svi ti vagoni? Ako se trend nastavi, za nekoliko godina će samo ruska industrija proizvoditi više vagona od celog Sovjetskog Saveza zajedno. Kupuju ih Ruske železnice i stranci, što je dobar znak, ne samo za železničku industriju, već i za rusku ekonomiju u celini. Međutim, navodi se kako se prevoz tereta ruskim železnicama u 2019. se smanjio za 1,4 odsto, što je bez sumnje posledica manje isporuke energenata. Naime, pad je mali i rastao je od 2016. do 2019., delimično možda i zbog tople jeseni i zime, što je uticalo na pad isporuka uglja, nafte i energenata.

Ali pogledajmo datume, Porast proizvodnje železničkih vagona, do rekordne 2019., počinje 2015. kada je proizvedeno 28.400 vagona. Sledeće godine već 36.600 vagona, 2017. je proizvedeno 58.300 vagona, a 2018. je iz pogona izašlo 68.000 vagona. I na kraju imamo, kao što smo rekli, rekordnu 2019. sa 79.000 vagona.

No, tema nije Ukrajina, već strelovit rast broja vagona i iz kojih razloga? Nije reč o vojsci, jer nije ukalkulisana proizvodnja vojnih vozila, već isključivo civilnih. Čak i ako uzmemo u obzir da delom raste broj putničkih vagona, rast je opet prevelik. Da ne dužimo, razlog su zapadne sankcije i odluka Kremlja i vlade o supstituciji uvoza, što je dovelo do eksplozije realnog sektora. Ranije smo pisali o porastu proizvodnje kamiona za drumski prevoz, traktora priključaka, petrohemijske i industrije veštačkog đubriva, povećanju poljoprivredne proizvodnje, koja u Sjedinjenim Državama, na primer, jedva da prelazi jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, a ni evropski seljaci ne stoje bolje, a velikih državnih kompanija nema.

Ali, tolika proizvodnja mora imati i tržište, a njega opet jamči država. Je li to u skladu s pravilima „slobodnog tržišnog nadmetanja“? Čak i ako nije, to je odgovor na sankcije i čak ni STO tu ne može učiniti  ništa. I tako smo u nešto više od pet godina došli do brojke da se 99 odsto prehrambenih proizvoda u ruskim trgovinama proizvodi u domaćim preduzećima. Ovu izjavu dao je ministar industrije i trgovine Denis Manturov. Donedavno se takav udeo naprosto činio nemogućim. Ali zaista, ruska hrana ne samo da je zapadnjačke proizvode izbacila iz Rusije, već Moskva namerava uzeti i  tržišni udio u inostranstvu. Možda je sada jasnije zašto se u Rusiji gradi toliko vagona i proizvodnja se od uvođenja sankcija utrostručila.

„Oko 99 odsto prehrambenih proizvoda u ruskim trgovinama trenutno je domaćeg porekla. Ako se sećate devedesetih kada smo dolazili u trgovinu, sve je bilo uvezeno, uključujući krastavce, a kada dođete danas, imamo 99 odsto ruskih proizvoda. Moram reći da sam srećan”, rekao je“, rekao je neki dan ministar industrije i trgovine Denis Manturov.

Proizvodnja vagona u SSSR-u, odnosno Rusiji i Ukrajini (crveno), s početkom poređenja pri razdvajanju „bratskih sektora“ 1985. (Foto: logicno.com)

DA LI MINISTAR PRETJERUJE?

U trgovačkim lancima X5, udeo domaće robe prelazi 90 odsto asortimana, napominje predstavnik X5 ritejl grupe. U hipermarketima Lenta oko 95 odsto proizvoda kupuje se u Rusiji. „Udeo domaće robe u određenim kategorijama može doseći 98 odsto. Udeo uvoza zavisi od kategorije. Sadrži 100 odsto ako govorimo o egzotičnom voću, ali mnogo manje, na primer, u kupusu i tako dalje“, kaže predstavnik Lente.

U trgovinama Vkusvila udeo domaćih proizvoda je 90-93 odsto. No, na internetskom supermarketu prehrambenih proizvoda Utkonos udeo domaćih proizvoda iznosi 74,42 odsto, rekao je predstavnik kompanije. Najveći udeo domaćih proizvoda od 100 odsto zastupljen je u kategorijama “gastronomija kobasica” i “zamrznuto meso”. Lideri u udelu proizvoda ruske proizvodnje su takođe kolači i peciva (92 odsto), mlečni proizvodi (90 odsto), hleb (88 odsto), smrznuti proizvodi (83 odsto), hrana za dijabetičare (81 odsto), sirevi (79 odsto), rekao je predstavnik kompanije Utokonos onlajn. „OK“ je odbio pružiti podatke o udelu uvoza i lokalnih proizvoda, dok ABC tejst, Globus gurme, kao ni Dixie, Magnit i Metro takođe nisu odgovorili na zahtev.

Na temelju tih mreža ispada da u ruskim trgovinama u celini udeo domaćih proizvoda i dalje varira od 75 odsto do 95 odsto. No uopšteno se situacija u trgovinama u poređenju sa ’90-im dramatično promenila, što je vidljivo golim okom. Vrh razdoblja uvoza pao je na nulu. “U razdoblju nakon perestrojke Rusi su doslovno trčali za uvoznom robom. Činilo se da je bilo koji strani proizvod bolji. Na primer, početkom 2000-ih udio uvoza u živinarskom sektoru bio je 70 odsto”, napominje izvršni direktor udruženja Rusprodsojuz Dmitrij Vostrikov.

Sad je meso kategorija u kojoj udeo domaće proizvodnje dostiže gotovo 100 odsto, barem u peradi i svinjetini. Nekada davno, police trgovina bile su prekrivene „Bušovim batacima“, koji su bili izuzetno popularni. Nakon skromnog sovjetskog asortimana, Rusi su jednostavno želeli raznolikost i nove ukuse. Sada Rusija proizvodi više mesa peradi nego što Rusi mogu konzumirati, a domaće tržište je zasićeno, zbog čega je cena prerađevina sada tako niska.

Da bi dalje rasli, proizvođači su željni novih tržišta. Sada ministarstvo poljoprivrede radi na smanjenju zavisnosti od uvoza uzgojnog materijala za domaće živinarstvo. Uvozni udeo ovde doseže 95-98 odsto. Već je razvijen potprogram za stvaranje vlastitog materijala za tov i za njegovo sprovođenje će država izdvojiti sredstva iz budžeta. “S vremenom je došlo do gomile uvoza i ruski proizvodi nisu bili kvalitetniji od proizvoda iz uvoza, ali sada imamo obrnuti proces“, kaže Vostrikov.

Značajan podsticaj povećanju udjela ruskih proizvoda na policama dali su „proembargo“ i državni programi podrške. Trenutno nisu svi ni sprovedeni, ali uopšteno je tokom poslednjih godina ukupni udeo ruskih prehrambenih proizvoda na policama lanaca porastao na 70-100 odsto. „Već u avgustu 2015., dakle godinu dana nakon što je Rusija uvela embargo na uvoz određenih kategorija prehrambenih proizvoda, udeo domaće robe u trgovinskim lancima X5 premašio je 90 odsto asortimana, a u većini kategorija približio se 100 odsto, na primer, u konzumiranju mleka, pilećih jaja, svežeg mesa, itd. “, rekao je predstavnik X5 ritejl grupe, a taj se trend primjećuje u mnogim trgovačkim lancima.

Verovatno jedini izuzetak je Vkusvil, ali uz blagi pad s gotovo 100 odsto na najmanje 90 odsto ruskih proizvoda. “Što se tiče situacije sa supstitucijom  uvoza od 2014. godine, naš je proces bio suprotan. Asortiman smo na početku gradili na domaćim proizvodima i do 99 odsto, ali kako se asortiman voća i povrća proširio, počeli smo dodavati uvezene proizvode i došli smo do optimalnog udela od 90–93 odsto“, kaže kompanija. „Pre nego što je Rusija uvela protivsankcije, udeo uvoznih proizvoda premašivao je trećinu asortimana, dok je danas udeo nekih domaćih roba dostigao 95-100 odsto“, ukazuje Vostrikov.

Štaviše, uvoz je ranije mogao nadoknaditi osnovne prehrambene proizvode poput hleba, mesa, šećera, žitarica, jaja, ali danas, prema udruženju “Rusprodsojuz”, udeo domaće kobasice i brašna danas prelazi 98 odsto, a žitarica 99 odsto. Ruska so postala je rekorder u povećanju udela među svim kategorijama, jer je uključena u Doktrinu o bezbednosti hrane, posebni vladin program koji isključuje, GMO, proizvode od mesa tretirane hormonima , antibioticima, ili od voća i povrća sa štetnih pesticidima, herbicidima i drugim otrovnim materijama.

Istovremeno, kupac u trgovini možda i ne primećuje da su gotovo svi proizvodi na policama domaći. Naprotiv, na prvi pogled se čini da ima puno uvoza.  Najvjerovatnije kupce zbune engleska imena. „Strani nazivi proizvoda se povezuju s  uvozom, ali to ne znači da je određeni brend dovezen iz inostranstva“, kaže Vostrikov. „Prvo, mnoge su multinacionalne kompanije su lokalizovale svoju proizvodnju u Ruskoj Federaciji i posluju po ruskim zakonima. Na primer, mnoge poznate čokolade se proizvode već duže vreme u Rusiji”, kaže Vostrikov.

Putin obilazi ruska žitna polja-Foto: ROJTERS/Sputnjik

Drugo, strana imena mogu koristiti i domaći ruski proizvođači. Ovo je čisto marketinški potez, koji iz nekog razloga i dalje cveta. Očito deluje, jer još uvijek postoje ljudi koji veruju da je strano sinonim za kvalitet, iako to nije uvek slučaj.“Da biste objektivno procenili robu, morate pažljivije pročitati nalepnicu, jer ona uvek označava mesto proizvodnje, a za većinu kategorija je to unutar zemlje”, kaže Dmitrij Vostrikov.

Osim ako se, zavisno od sezone, situacija promeni. Međutim, sezonski porast uvoza karakterističan je uglavnom za voće i povrće, jer neka od njih ne rastu u Rusiji zbog klimatskih uslova, kao, na primer, banane. “Tradicionalno je više uvoza voća i povrća zimi i na proleće, kada snabdevanje od prošlogodišnjeg roda nije dovoljno za tržište. No u maju, kada se snabdevanje domaćim proizvodima na tržištu povećava, situacija se menja”, kaže Vostrikov.

Usput, ova sezonalnost ne utiče puno na opštu strukturu. „Sezonalnost ne utiče značajno na promenu udela uvoza i roba proizvedenih u zemlji. Primera radi, u februaru 2019. udeo uvoza u asortimanu Utkonos onlajn iznosio je 17,21 odsto, a udeo domaćih proizvoda 82,79 odsto. U julu 2019. godine je udio uvoza u asortimanu činio 16,76 odsto, a 83,24 odsto je bilo domaćih proizvoda”, rekao je predstavnik kompanije. To se može objasniti i procvatom voća i povrća u Rusiji u pozadini sankcija i ruskog protivembarga. U gajenju plasteničkog povrća se postižu izvrsni rezultati, što smanjuje zavisnost od uvoza u proleće i zimu. Zato što su poljoprivrednici modernizovali stare staklenike, a novi, izgrađeni 2018., počeli su dostizati puni kapacitet.

Još nije bilo moguće u potpunosti zameniti uvoz jabuka. Proces uzgoja i berbe ovde nije lak. Međutim, do 2014. nije se pričalo o masovnoj komercijalnoj prodaji domaćih jabuka. Sve su police bile prepune robe iz Poljske, ali je prošle godine Rusija proizvela rekordnu količinu voća i bobica od 3,46 miliona tona. To je bilo moguće zahvaljujući postavljanju rekordnih površina novih zasada.

Istina, kako bi se postigla samodovoljnost od 60 odsto, kako je to predviđeno Doktrinom o bezbednosti hrane, to nije dovoljno. Ali ta brojka raste i gotovo je dosegla 40 odsto. Planove ruskih vrtlara o proširenju površina potiče još veći uspeh. Najveći proizvođač jabuka u Rusiji, Sad-džajant Ingušetija, planira udvostručiti proizvodnju do 2023. godine i s 24 hiljade tona u 2019. doseći na 55-60 hiljada tona. I ti će se planovi ostvariti, jer je u poslednje dve godine zasađeno stotine hektara, koji dosad jednostavno nisu dosegli fazu davanja plodova.

Istovremeno, iznenađuje stopostotni udeo domaće proizvodnje u maloprodaji u kategoriji konzumnog mleka i mlečnih proizvoda, jer statistika pokazuje visoki udeo uvoza mlečnih proizvoda iz Belorusije. Dakle, prema Sojuzmoloku, s ukupnim volumenom ruskog tržišta mleka od 39,8 miliona tona, uvoz iznosi sedam miliona tona. Bjelorusija je lider u isporuci većine vrsta mlečnih proizvoda u Rusiju. Kod sira Bjelorusi imaju gotovo stopostotni udeo u uvozu, 80 odsto u konzumnom mleku i kajmaku, 93 odsto u kiselo-mlečnim proizvodima itd.

„Bjelorusko mleko zaista predstavlja ozbiljnu konkurenciju ruskoj robi, ali istovremeno nadoknađuje manjak sirovog mleka, koji je još uvek sačuvan u Rusiji”, rekla je predstavnica Sojuzmoloka Marija Žebit. Međutim, ruska samodovoljnost u mlečnim proizvodima iznosi gotovo 82 odsto, a to je samo osam odsto manje od cilja koji je postavljen u Doktrini o bezbednosti hrane. Ovde se malo toga može dodati, jer bi ovo bilo samo novo poglavlje u realizaciji plana supstitucije uvoza, a ne zaboravite da smo članak počeli s pitanjem šta će Rusima toliko vagona?

Jezičko prilagođavanje teksta – CEOPOM Istina


Izvor: Logično

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sankcije Zapada i ruska privreda

* Obavezna polja