Putin-Netanyahu+President+TBoVQgqgGdjlStari analitičari iz doba Hladnog rata uvek su napominjali kako službene izjave svetskih lidera na konferencijama za novinare uvek valja uzimati sa rezervom a odgovore o sadržaju i ishodu susreta tražiti u sitnim naizgled nevažnim detaljima. Školski primer tog nauka bio je susret ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, posle kog su neki otišli toliko daleko da su, uprkos suvoparnoj izjavi od dve rečenice, videli Rusiju i Izrael kao dvojac koji će Bašara Al Asada spasavati čak i od Irana.

Zanimljivo je da su svi propustili da izveste da je samo dan posle posete izraelskog premijera Moskvu posetio palestinski predsednik Mahmud Abas, koji je sa Putinom takođe razgovarao o Siriji, ali i o situaciji u Palestini i Izraelu te nameri izraelskih vlasti da džamiju Al Aksa podeli između muslimana i Jevreja. Abas je dobio podršku Moskve i prisustvovao svečanom otvaranju najveće džamije u Evropi na Prospektu mira u Moskvi. Na otvaranju su, uz ruskog predsednika i Abasa, bili i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev i turski predsednik Redžep Taip Erdogan. Putin je citirao Kuran i rekao: „Stremite tome da ispred drugog prednjačite u dobrim delima!“ i dodao kako se ideologija Islamske države temelji na lažima i perverznom tumačenju islama. Možda je dobro da su neki prevideli ovaj svečani događaj u Moskvi, jer se moglo dogoditi da u medijima pročitamo da je Vladimir Putin prešao na islam i da stvara panislamsku koaliciju kojom će pokoriti ceo svet.

PUTIN I ISLAM

Važan detalj je da je izraelski premijer iznenada posetio Moskvu i da se sa Putinom hteo sastati pre lidera palestinske samouprave i turskog predsednika. Njegovu žurbu istakli su mnogi analitičari. Naime, Netanijahu je odlučio da ne čeka susret sa Putinom na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, nego je otišao u Rusiju da bi pre ostalih razgovarao o prirodi i intenzitetu pretnji rata u Siriji te o stavovima Rusije i drugih međunarodnih aktera o tom pitanju. To je ujedno ko zna koji lider Siriji neprijateljskih zemalja koji dolazi u Moskvu, a izbegava Vašington, što, kad je Izrael u pitanju, ima posebnu težinu.

Očito je da pretnje Rusiji i Izraelu i ciljevi te dve zemlje u sirijskom sukobu nisu ni približno isti. Očuvanje sirijske državnosti je, bar delimično, ključno za Moskvu, koja nastoji da obuzda haos na Bliskom istoku i šire. Rusija je odlučila da oslabi islamističke ekstremiste i garantuje da će sirijska legitimna vlada učestvovati u političkom procesu u prelaznom razdoblju, te da će se tako postići političko rješenje krize.

U tom kontekstu, borba protiv Islamske države i njenih saveznika postaje sve veći problem, posebno u svetlu izazova koje islamistički ekstremisti predstavljaju i za samu Rusiju. Što je još gore, oni bi se mogli odlučiti da u svoje područje uticaja uvuku sve muslimane Rusije i Centralne Azije, a da se to ne bi dogodlo, ruski čelnici moraju da razgovaraju sa svima, pa i onima za koje znaju da podržavaju ekstremiste u Siriji i Iraku.

Prema različitim procenama, više hiljada ruskih građana trenutno se bori u redovima Islamske države, i oni u budućnosti mogu da pokušaju da se vrate u Rusiju. Ruski ciljevi su deo još šire strategije, kojom Moskva nastoji da ojača svoje pozicije na međunarodnoj sceni, pokazujući da niti može biti mira bez Rusije niti se bez ruskog angažmana može rešiti većina problema u svetu.

Sirija zato postaje bitan cilj ruskih diplomatskih napora u organizaciji procesa pregovora, ali i ulaganja vojnih napora kao što je slanje humanitarne pomoći, oružja, stručnjaka i vojnih instruktora. To je ono što Kremlj za sada službeno priznaje.

Izraelski pristup situaciji u Siriji je potpuno drugačiji. Izrael je bez sumnje zabrinut za sudbinu Sirije, posebno ako to znači da će Asad ostati na vlasti, bar privremeno. Savez Iran-Sirija-Hezbolah Izrael vidi kao glavni izvor problema i pretnju nacionalnoj bezbednosti. Hezbolah je sa juga Libana sposoban da granatira vitalna područja jevrejske države. Štaviše, posle rata u Libanu 2006. godine neki izraelski stručnjaci su tvrdili da je Hezbolah u međusobnom odvraćanju dosegao nivo Izraela. To znači da bi sukob među njima imao ozbiljne posledice, a rakete koje bi u tom slučaju bile ispaljivane sa sirijske teritorije bi za Izrael bile previše. Zato Izraelu odgovara da na slučajni ili namerni napad uvek može da promptno odgovori vazdušnim napadima.

putin-netanijahu 2

ZAŠTO IZRAEL PODRŽAVA ISIL

U isto vreme, Tel Aviv na ISIL gleda kao na silu koja se bori protiv režima u arapskim državama, i to onim koje su mu kao neprijatelj ključni prioritet. Izraelski stručnjaci smatraju da će se, ako ISIL i slični nedržavni akteri vojno zamene stare neprijatelje, redovne arapske vojske, izraelske vazdušne snage i specijalci sa lakoćom suprotstaviti izazovima koje predstavljaju islamističke terorističke grupe. Naime, one nemaju ni sposobnost ni kapacitet da vojno ugroze jevrejsku državu, dok se za Siriju u savezu sa Iranom i Hezbollahom to ne može reći.

U tom smislu, izraelska vlada je posebno zabrinuta zbog ruske pošiljke odbrambenog oružja, koje za izraelsko vazduhoplovstvo mogu da blokiraju sirijskog nebo. Na primer, isporuku sirijskoj vojsci ruskih raketnih sistema S-300 u izraelskim vojnim i političkim krugovima gledali su kao na ozbiljan i nepovoljan pomak u korelaciji snaga. Netanijahu će nesumnjivo i dalje insistirati i pokušavati da uveri Moskvu da to oružje ne proda Damasku. Međutim, čak i bez novih pošiljki oružja, obaveze iz ranijih ugovora ostaju na snazi. To je ono što Izrael po svaku cenu želi da objasni.

Osim toga, kako prenosi Rojters, sistemi Pancir-S1 – sposobni za obaranje svih modernih vrsta aviona na visini od 15 kilometara u rasponu do 18 kilometara –poslani su u Siriju, što je za Izrael verovatno veliko razočaranje. Izrael strahuje i da bi rusko oružje isporučeno Siriji moglo pasti u ruke Hezbolaha. Nastavak ruskih vojnih pošiljki Iranu Izrael takođe može da uzme u obzir kao jačanje pretnje.

U okviru kampanje borbe protiv terorizma ostaje problem koordinacije, posebno ako uzmemo u obzir rusko vojno prisustvo u Siriji. Iako ograničena, ona se još uvek može smatrati dodatnim vojnim i političkim resursom za Rusiju. U tom kontekstu treba tražiti ključne tačke pregovora Putina i Netanijahua, a nikako u fantomskom političkom „savezu protiv Irana“ ili „spasavanju Asada na štetu nekoga trećeg“.

Nova situacija podrazumeva koordinaciju napora sa Moskvom u provođenju potencijalnih zajedničkih akcija i za sprečavanje sukoba sa Hezbollahom i sirijskom vojskom. Za razliku od američkih i evropskih analitičara, koji aktivno raspravljaju o mogućoj pretnji Zapadu zbog krutog stava Rusije o Siriji i vojnoj pomoći Asadu, izraelski stručnjaci su manje skloni da rusku politiku u Siriji gledaju kroz prizmu sukoba, za portal Valdajkog kluba tvrdi ugledna analitičarka Irina Zvijagelskaja, istoričar i profesorka na Institutu za istočne studije pri Ruskoj akademiji nauka.

RUSKE GARANCIJE IZRAELU

Prema izraelskim vojnim izvorima, vazdušne snage izraelske vojske su u svetlu situacije u Siriji pokrenule mehanizam za koordinaciju aktivnosti sa ruskom vojskom. Glavni cilj je da spreče greške u identifikaciji aviona na sirijskom nebu, što je posebno važno i za sirijsko i za izraelsko vazduhoplovstvo, ali i moguće aktivnosti ruskih borbenih aviona nad Sirijom.

Uopšteno govoreći, vodeći izraelski stručnjaci Zvi Magen i Sara Fajnberg su zaključili da je ruska politika u Siriji fer, što može značiti da i podrška Asadu ili eventualnom režimu bez Asada nije nikakva pretnja za Izrael. Po svemu sudeći, to je važno za obe zemlje, jer se tako menja paradigma ruske pomoći Siriji, što znači da učešće u borbi protiv terorizma neće poremetiti utvrđeno stanje ili komplikovati uravnotežene odnose Rusije i Izraela. Čini se da izraelska strana pokušava da dobije garancije na najvišem političkom nivou da će Rusija u ostvarivanju svojih ciljeva pokazati razumevanje za zabrinutost Izraela.

Moglo bi se reći da je Netanijahu bio zabrinut bez razloga, jer, bar prema Putinovim rečima, Sirija nema nameru da otvara nikakav novi front i da sa Hezbolahom krene u oslobađanje Golanske visoravni, na što je ukazao izraelski premijer. Kako ne bi došlo do „gužve na sirijskom nebu“, rusko-izraelski vojni kontakti o tom pitanju su svakako dobra vest i za Damask, jer bi to moglo da znači da će u budućnosti biti sve manje upada izraelskih aviona u sirijski vazdušni prostor. Moguće je i da Izrael potpuno odustane od te prakse. Dakle, iako se nisu dogovorili o budućnosti sirijskog vođstva, gde Rusija i dalje smatra da je sirijski narod taj koji treba da izabere vladu u predsednika, Izrael je verovatno dobio garancije da sirijska vojska novo rusko oružje neće okrenuti protiv izraelskih snaga, što je za Netanijahua više nego dovoljno. Rusija je sa svoje strane postala garant da Sirija i Hezbolah novim oružjem neće napasti Izrael, što u ovom trenutku deluje kao naučna fantastika. Izrael je u tom smislu morao da popusti i verovatno neće opstruisati ruske napore u borbi protiv terorizma u Siriji. Sva ostala nagađanja oko „koalicija“, „obrta u stavu“ ili „izdaje“ Sirije i Irana su ništa drugo nego medijski napisi koji se plasiraju iz ko zna kojih pobuda i ciljeva.


Izvor: Alter Mainstream Info, Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Šta su dogovorili Putin i Netanijahu

* Obavezna polja