Nadam se, kaže mi prijatelj za slavskom trpezom, da Jensu Stoltenbergu i Ursuli Gertrud fon der Lajen neće pasti na um da idu na Vidovdan 2020. u Banjaluku pa da mi Srbi budemo povod i za Treći svetski rat. Jer, očigledno je nastojanje NATO-a da „anektira“ Bosnu i Hercegovinu, a čija je „okupacija“ (novopravno se taj status označava kao de facto starateljstvo – de facto control over national sovereignty) oglašena Dejtonu u vojnoj vazdušnoj bazi Rajt Peterson 1995.

Ona okupacija Bosne i Hercegovine, koja će biti zvezda vodilja u prvi rat svetskih razmera, oglašena je na Berlinskom kongresu 1878. Aneksija je, da nastavimo ovu igru brojki, usledila na tridesetu godišnjicu (1908). A pošto je ovo vreme mnogo ubrzanije – pitanje je da li će sad sve okolnosti sazrevati još 6 godina posle aneksije, čekajući „novu 1914“. Ovo bi sve moglo da se podvede i pod zajednički nazivnik „neslana šala“. A Srbi bi bili najsrećniji da se sve tako i okonča.

Mogao bi se snimiti i humorističko-zabavni film, pa od restlova napraviti i TV-serija, kako Velikog rata „nikad više neće biti“ jer mi „živimo u XXI veku“ kada razum tako superiorno vlada svetom da je sva prošlost tek gomila artefakta nabacanih po mnogim muzejima a koji služe da našoj srećnoj deci kvare ekskurzije, te umesto da slobodno i srećno jure šoping molovima moraju da trpe teror nastavnika koji ih zatrpavaju činjenicima koje više nemaju nikakvog značaja; ali šta bi radili dobri nastavnici kad bi se te činjenice o bezumnoj prošlosti poizbacivale i iz školskih programa. Sve sam stavio u jednu rečenicu, jer sem ovakvih neumesnih ironisanja ove opaske više nigde ne mogu da se podastiru. Život je, nažalost, mnogo ozbiljniji. I za nas, i za našu decu.

Jer, u nameri „NATO aneksije“ su gotovo isti igrači kao i one 1908. (Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Otomanska imperija, Srbija i Crna Gora). Sada je tu i SAD, što i onako nerazrešivu jednačinu sada komplikuje na kvadrat. Sličnosti se mogu naći i kod „anektora“. Kao i Austro-Ugarska u finalnom delu svog postojanja i delanja, NATO je daleko od idealnih srazmera mišićne i moždane mase. Zapadni vojnik Severnoatlantske alijanse oličen u neustrašivom gardu prema „crvenim“, odavno se pretvorio u King Konga. Kandže i mišići se odmah vide a onda kad potražite lice suočite se sa čelom širine „dva prsta“. Kad se takvom biću još konstatuje „moždani udar“ onda se svi okolo moraju biti ozbiljno zabrinuti.

A upravo smo prošle nedelje prisustvovali tome. Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je nedavno „primetio“ da je liberalizam kao bazična ideologija Zapada nepopravljivo bolestan, sad je objavio i „moždani udar“ King Konga. Odabran je jedan od najboljih liberalnih dobošara – londonski Ekonomist – da tu vest izvanrednu raširi po svetu. Dobro, svakom ko je registrovao da se druga najmoćnija vojska NATO-a, turska armija, snabdela sa S-400 jasno je da se Severoatlantski savez koji je stvoren da bi držao u šahu SSSR (čitaj Ruse) gadno okliznuo i da svi sad čekaju šta će morati u gips, da se za trajno imobiliše.

Tu je slaba uteha što su u Briselu obezbedili veliko pojačanje u slavnoj crnogorskoj vojsci – otprilike dve čete ljudstva – i što će se uskoro priključiti i još bar toliko Makedonaca, ali pošto su ovi morali da oglase na sve četiri strane sveta da oni nemaju nikakve veze s Aleksandrom Makedonskim. Nije lako sa takvim inovacijama održavati imidž „najvećeg vojnog saveza na svetu“. Sada će, po svemu sudeći S-400 uzeti i Saudijci, kojima je do juče Amerika bila odmah posle Meke. Tu je i Indija, što je isti put ali manje čuđenje. A potomcima Persijanca je bio dovoljan i S-300 da se ućutkaju Izraelci i da se prizemlje Trampovi „jastrebovi“.

A baš je neprijatno bilo malom Stoltenbergu (jer on koji je odrastao i u Beogradu je za nas Srbe mali sin velikog oca Torvalda Stoltenerga, koga su u Srbiji zvali „Toša“) kad se S-400 pojavi u Batajnici. I onda, dok srpski vojnici na zajedničkim vežbama sa NATO-om učestvuju – da smo u onom austrijskom dobu moglo bi se reći kao konjevodci, ovde im se dalo da pristupe i rukuju vodećim oružjem u svetu! E, pa znate šta, nema vojnika koji ne razume tu razliku. A vojnik je vojnik.

Nije realno ni razumno, ali nije nezamislivo da „udareni“ King Kong postupi kao trula Austro-Ugarska monarhija, jer što se Zapada tiče u njihovom razumevanju prava Srba ništa se nije promenilo od onog vremena kada je Stojan Novaković, koji će posle „aneksione krize“ biti predsednik srpske vlade (1909), govorio: „Kad smo se god mi na Balkanu makli da štogod uradimo za prirodna prava svoje narodnosti, za svoj opstanak, protiv očite ili krvave nepravde, dizala se na nas vika s opomenama: da kvarimo red, da treba da sačekamo intervenciju Evrope, da valja da smo pokorni međunarodnom ugovornom pravu, da će se po strpljenju, po umerenosti, pokornosti volji Evrope ceniti naša zrelost i po tome određivati nagrada ili priznanje.“

Jasno je, da je smisao NATO-a za nijanse manji nego što ga je imao car Franjo Josif i zato nas „moždani udar“ može činiti optimističnijim. Stvari su se malo promenile i po pitanju globalnog rasporeda sile. Sada se evropska „volja za moć“ mora usklađivati sa azijskom, kao ravnopravnom. U ono doba „azijske sile“ su bile deo zapadnog kolonijalnog carstva. I evropsku pljačku su trpile bez reči, a danas se to pojavljuje i u Davosu nudi svoja rešenja, podsmehuju se zapadnjačkoj sve ispraznijoj autoritarnosti. Kupuju zapadne firme. Drugi je to svet. I biće sve nezapadniji.

U nekom smislu, iako se to još ne vidi jasno, za nas je povoljnije što Makoronov „kritički odnos“ nije primarno poruka francuskog predsednika, iako on „obnaša“ tu funkciju. I on i ugledni nedeljnik sa „liberalnog dvora“ deo se rotšildovske struje u naddruštvenoj strukturi, koja se može zvati i „svetska vlada“ a poruka ja transgranična. I nije Makronova. On je samo vešt glasnogovornik.

Na drugoj obali vidimo Angelu Merkel koja takođe vidi „da je svet u lošem stanju, da lekcije iz Drugog svetskog rata blede i da je međunarodni poredak kakav znamo sve nestabilniji“, ali veruje da je na nju palo da stane na put apokalipsi. A kao u stend-ap komedijama podržava je američka „duboka država“, doduše samo kao batinu protiv svog predsednika. I da nemačku kancelarku nisu sustigli zdravstveni problemi koji njena činjenja tako očigledno imobilišu i na javnoj sceni, njena antiapokaliptična poza bi bila komična. Njen ugasli pogled i nemačko ostajanje na obali koja će izvesno biti poplavljena malo kome deluju uverljivo. Kad stigne udarni talas s Nemcima neće biti ni Londona ni Vašingtona. Odnosno, ko zna u kakvim nagodbenim radnjama i s kim će oni tada biti.

Dakle, iako se antisrpski front na Balkanu još uvek drži jedinstvenim, ovo novo „vreme aneksije“, ipak, nije istovetno sa onim 1908. kad je „nasuprot Članu 25 Berlinskog ugovora o miru i bez ikakvog uvažavanja protesta Srbije, Austro-Ugarska pripojila BiH – privremeno okupiranu teritoriju najzapadnije provincije Osmanskog carstva, sa većinskim srpskim stanovništvom“.

NATO jeste veća sila od Austro-Ugarske, ali je i njegova pažnja globalno rasplinuta. I zato je izvesno da „prestolonaslednički par“ iz Brisela u likovima Jensa Stoltenberga, kao generalnog sekretara NATO i Ursule Gertrud fon der Lajen, kao predsednika rasklimatane Evropske komisije, teško može „izazvati“ nekoga i da pomisli da bude Gavrilo Princip na Vidovdan neke od sledećih godina. Koliko god su Franc Ferdinand i Sofija među svojim bili tema za ogovaranje zbog ličnih nesolidnosti, oni su ipak bili Habsburzi. Vekovni simbol moći Beča. Simboli moći Brisela brže padaju u zaborav nego dobar centarfor iz Lige šampiona.

Ovo dvoje su Inckova liga. Ako se Makron uzjoguni oni se u času mogu vratiti u svoju činovničku bezličnost. Jer, sve je smisaonije pitanje: koga oni zaista predstavljaju i kolika je sila iza starog sjaja njihovih funkcija. I brate, valjalo bi da se manu „anektiranja Bosne“, za ovako rastrzanu silu dosta je i da održava mirnu okupaciju. Kad dođe pravo vreme, karte će da se slože kako vreme diktira. A uopšte nije loše da se mi Srbi u vreme slava bavimo balkanskom geopolitikom. Održavamo srpsku tradiciju u svakom pogledu.


Izvor: Sve o Srpskoj

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srbi na Balkanu i bolja vremena

* Obavezna polja