Sergej Skripalj je 2004. godine u Rusiji razobličen kao agent britanske obaveštajne službe i osuđen na 13 godina zatvora. Već 2010. tadašnji ruski predsednik Medvedev ga je pomilovao, posle čega je zajedno sa trojicom drugih zapadnih špijuna razmenjen za uhapšene ruske agente. U svakom slučaju, Rusi više sa njim nisu hteli da imaju nikakva posla. Međutim ispostavilo se da su mu Britanci našli svrhu u vidu rashodovanog materijala namenjenog provokacijama protiv Rusije.

Svake sedmice Britanci iznalaze neko novo „otkriće”. Čak je i britanska premijerka utvrdila „prave” izvršioce atentata u Solsberiju. Oni su doleteli direktnim letom iz Moskve, neko vreme se motali po Solsberiju, a potom odleteli nazad kući. Prema podacima britanskih medija, jedan od osumnjičenih, Ruslan Boširov, zapravo je pukovnik vojnoobaveštajne službe GRU Anatolij Čepiga. To je u startu glupost, jer institucija sa takvim imenom već odavno ne postoji. U ruskom ministarstvu odbrane obaveštajnim radom se bavi neko drugo odeljenje.

Dakle, Petrov i Boširov su sleteli 2. marta na aerodrom Gatvik, a sledećeg dana na Hitrou je sletela Julija Skripalj. Po teritoriji Engleske obojica profesionalnih ubica kretala su se isključivo javnim saobraćajem. Ispada da ruska vojna obaveštajna služba nema dovoljno novca da obezbedi svojim agentima automobil, kako bi oni mogli delovati efikasnije i izbeći snimanje svojih lica javnim kamerama koje se nalaze svuda.

Na opšte čuđenje, agenti su se smestili u hotelu sa tri zvezdice, u kom su presipali otrov u male flašice od parfema, pri čemu, gle čuda, nisu otrovali sami sebe niti sobarice, pa ni one koji su se posle njih koristili istom sobom.

Tereza Mej je čak izjavila da ruska obaveštajna služba još od početka 2000-tih obučava svoje agente da nanose smrtonosne otrove na kvake ulaznih vrata. Prema nekim tvrdnjama, saopštenje o atentatorima objavljeno je neposredno pred tradicionalnu rundu debata u britanskom parlamentu, na kojima se opozicija pripremala za obračun sa premijerkom po pitanju Bregzita. Prema drugom mišljenju, prašina oko slučaja Skripalj namerno je podizana uoči Generalne skupštine OUN.

Skotland Jard je utvrdio da otrov potiče iz bočica parfema, koje su (prema zvaničnoj informaciji) atentatori na Skripalja posle izvršenog zločina bacili, što je izazvalo dodatne žrtve.

Čarli Rouli (Charlie Rowley), koji je preživeo trovanje u svojstvu te dodatne žrtve, svedoči da je pronašao parfemske flašice, da ih je poklonio svojoj prijateljici, i da su one bile u originalnom fabričkom pakovanju. Dakle, treba poverovati da su ruski agenti toliko glupi da razbacuju naokolo flašice sa otrovom zapakovane u originalno pakovanje parfema.

Mnogo važnija je činjenica da britanska strana uporno odbija da sarađuje sa ruskim istražnim organima. Već nedeljama nema nikakvih vesti o navodno otrovanim Skripaljima. Zašto se ne dopušta njihovo suočenje sa diplomatskim predstavnicima Rusije? Na kraju krajeva – Skripaljeva ćerka nije ništa drugo do obični državljanin Ruske Federacije.

Na sreću, oboje su se oporavili i izašli iz bolnice – Julija 9. aprila, a Sergej 18. maja, kako javlja Skotland Jard. Ministarstvo inostranih poslova Rusije uputilo je 60 diplomatskih nota britanskom Forin ofisu sa zahtevom da se dopusti učestvovanje u istrazi, ukazivanje pravne pomoći i direktan kontakt sa nastradalim ruskim građanima. Na taj način britanskoj strani je bilo predloženo da se vode zajedničke istrage incidenta… ali šta će to Britancima? Scenario je već napisan, drama je odigrana, algoritam delovanja funkcioniše – ali ne u pravcu mira i saradnje, već ka zaoštravanju neprijateljstva i vojne napetosti, kako kaže pravnik-kriminolog Kristofer Blek iz Toronta.

Ne treba očekivati da će očigledne besmislice i protivrečnosti britanske istrage dobiti razjašnjenje. Naprotiv, može se sa uverenošću očekivati da će uslediti zahtevi za uvođenje novih sankcija i kaznenih mera protiv Rusije. Svako ko poseduje makar malo intuicije uočiće da Tereza Mej drsko obmanjuje javnost kako bi nanela štetu Rusiji.

Ovde se ne radi o realnim događajima, već o režiranoj priči u kojoj se britanski političari koriste tehnologijama manipulacije javnim mnjenjem. Tužno je kakvim se sredstvima britanci služe kako bi od Rusije, zemlje koja stremi miru, napravili zemlju-pariju, a sve samo zato što Rusija ne želi da se potčini američkom diktatu.

Da li je Skotland Jard razmatrao više mogućnosti, na primer da su u slučaj umešane britanske ili neke druge obaveštajne službe, ili čak neke kriminalne strukture? Sergej Skripalj je do 2017. godine radio za četiri specijalne službe zemalja NATO pakta. O tome je za list „Focus” izjavu dao visokopostavljeni saradnik kontraobaveštajne službe NATO Allied Command Counterintelligence (ACCI) iz Brisela. Kakvu je ulogu u slučaju igrala britanska obaveštajna služba, ukoliko je Skripalj, prema tvrdnjama BBC, održavao kontakte sa britanskim agentima? Kakvi su to kontakti bili? U čemu se sastojala dugotrajna delatnost Skripalja kao agenta MI6? Kakvi su bili njegovi zadaci? Špekuliše se da je radio i za Mosad… I zar takvog multišpijuna Britanci nisu mogli da zaštite?

Ser Edvard Li, član parlamentarnog komiteta za odbranu, postavio je u britanskom parlamentu ovo pitanje: „Ko je, zaista, imao za to motiv i sredstva?” Šta su na kraju dobile Britanija i SAD? Odgovor daje sam Edvard Li: „Jedini put do mira vodi preko sile… i ukoliko tu postoji umešanost Rusije, to je onda drski akt ponižavanja naše zemlje, i stoga je odbrana glavna obaveza, što znači da povećanje budžeta za odbranu do 2% nije dovoljno”. Upravo u tome leži motiv! Dobiti povećanje troškova za odbranu i povećati propagandni pritisak na Rusiju, kako bi se opravdalo neprekidno agresivno delovanje NATO protiv Rusije.

Može li se naći ma ko u britanskom parlamentu da se osmeli i pita: zašto ne daju reč Skripaljima? Ili: zašto premijerka Tereza Mej nije pozvala Juliju i Sergeja Skripalja na čaj, kako bi oni pred kamerama ispričali svoju verziju događaja? To bi možda zadovoljilo obe strane u ovom sporu.

Ali, Tereza Mej ne želi da se sretne sa Sergejem Skripaljem. Razlog je jasan: on ne veruje u učešće Rusije u pokušaju njegovog ubistva. O tome piše list „The Guardian”, pozivajući se na britanskog novinara Marka Urbana.

Urban piše da je Skripalj, nakon što je izašao iz kome, odbio da poveruje da iza atentata na njega i njegovu kćerku stoji Kremlj. Bivši saradnik ruskih specijalnih službi, bez obzira na to što je predavao informacije britanskoj službi, otvoreno je izražavao svoje nacionalne poglede, piše Urban. Između ostalog, on je podržao povratak Krima u sastav Rusije i nije verovao u prisustvo ruske vojske na istoku Ukrajine. Kako navodi autor, u kući koju je MI6 kupio za njega on je često provodio večeri gledajući ruski „Prvi kanal“.

Nema nikakvih istinskih dokaza da se iza atentata na Skripalja krije Rusija. Ovaj slučaj je zagonetan, a uloga Rusije je u krajnjoj meri vrlo sumnjiva – tako smatraju anketirani čitaoci nemačkog lista Junge Freiheit.

„Ja mislim da je to bio pokušaj ubistva američkih ili engleskih obaveštajnih službi, kako bi se krivica svalila na Rusiju. I na osnovu toga može se zauzeti još oštriji kurs protiv Rusije” (Egon Raselpferd).

„Putin nije toliko glup da pravi ovakve skandale u najgore vreme po njega, pred svetski fudbalski šampionat, a osim toga, ruski špijun je već odslužio kaznu u Rusiji i bio je pušten. Ne, iza toga se skrivaju druge obaveštajne službe” (Hajnrih Zajdelbast).

Za poslednjih 500 godina London je bio najvažnija antiruska kuhinja zapadnog sveta, gde je fabrikovana većina lažnih vesti. Ukoliko se pogledaju anala 18. i 19. veka, može se naći veliki broj engleskih karikatura i ciničnih tekstova o Rusiji. Zabrinjavajuće je to da je suptilnost u radu Britanaca poslednjih godina iščezla. Stiče se utisak da je plemenita britanska elita izumrla i da političku scenu preuzimaju nekakvi marginalci. Bez izmišljene ruske pretnje današnja politička javnost Velike Britanije prosto kao da ne može da živi.


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Slučaj Skripalj i nova britanska „otkrića“

* Obavezna polja