Putin-Netanyahu+President+TBoVQgqgGdjlСтари аналитичари из доба Хладног рата увек су напомињали како службене изјаве светских лидера на конференцијама за новинаре увек ваља узимати са резервом а одговоре о садржају и исходу сусрета тражити у ситним наизглед неважним детаљима. Школски пример тог наука био је сусрет руског председника Владимира Путина и израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа, после ког су неки отишли толико далеко да су, упркос сувопарној изјави од две реченице, видели Русију и Израел као двојац који ће Башара Ал Асада спасавати чак и од Ирана.

Занимљиво је да су сви пропустили да известе да је само дан после посете израелског премијера Москву посетио палестински председник Махмуд Абас, који је са Путином такође разговарао о Сирији, али и о ситуацији у Палестини и Израелу те намери израелских власти да џамију Ал Акса подели између муслимана и Јевреја. Абас је добио подршку Москве и присуствовао свечаном отварању највеће џамије у Европи на Проспекту мира у Москви. На отварању су, уз руског председника и Абаса, били и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и турски председник Реџеп Таип Ердоган. Путин је цитирао Куран и рекао: „Стремите томе да испред другог предњачите у добрим делима!“ и додао како се идеологија Исламске државе темељи на лажима и перверзном тумачењу ислама. Можда је добро да су неки превидели овај свечани догађај у Москви, јер се могло догодити да у медијима прочитамо да је Владимир Путин прешао на ислам и да ствара панисламску коалицију којом ће покорити цео свет.

ПУТИН И ИСЛАМ

Важан детаљ је да је израелски премијер изненада посетио Москву и да се са Путином хтео састати пре лидера палестинске самоуправе и турског председника. Његову журбу истакли су многи аналитичари. Наиме, Нетанијаху је одлучио да не чека сусрет са Путином на Генералној скупштини УН у Њујорку, него је отишао у Русију да би пре осталих разговарао о природи и интензитету претњи рата у Сирији те о ставовима Русије и других међународних актера о том питању. То је уједно ко зна који лидер Сирији непријатељских земаља који долази у Москву, а избегава Вашингтон, што, кад је Израел у питању, има посебну тежину.

Очито је да претње Русији и Израелу и циљеви те две земље у сиријском сукобу нису ни приближно исти. Очување сиријске државности је, бар делимично, кључно за Москву, која настоји да обузда хаос на Блиском истоку и шире. Русија је одлучила да ослаби исламистичке екстремисте и гарантује да ће сиријска легитимна влада учествовати у политичком процесу у прелазном раздобљу, те да ће се тако постићи политичко рјешење кризе.

У том контексту, борба против Исламске државе и њених савезника постаје све већи проблем, посебно у светлу изазова које исламистички екстремисти представљају и за саму Русију. Што је још горе, они би се могли одлучити да у своје подручје утицаја увуку све муслимане Русије и Централне Азије, а да се то не би догодло, руски челници морају да разговарају са свима, па и онима за које знају да подржавају екстремисте у Сирији и Ираку.

Према различитим проценама, више хиљада руских грађана тренутно се бори у редовима Исламске државе, и они у будућности могу да покушају да се врате у Русију. Руски циљеви су део још шире стратегије, којом Москва настоји да ојача своје позиције на међународној сцени, показујући да нити може бити мира без Русије нити се без руског ангажмана може решити већина проблема у свету.

Сирија зато постаје битан циљ руских дипломатских напора у организацији процеса преговора, али и улагања војних напора као што је слање хуманитарне помоћи, оружја, стручњака и војних инструктора. То је оно што Кремљ за сада службено признаје.

Израелски приступ ситуацији у Сирији је потпуно другачији. Израел је без сумње забринут за судбину Сирије, посебно ако то значи да ће Асад остати на власти, бар привремено. Савез Иран-Сирија-Хезболах Израел види као главни извор проблема и претњу националној безбедности. Хезболах је са југа Либана способан да гранатира витална подручја јеврејске државе. Штавише, после рата у Либану 2006. године неки израелски стручњаци су тврдили да је Хезболах у међусобном одвраћању досегао ниво Израела. То значи да би сукоб међу њима имао озбиљне последице, а ракете које би у том случају биле испаљиване са сиријске територије би за Израел биле превише. Зато Израелу одговара да на случајни или намерни напад увек може да промптно одговори ваздушним нападима.

putin-netanijahu 2

ЗАШТО ИЗРАЕЛ ПОДРЖАВА ISIL

У исто време, Тел Авив на ISIL гледа као на силу која се бори против режима у арапским државама, и то оним које су му као непријатељ кључни приоритет. Израелски стручњаци сматрају да ће се, ако ISIL и слични недржавни актери војно замене старе непријатеље, редовне арапске војске, израелске ваздушне снаге и специјалци са лакоћом супротставити изазовима које представљају исламистичке терористичке групе. Наиме, оне немају ни способност ни капацитет да војно угрозе јеврејску државу, док се за Сирију у савезу са Ираном и Хезболлахом то не може рећи.

У том смислу, израелска влада је посебно забринута због руске пошиљке одбрамбеног оружја, које за израелско ваздухопловство могу да блокирају сиријског небо. На пример, испоруку сиријској војсци руских ракетних система С-300 у израелским војним и политичким круговима гледали су као на озбиљан и неповољан помак у корелацији снага. Нетанијаху ће несумњиво и даље инсистирати и покушавати да увери Москву да то оружје не прода Дамаску. Међутим, чак и без нових пошиљки оружја, обавезе из ранијих уговора остају на снази. То је оно што Израел по сваку цену жели да објасни.

Осим тога, како преноси Ројтерс, системи Панцир-С1 – способни за обарање свих модерних врста авиона на висини од 15 километара у распону до 18 километара –послани су у Сирију, што је за Израел вероватно велико разочарање. Израел страхује и да би руско оружје испоручено Сирији могло пасти у руке Хезболаха. Наставак руских војних пошиљки Ирану Израел такође може да узме у обзир као јачање претње.

У оквиру кампање борбе против тероризма остаје проблем координације, посебно ако узмемо у обзир руско војно присуство у Сирији. Иако ограничена, она се још увек може сматрати додатним војним и политичким ресурсом за Русију. У том контексту треба тражити кључне тачке преговора Путина и Нетанијахуа, а никако у фантомском политичком „савезу против Ирана“ или „спасавању Асада на штету некога трећег“.

Нова ситуација подразумева координацију напора са Москвом у провођењу потенцијалних заједничких акција и за спречавање сукоба са Хезболлахом и сиријском војском. За разлику од америчких и европских аналитичара, који активно расправљају о могућој претњи Западу због крутог става Русије о Сирији и војној помоћи Асаду, израелски стручњаци су мање склони да руску политику у Сирији гледају кроз призму сукоба, за портал Валдајког клуба тврди угледна аналитичарка Ирина Звијагелскаја, историчар и професорка на Институту за источне студије при Руској академији наука.

РУСКЕ ГАРАНЦИЈЕ ИЗРАЕЛУ

Према израелским војним изворима, ваздушне снаге израелске војске су у светлу ситуације у Сирији покренуле механизам за координацију активности са руском војском. Главни циљ је да спрече грешке у идентификацији авиона на сиријском небу, што је посебно важно и за сиријско и за израелско ваздухопловство, али и могуће активности руских борбених авиона над Сиријом.

Уопштено говорећи, водећи израелски стручњаци Зви Маген и Сара Фајнберг су закључили да је руска политика у Сирији фер, што може значити да и подршка Асаду или евентуалном режиму без Асада није никаква претња за Израел. По свему судећи, то је важно за обе земље, јер се тако мења парадигма руске помоћи Сирији, што значи да учешће у борби против тероризма неће пореметити утврђено стање или компликовати уравнотежене односе Русије и Израела. Чини се да израелска страна покушава да добије гаранције на највишем политичком нивоу да ће Русија у остваривању својих циљева показати разумевање за забринутост Израела.

Могло би се рећи да је Нетанијаху био забринут без разлога, јер, бар према Путиновим речима, Сирија нема намеру да отвара никакав нови фронт и да са Хезболахом крене у ослобађање Голанске висоравни, на што је указао израелски премијер. Како не би дошло до „гужве на сиријском небу“, руско-израелски војни контакти о том питању су свакако добра вест и за Дамаск, јер би то могло да значи да ће у будућности бити све мање упада израелских авиона у сиријски ваздушни простор. Могуће је и да Израел потпуно одустане од те праксе. Дакле, иако се нису договорили о будућности сиријског вођства, где Русија и даље сматра да је сиријски народ тај који треба да изабере владу у председника, Израел је вероватно добио гаранције да сиријска војска ново руско оружје неће окренути против израелских снага, што је за Нетанијахуа више него довољно. Русија је са своје стране постала гарант да Сирија и Хезболах новим оружјем неће напасти Израел, што у овом тренутку делује као научна фантастика. Израел је у том смислу морао да попусти и вероватно неће опструисати руске напоре у борби против тероризма у Сирији. Сва остала нагађања око „коалиција“, „обрта у ставу“ или „издаје“ Сирије и Ирана су ништа друго него медијски написи који се пласирају из ко зна којих побуда и циљева.


Извор: Alter Mainstream Info, Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Шта су договорили Путин и Нетанијаху

* Обавезна поља