Približava se kraj još jedne izuzetno turbulentne godine (tekst pisan u decembru; prim. NS), vreme kada se obično svode računi za prošlu i prave planovi za iduću godinu, pa zato kao predsednik Demokratske partije Srba Makedonije, najautentičnije i svakako, najuticajnije srpske organizacije na ovim prostorima, sa zadovoljstvom sam prihvatio zahtev da dam bar letimičan pogled na položaj Srba i perspektive u sada već Severnoj Makedoniji, i da ukažem na širok spektar velikih, ne samo političkih nego i egzistencijalnih problema sa kojima se suočavamo.

Odgovornost za položaj srpskog naroda je u poslednje tri godine preuzela SDSM, partija Zorana Zaeva, a posredno i formalni Srbi u njihovim redovima, neki politički subjekti i neke NVO sa srpskim predznakom, inače samo folklorni elementi u javnom životu, u praksi korišćeni kao direktni učesnici obojene revolucije u Makedoniji i izvršioci i apologete jedne krajnje problematične politike. Bez obzira na to, Demokratska partija Srba Makedonije prosto nije u situaciji da ostane po strani u procesu apsolutne dezintegracije makedonskog društva koje na najbrutalniji način ostavlja posledice i po naš biološki opstanak u Makedoniji, iz razloga što se držimo načela da svako ko zna korene sopstvene porodice i istoriju svog naroda, u leđa mu gledaju preci, a iz budućnosti ga gledaju potomci!

VARIJABLE I KONSTANTE

Elementarna analiza problema navodi na zaključak da položaj Srba u Severnoj Makedoniji zavisi od mnogo promenljivih činilaca: aktuelne vlasti, sveukupnih političkih odnosa, stepenu ekonomskog razvoja, međunarodne situacije i dobre ili loše organizovanosti nas samih. Sve su to varijabile, a postoji jedna konstanta – naša matična država Srbija sa svojom ustavnom i iskonskom obavezom da brine o sopstvenom narodu u dijaspori i Srbima u regionu.

Makedonija je još od osamostaljenja što direktno, što indirektno, uglavnom po stranom diktatu, skoro uvek aktivno bila uključena u sve aktivnosti koje se ne mogu okarakterisati kao prijateljske prema Srbiji i Srbima, i to kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. Dobar deo aktivnosti bio je usmeren na autentične srpske nevladine organizacije i političke partije sa ciljem da se obezvredi njihov autoritet i integritet, i da u konačnici budu eliminisane iz javnog i političkog života, što nas političke predstavnike ne oslobađa odgovornosti za sopstvena činjenja i nečinjenja.

Svojim delovanjem u okviru političkih i nevladinih struktura značajno smo se odupirali i odupiremo njenoj konstantnoj politici i njenom pristanku na formulu da antisrpstvo bude njena esencija i jedini razlog njenog postojanja, iako su pritisci u tom cilju strahoviti i kontinuirani. Srbi Makedonije su bili izloženi svim pritiscima koji se na ljude mogu primeniti (medijskim, psihološkim, političkim i ekonomskim) – dobar deo toga i preko instaliranih sunarodnika – ali smo sebi postavili jedan nimalo lak i, u isto vreme skoro nemogući cilj: izboriti se za jasnu poziciju u političkom životu Makedonije i izbeći zamku da srpski faktor postane ništa više od NVO folklora. Značajno je spomenuti da smo postali prepoznatljiv politički činilac makedonskog društva, i pored toga što se stalno pokušava, nekad manje, nekad više, uspešno da se taj položaj dovede u pitanje.

Rezultati političke borbe autentičnih predstavnika Srba u Makedoniji su vidljivi: Sveti Sava je zakonom proglašen nacionalnim praznikom Srba Makedonije, zakonom smo oformili Agenciju za prava zajednica, čija se samostalnost predloženim zakonskim promenama od strane većine Zorana Zaeva dovodi u pitanje, izborili se da srpski jezik bude proglašen službenim u tri opštine, postavili spomenik caru Dušanu u njegovoj nekadašnjoj prestonici, realizovali projekat obnove i zaštite spomenika na Zebrnjaku i veoma uspešno organizovali obeležavanje sto godina Kumanovske bitke, povećali zastupljenost Srba u državnim institucijama za više od jedne trećine za proteklih godina, od 1,4 na 1,9 procenata, što je sasvim moguće više nego što naša brojnija braća u Hrvatskoj imaju.

Isto tako, veoma je značajno pribeležiti i neuspehe. Posebno bih izdvojio naš neuspeh po pitanju informisanja. Svakako treba naglasiti da nama nije potrebno informisanje na srpskom jeziku koje će servirati makedonsku državnu propagandu, nama je potrebno informisanje koje će imati čisto nacionalni, informativni i vaspitno-obrazovni karakter. U tom cilju pokrenuli smo politički sajt srbi.mk koji već u začetku daje neke, ali još uvek ne dovoljno dobre rezultate. Samo za nekoliko meseci naš je sajt postao posećeniji od nekih sa višegodišnjim postojanjem za više od deset puta.

Spomenik caru Dušanu u Skoplju (Foto: ekonomskevesti.com)

Dolazi vreme kada će biti potrebno da još jednom pokušamo da budemo bolji nego što smo u nekom drugom vremenu bili i nego što verovatno i realno jesmo. Vreme kada će biti potrebno da se borimo i sami sa sobom, i da savladamo, kada god je to moguće, i gde god je to moguće, sve svoje slabosti.

Žao mi je što veoma mali broj Srba iz matice i okruženja suštinski i stvarno poznaje ustavno-pravni sistem Republike, sada već Severne Makedonije. Nametnuti Ohridski sporazum nije doneo samo mir u Makedoniji, već je aktivirao i mehanizam moćnog ucenjivačkog kapaciteta, a država je pretvorena u atipičnu formu demokratije, gde uz aktivno međunarodno posredništvo ustavno pravni sistem sve više postaje predmet političkih dogovora koji još više blokiraju funkcionisanje institucija sistema, kojima autoritet očajnički nedostaje.

PODVALA IZNUTRA

Uvođenje Tiranske platforme u politički život Makedonije nije ništa drugo do praktični uvod u opasni i od spolja nam nametnuti federalizam. A on nedvosmisleno izlazi van ustavnog okvira (čak i od najliberalnijih tumačenja Ohridskog sporazuma).

Put revizije istorije je počeo, moraće naša deca da kao obavezni jezik, pored makedonskog uče albanski, a ne srpski. Inicijativa nekih srpskih NVO, kao na primer ona o fakultativnom izučavanju srpskog jezika, suštinski predstavlja veliku podvalu srpskom narodu, i nije ništa drugo do smokvin list vrhovističke politike ove vladajuće strukture, čiji će rezultat u krajnjoj instanci biti gašenje i poslednje dve preostale osnovne škole gde je obavezno izučavanje srpskog jezika, u Čučer Sandevu i Starom Nagoričanu.

Život u dvonacionalnosti, albanskoj i severnomakedonskoj gde ćemo u najskorijoj budućnosti izgubiti i svoj teško stečeni ustavni status biće pun izazova, vrhovistička politika i otvorena bugarizacija biće izazov za zdravi razum i normalnost i upravo ovakvi problemi i društvene tendencije postavljaju pitanje koliko će nas i kakvih u budućnosti biti.

Kao što se može videti, postoje i otvaraće se brojni problemi, od egzistencijalno ekonomskih, do egzistencijalno nacionalnih. Nažalost, kraj 20. veka dočekali smo kao lak plen, ognjišta naših sunarodnika u regionu pretvorena su u zgarišta, čitave oblasti na kojima smo vekovima prebivali ostale su puste i danas njima tumaraju još samo mrtve srpske duše bez smiraja u nebrojenim dobro sakrivenim masovnim grobnicama ostavljene od zlotvora čak i bez opela. Koliko nas je preživelo, kakvi su nam kapaciteti, hoće li ovo naše stradalno istorijsko iskustvo biti dovoljan podstrek da opet uspostavimo kontinuitet sa svojim precima, jesmo li svesni razornosti odsustva duhovnosti po našu sposobnost rasuđivanja, i da li smo ovako surovo nacionalno opustošeni, verski obezličeni i pojugoslavljeni spremni za ozdravljenje?

Da li čitaoci ovog teksta znaju, pretpostavljam da ne, da je takozvana Tiranska platforma prošla u Sobranju Makedonije uz srpski glas? Znaju li da je Sporazum sa Bugarskom u Sobranju prošao takođe uz srpski glas? Ili da je ovakva antisrpska politika došla kao rezultat podrške, zablude, neprosvećenosti i izdaje naših sunarodnika? Eto pravih pravcatih, jezivih primera našeg vremena u Makedoniji. Ko bi inače i kakvi su to ljudi koji mogu to da rade, da učestvuju aktivno u podršci bezdušnim ubicama naše dece, bugarizaciji našeg istorijskog nasleđa u Makedoniji i brisanju svega srpskog? Ali uvek ima nesrećnika i već iskusnih višestruko proverenih srpskih izdajnika koji ne prezaju ni od čega, pa ni od Boga.

Da ne bi bilo pogrešnog tumačenja ili zabune, najkonkretnije, država Srbija, makedonskoj manjini za očuvanje i negovanje tradicije i njenog nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta godišnje isplaćuje oko pola miliona evra i sada će se sa novim promenama zakona taj iznos udvostručiti, što kada je slučaj sa sredstvima koja makedonska država godišnje isplaćuje srpskim NVO, nije slučaj i ti iznosi su više nego ponižavajući. Toliko o principijelnosti i korektnosti sa kojom se suočavamo!

Moje nade da smo dostojni svojih predaka sve više gube realnu sadržinu, jer se na obeležavanju, možda najvažnije godišnjice, Kajmakčalanske bitke i proboja Solunskog fronta, epskog herojstva i stradalništva našeg naroda na srpskom vojničkom groblju u Bitolju nije pojavio niko od Srba, samozvanih boraca za srpsku kauzu i njihovih organizacija i pored toga što su ove godine od države Srbije skoro svi dobili određena materijalna sredstva za očuvanje i negovanje nacionalnih, kulturnih i drugih osobenosti srpskog naroda. Sramota za njih svakako, nadam se da će država Srbija iz ovoga izvući odgovarajuće pouke.

KVADRATURA KRUGA

Tretiranje najvećih makedonskih partija od strane našeg naroda u Makedoniji kao nepomirljivih političkih i istorijskih polova, a ne kao partnere preko kojih bi poboljšavali sopstveni položaj – je jedna od udica koje smo lako progutali – i koja je najbolji put koji će nas ukoliko se ne dozovemo pameti, odvesti tamo gde će nam bliži biti datum nestanka na ovim prostorima, od našeg opstanka.

Ova i ovakva geopolitička kvadratura kruga sa nazivom Severna Makedonija sve više podseća na GMO strukturu, gde je makedonizam kao prirodno vezivno tkivo izgubio svoju suštinu i sadržinu i sve je izvesnije da će veoma teško preživeti bez velikog pregnuća, zato je sve očiglednije da nedostaje ili da je državi potrebna nova nacionalna i politička paradigma, jer je ova dosadašnja, suštinski antisrpska geopolitička paradigma zauvek propala, jer ne samo da nije dala nikakav rezultat, nego naprotiv, postala je problem sa regionalnim implikacijama s obzirom na tektonske promene u međunarodnim odnosima i ozbiljni ekonomski i spoljnopolitički uspon Srbije. Da li je ona moguća? Pa da nije, ne bih o njoj pisao kao o potrebi društva i države da ozbiljnije krene napred!

Što se Srbije i Srba u regionu tiče, najkonkretnije, nama je u borbi za opstanak i očuvanje srpskog nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta potrebna organizovana, svrsishodna i sistematska podrška srpskih državnih institucija i prijateljske javnosti u Srbiji i van nje, jer je ona presudna za uspeh svih naših zalaganja. Što se nas tiče, moramo, ma kako nam to ponekad teško bilo, braniti pravo za svojim autentičnim oblikom postojanja na prostoru Makedonije u novom vremenu. U suprotnom…

Izvor časopis Prosvjeta br. 152/153, decembar 2019.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srbi u Severnoj Makedoniji – pravo na postojanje

* Obavezna polja