vladimir-vukovic 1Već godinama, još od Tadićevih žućkastih vremena, srpski narod medijski kuvaju i lažu kao neku nerazumnu i preplašenu žabu. Prvo su žabu izbacili iz sigurnog zaklona rezolucije 1244 i ubacili u lonac hladne vode Briselskih dogovora sa đavolom, kome su na brzinu stavili nasmejanu glamurnu masku Evropske unije. Onda su žabu lagano i neprimetno počeli kuvati. Da se žaba na vreme ne seti da iskoči iz lonca. Zajedno sa žabom, srpski vlastodržci, stari i novi, kao i svi prodani mediji, kuvaju i srpsku patriotsku savest i odgovornost za svoju državu. Posebno za okupirano Kosovo i Metohiju. Taj proces traje i danas i videćemo gde će završiti.

I pored neosporno radosne, ohrabrujuće i olakšavajuće vesti da teroristička i tzv. „Republika Kosovo“ ipak nije primljena u UNESKO, ono što se ovih dana događalo oko pokušaja prijema samozvanog „Kosova“ u tu međunarodnu organizaciju, posmatrano sa više aspekata, više nego da zabrinjava. Zabrinjava i sa strane stavova iz vrha srpske države i sa strane stavova naše SPC, koja nažalost sve više liči na neko Vučićevo klimoglavo Ministarstvo za religijsko-moralnu potporu pozorišnim vratolomijama zapadne marionete Aleksandra Vučića.

Usklađenost politike marionetske srbijanske Vlade na čelu sa holivudskim glumcem beskrajnog foliranja i prenemaganja Aleksandrom Vučićem, sa zvaničnom politikom vrha SPC je i po pitanju UNESKO-a i članstva u EU više nego očevidna i tragična. Tragična kako za samu Crkvu tako i za ojađenu i izlaganu Srbiju i celi srpski narod. O čemu se zapravo radi?

Od momenta donošenja rezolucije 1244, koja je od 1999. godine jedini sveopšti međunarodno obavezujući pravni dokumenat za rešavanje Kosmetske krize, naša SPC se redovno pozivala upravo na taj dokument. S pravom. On nam je garantovao i garantuje i danas, pravnu i zakonsku međunarodno priznatu i dokumentovanu borbu za Kosmet u sastavu države Srbije. Taj dokument bi trebao biti alfa i omega svih naših razgovora sa bilo kim u svetu. Bilo da to čini državna vlast ili vrh naše Crkve. Zašto to nije slučaj u SPC i danas? Odgovor znaju samo njeni najviši velikodostojnici.

Na nedavnoj raspravi oko glasanja po pitanju ulaska tzv. „Kosova“ u UNESKO, rezoluciju 1244 je na žalost pominjao samo ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Kao da bi visoki ruski diplomata i naš veliki prijatelj iz Moskve trebao biti veći i bolji Srbin od Vučića ili vrha SPC? Naš Paja Patak ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, prilikom dijaloga o prijemu tzv. „Kosova“ u UNESKO, govorio je o nekakvom „odlaganju rasprave o prijemu Kosova u UNESKO“, pozivajući i Šiptare i svu buljumentu srpskih neprijatelja na nove Briselske pregovore Beograda i Prištine. Ivica Dačić poziva na nove briselske ucene Zapada iako unapred zna da u briselskim razgovorima nema Rusije, našeg najvećeg spoljnopolitičkog saveznika. Naš Paja Patak stoga ni jednom jedinom rečju nije pomenuo rezoluciju 1244 i međunarodni suverenitet Srbije nad Kosmetom. Ne. Naš Paja Patak diplomata je govorio o „odlaganju rasprave o prijemu Kosova u UNESKO“. Ne o odbacivanju te ideje u bilo kom smislu i kontekstu, kao što je o tome jasno govorio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, već o „odlaganju rasprave o prijemu Kosova u UNESKO“. Ako znamo ko je Ivica Dačić i u čijoj Vladi je on ministar spoljnih poslova, ovakav marionetski i veleizdajnički stav jednog debeljuškastog zapadnog piona uopšte i ne čudi. Kad je već oskarovski nadaren glumac i prenamagač Aleksandar Vučić, čak predsednik Vlade Srbije, zar možemo i zamisliti nekog u ulozi ministra spoljnih poslova, osim Paje Patka?

Ono što ozbiljnije ljude ipak posebno zabrinjava i veoma čudi je istovetnost stavova vrha SPC koji se, verovali ili ne, neposredno pre glasanja u Parizu takođe zalagao, a i sada posle glasanja, najdirektnije zalaže, ne za zabranu, već za odlaganje prijema tzv. „Kosova“ u UNESKO. Podaništvo vrha SPC u odnosu na diznilend marionetsku diplomatiju vrha srbijanske državne vlasti poprimilo je dakle karikaturalni nivo. Prvo je starešina manastira Visoki Dečani arhimandrit Sava Janjić bez imalo uvijanja izjavio: „Mi kao Crkva verujemo da bi članstvo Kosova u UNESKO trebalo da bude odloženo dok Beograd i Priština, u okviru dijaloga u Briselu koji se odvija pod pokroviteljstvom EU, jasno ne definišu mehanizme institucionalne zaštite naših svetinja na Kosovu i Metohiji“ – sic ?!

sava janjic-vucic

Pre svega, od kada je to zvaničan stav SPC da prijem tzv. „Kosova“ u UNESKO samo treba da bude odložen a ne i apriori sprečen i odbijen? Ko je doneo takvu sramotnu odluku vrha SPC, da cilj Crkvene diplomatije bude isti kao i cilj marionetske državne Vučićeve vratolomije – samo odlaganje prijema tzv. „Kosova“ u UNESKO, a ne i njegovo izričito odbijanje i sprečavanje? Koji je to Sveti Arhijerejski Sabor SPC tako nešto odlučio? Nijedan! Otkuda onda pravo vrhu SPC da o tako važnom pitanju donosi odluke bez saglasnosti Sabora SPC i skoro iza kulisa i polutajno?

Naravno, kada arhimandrit takvog uglednog manastira kao što su Visoki Dečani, tako jasno i glasno govori u ime cele SPC, odluka vrha SPC je sigurno već doneta. Ako i nije bila poznata crkvenoj javnosti sad smo je jasno doznali. Da li je nju direktno donela Vlada SPC tj. Sveti Sinod, manje je važno. Odluka vrha Crkve je nažalost tu, i ona je na liniji promašene i marionetske Vučićeve diznilend diplomatije. Da je politika vrha SPC i po ostalim pitanjima u skladu sa promašenom EU podaničkom politikom Aleksandra Vučića potvrđuje i drugi deo Janjićeve izjave gde on između ostalog kaže: „Briselski dijalog između Beograda i Prištine kao suštinski važan proces čiji je cilj da promoviše poverenje i reši sva praktična pitanja sa kojima se suočavaju naše zajednice. Konačno, i Beograd i Priština gledaju prema evropskoj budućnosti regiona i mi kao Crkva čvrsto verujemo da naše srpsko pravoslavno nasleđe na Kosovu i Metohiji ne bi smelo da bude kamen spoticanja i predmet političke konfrontacije, već pre svega most između zajednica i naroda dobre volje koji gledaju u pravcu svoje zajedničke budućnosti u Evropi!“ Znači opet Brisel, opet EU i opet dijalog sa najljućim neprijateljima. Opet bez Rusije. Opet izbegavanje rezolucije 1244. Opet dobrovoljno skakanje zmiji u usta. Opet dobrovoljni beg iz ruske zaštite u zagrljaj Zveri sa Zapada. Ali ovoga puta sa blagoslovom Crkve!!!

Da prva citirana rečenica arhimandrita Save Janjića nije bila ni malo slučajna, i da je ona stav i vrha SPC, pokazuje nam i njegova ponovljena misao po pitanju prijema tzv. „Kosova“ u UNESKO, kad on kaže: „Sa ovom porukom izražavam iskrenu nadu, u ime naše Crkve, da će UNESKO odložiti prijem Kosova u ovu organizaciju i ohrabriti dijalog i zaštiti kulturnu baštinu.“ Dakle opet, samo poziv u ime SPC, na odlaganje prijema tzv. „Kosova“ u UNESKO, ali ne i poziv za eksplicitno odbijanje prijema tzv. „Kosova“ u UNESKO, i sada i u budućnosti.

Ovakav predlog liči na skok polukuvane žabe iz već vrućeg lonca u kome se našla. Ali ne na skok u zaklon rezolucije 1244 i zaštitu bratske Rusije, već samoubilački skok u razjapljene čeljusti najgorih srpskih dušmana iz Brisela. U čemu je onda „genijalnost“ ovakvog sramnog stava vrha SPC? U kupovini vremena? U odlaganju dobrovoljnog odlaska u zmijine čeljusti? U preovladalom defetizmu kod naših arhijereja? Ili u nečem trećem? Crkveni vrh bi o tome trebao i morao javno da progovori.

Da je stav vrha naše Crkve isti kao i stav marionetske Vučićeve Vlade potvrđuje i saopštenje Svetog Sinoda SPC posle neuspeha tzv. „Kosova“ da glasanjem uđe u UNESKO. U saopštenju Svetog Sinoda SPC se kaže: „Srpska Pravoslavna Crkva pozdravlja odluku UNESKA kojom je odbijen predlog za prijem tzv. Kosova u ovu organizaciju. Srbija i Srpska Pravoslavna Crkva su svo vrijeme tražili odlaganje ove rasprave (dakle i Vučićeva marionetska Vlada i SPC), kako bi se izbjegla nepotrebna politička konfrontacija, ali pošto zahtev Srbije nije usvojen, pristupilo se glasanju koje je pokazalo da u UNESKO-u ipak ne postoji spremnost da se donose ishitrene političke odluke koje ugrožavaju bezbjednost kulturne baštine i dijalog koji Beograd već vodi sa Prištinom.“

Očigledno je da se pitanje duhovne i kulturne baštine ne može rešavati politizacijom posebno u situaciji gde je nakon rata na Kosovu i Metohiji uništeno toliko mnogo hrišćanskih pravoslavnih svetinja i grobalja. Poverenje se mora graditi delima, a ne rečima, a ponajmanje negiranjem veoma teške situacije u kojoj već godinama posle rata živi naš verujući narod i naše svetinje na Kosovu i Metohiji.

Vucic-i-Sava-Janic

Zato i ovom prilikom Srpska Pravoslavna Crkva poziva na dijalog i izgradnju poverenja (sa kim SPC može tu uopšte imati dijalog poverenja) kao jedini put za rešavanje svih problema i zahvaljuje svim onim zemljama koje su dale podršku putu dijaloga i razumevanja.“

U saopštenju Sinoda SPC, samo u malo zavijenijoj formi imamo sve ono što je i zalaganje marionetske Vlade u Srbiji: nepominjanje rezolucije 1244, briselska fraza o razgovorima Beograda i Prištine, pominjanje molbe za odlaganje rasprave (ne i samog glasanja za prijem tzv. „Kosova“ u UNESKO u nekom drugom momentu) i insistiranje na dijalogu, van bilo kojeg pominjanja dijaloga u SB UN i na osnovu rezolucije 1244. Sramota! Kao da je saopštenje Sinoda pisao neko iz kabineta Ivice Dačića.

Ipak, pozivanje na rezoluciju 1244 nam neće dosaditi, kao ni braći Rusima, koji su izgleda postali veći Srbi i od Vučićeve marionetske Vlade i od Vučiću poslušnog vrha SPC. Koliko god puta marionetska beogradska Vučićeva klika i njemu očevidno poslušna vrhuška SPC budu ponavljali … odlaganje prijema tzv. Kosova u UNESKO … Briselski dijalog … članstvo u „obećanoj“ zemlji zvanoj EU … i slično … Mi ćemo još toliko puta ponoviti … odlučno odbacivanje mogućnosti članstva tzv. Kosova u UNESKO … pregovori u Njujorku uz učešće Rusije i rezolucija 1244 … Evropska unija nije naša obećana zemlja ni naš put u bolje sjutra … pa makar Vučiću poslušni Sinod SPC bude to ponovio još hiljadu puta.


Izvor: Princip

Komentari

Jedan komentar na Skok srpske polukovane žabe

  1. Komentar od Marko:

    Ocigledno je da Srpska politicko-crkvena elita NEMA JASAN NACIONALNI PLAN za vracanje KiM u okrilje Srbije. Potezi se vuku od danas do sutra, u skladu i iz straha od Zapada. Vise se cuva fotelja nego drzava. Izjave su konfuzne i nedosledne onoj paroli Kosovo je Srbija. Ne verujem da su oni marionete Zapada vec su prisiljeni da budu marionete. Prisiljeni raznim pretnjama i ucenama. A ne vide jedno, kao sto je uobicajeno za Srpsku diplomatiju, ne vide da se Svet menja. Ne vide ili su slepo nezainteresovani. Ceo svet vidi da nemoralni Demokratski standardi zapada propadaju i uveliko su razotkriveni u svojoj stvarnoj nameri. Pokoravanja celog sveta ideji jedne vlasti iz senke. Libija i Sirija su probudili svet i konkretno taj isti multipolarni svet se suprotstavlja toj eliti. Vidimo konkretno promenu platnog sistema u svetu, promenu trgovinskih odnosa, stvaranje pomocnih finansijskih sistema i kreditiranja, direktna vojna pomoc samostalnim drzavama ( Sirija) i osamostaljivanje drzava pod okupacijom (Irak). Sve se menja, ama bas sve.
    A da li sve ovo prati Srpska politicko-crkvena elita, cisto sumnjam. Ko o cemu oni o EU. Sve je uzelo zamaha, sve sto ide protiv elite, i samo Srbija treba da uskoci na taj voz i konacno promeni svoju politiku i vrati se rezoluciji 1244. I sta ako se izgubi pristup EU, ne padajte na to blefiranje, nece oni tek tako da nas puste. Treba okrenuti plocu i steci uslove gde ce Srbija da postavlja zahteve umesto da ih ispunjava, naravno u svoju korist. Kosovu bi trebalo da bude jasno da ovo nikad nece biti gotovo, sta vise Kosovo kao drzava postaje Utopija. Vreme je da i tamo shvate da se sve menja. Sutnuce ih Ameri samo tako cim se stvore uslovi i ciji ste onda. O, ako mislite na Albaniju, grdno se tu varate. Srpski narod ne zeli nista lose obicnom narodu Kosova ali oni koji sad vladaju nemaju bas neku prespetkivu u buducnosti naseg regiona. Zivi bili pa videli.

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Skok srpske polukovane žabe

* Obavezna polja