Сергеј Скрипаљ је 2004. године у Русији разобличен као агент британске обавештајне службе и осуђен на 13 година затвора. Већ 2010. тадашњи руски председник Медведев га је помиловао, после чега је заједно са тројицом других западних шпијуна размењен за ухапшене руске агенте. У сваком случају, Руси више са њим нису хтели да имају никаква посла. Међутим испоставило се да су му Британци нашли сврху у виду расходованог материјала намењеног провокацијама против Русије.

Сваке седмице Британци изналазе неко ново „откриће”. Чак је и британска премијерка утврдила „праве” извршиоце атентата у Солсберију. Они су долетели директним летом из Москве, неко време се мотали по Солсберију, а потом одлетели назад кући. Према подацима британских медија, један од осумњичених, Руслан Боширов, заправо је пуковник војнообавештајне службе ГРУ Анатолиј Чепига. То је у старту глупост, јер институција са таквим именом већ одавно не постоји. У руском министарству одбране обавештајним радом се бави неко друго одељење.

Дакле, Петров и Боширов су слетели 2. марта на аеродром Гатвик, а следећег дана на Хитроу је слетела Јулија Скрипаљ. По територији Енглеске обојица професионалних убица кретала су се искључиво јавним саобраћајем. Испада да руска војна обавештајна служба нема довољно новца да обезбеди својим агентима аутомобил, како би они могли деловати ефикасније и избећи снимање својих лица јавним камерама које се налазе свуда.

На опште чуђење, агенти су се сместили у хотелу са три звездице, у ком су пресипали отров у мале флашице од парфема, при чему, гле чуда, нису отровали сами себе нити собарице, па ни оне који су се после њих користили истом собом.

Тереза Меј је чак изјавила да руска обавештајна служба још од почетка 2000-тих обучава своје агенте да наносе смртоносне отрове на кваке улазних врата. Према неким тврдњама, саопштење о атентаторима објављено је непосредно пред традиционалну рунду дебата у британском парламенту, на којима се опозиција припремала за обрачун са премијерком по питању Брегзита. Према другом мишљењу, прашина око случаја Скрипаљ намерно је подизана уочи Генералне скупштине ОУН.

Скотланд Јард је утврдио да отров потиче из бочица парфема, које су (према званичној информацији) атентатори на Скрипаља после извршеног злочина бацили, што је изазвало додатне жртве.

Чарли Роули (Charlie Rowley), који је преживео тровање у својству те додатне жртве, сведочи да је пронашао парфемске флашице, да их је поклонио својој пријатељици, и да су оне биле у оригиналном фабричком паковању. Дакле, треба поверовати да су руски агенти толико глупи да разбацују наоколо флашице са отровом запаковане у оригинално паковање парфема.

Много важнија је чињеница да британска страна упорно одбија да сарађује са руским истражним органима. Већ недељама нема никаквих вести о наводно отрованим Скрипаљима. Зашто се не допушта њихово суочење са дипломатским представницима Русије? На крају крајева – Скрипаљева ћерка није ништа друго до обични држављанин Руске Федерације.

На срећу, обоје су се опоравили и изашли из болнице – Јулија 9. априла, а Сергеј 18. маја, како јавља Скотланд Јард. Министарство иностраних послова Русије упутило је 60 дипломатских нота британском Форин офису са захтевом да се допусти учествовање у истрази, указивање правне помоћи и директан контакт са настрадалим руским грађанима. На тај начин британској страни је било предложено да се воде заједничке истраге инцидента… али шта ће то Британцима? Сценарио је већ написан, драма је одиграна, алгоритам деловања функционише – али не у правцу мира и сарадње, већ ка заоштравању непријатељства и војне напетости, како каже правник-криминолог Кристофер Блек из Торонта.

Не треба очекивати да ће очигледне бесмислице и противречности британске истраге добити разјашњење. Напротив, може се са увереношћу очекивати да ће уследити захтеви за увођење нових санкција и казнених мера против Русије. Свако ко поседује макар мало интуиције уочиће да Тереза Меј дрско обмањује јавност како би нанела штету Русији.

Овде се не ради о реалним догађајима, већ о режираној причи у којој се британски политичари користе технологијама манипулације јавним мњењем. Тужно је каквим се средствима британци служе како би од Русије, земље која стреми миру, направили земљу-парију, а све само зато што Русија не жели да се потчини америчком диктату.

Да ли је Скотланд Јард разматрао више могућности, на пример да су у случај умешане британске или неке друге обавештајне службе, или чак неке криминалне структуре? Сергеј Скрипаљ је до 2017. године радио за четири специјалне службе земаља НАТО пакта. О томе је за лист „Focus” изјаву дао високопостављени сарадник контраобавештајне службе НАТО Allied Command Counterintelligence (ACCI) из Брисела. Какву је улогу у случају играла британска обавештајна служба, уколико је Скрипаљ, према тврдњама BBC, одржавао контакте са британским агентима? Какви су то контакти били? У чему се састојала дуготрајна делатност Скрипаља као агента MI6? Какви су били његови задаци? Шпекулише се да је радио и за Мосад… И зар таквог мултишпијуна Британци нису могли да заштите?

Сер Едвард Ли, члан парламентарног комитета за одбрану, поставио је у британском парламенту ово питање: „Ко је, заиста, имао за то мотив и средства?” Шта су на крају добиле Британија и САД? Одговор даје сам Едвард Ли: „Једини пут до мира води преко силе… и уколико ту постоји умешаност Русије, то је онда дрски акт понижавања наше земље, и стога је одбрана главна обавеза, што значи да повећање буџета за одбрану до 2% није довољно”. Управо у томе лежи мотив! Добити повећање трошкова за одбрану и повећати пропагандни притисак на Русију, како би се оправдало непрекидно агресивно деловање НАТО против Русије.

Може ли се наћи ма ко у британском парламенту да се осмели и пита: зашто не дају реч Скрипаљима? Или: зашто премијерка Тереза Меј није позвала Јулију и Сергеја Скрипаља на чај, како би они пред камерама испричали своју верзију догађаја? То би можда задовољило обе стране у овом спору.

Али, Тереза Меј не жели да се сретне са Сергејем Скрипаљем. Разлог је јасан: он не верује у учешће Русије у покушају његовог убиства. О томе пише лист „The Guardian”, позивајући се на британског новинара Марка Урбана.

Урбан пише да је Скрипаљ, након што је изашао из коме, одбио да поверује да иза атентата на њега и његову кћерку стоји Кремљ. Бивши сарадник руских специјалних служби, без обзира на то што је предавао информације британској служби, отворено је изражавао своје националне погледе, пише Урбан. Између осталог, он је подржао повратак Крима у састав Русије и није веровао у присуство руске војске на истоку Украјине. Како наводи аутор, у кући коју је МИ6 купио за њега он је често проводио вечери гледајући руски „Први канал“.

Нема никаквих истинских доказа да се иза атентата на Скрипаља крије Русија. Овај случај је загонетан, а улога Русије је у крајњој мери врло сумњива – тако сматрају анкетирани читаоци немачког листа Junge Freiheit.

„Ја мислим да је то био покушај убиства америчких или енглеских обавештајних служби, како би се кривица свалила на Русију. И на основу тога може се заузети још оштрији курс против Русије” (Егон Раселпферд).

„Путин није толико глуп да прави овакве скандале у најгоре време по њега, пред светски фудбалски шампионат, а осим тога, руски шпијун је већ одслужио казну у Русији и био је пуштен. Не, иза тога се скривају друге обавештајне службе” (Хајнрих Зајделбаст).

За последњих 500 година Лондон је био најважнија антируска кухиња западног света, где је фабрикована већина лажних вести. Уколико се погледају анала 18. и 19. века, може се наћи велики број енглеских карикатура и циничних текстова о Русији. Забрињавајуће је то да је суптилност у раду Британаца последњих година ишчезла. Стиче се утисак да је племенита британска елита изумрла и да политичку сцену преузимају некакви маргиналци. Без измишљене руске претње данашња политичка јавност Велике Британије просто као да не може да живи.


Извор: Стање ствари

Оставите коментар

Оставите коментар на Случај Скрипаљ и нова британска “открића”

* Обавезна поља