dusan-komarcevicognjen zoricНа листи од 18 најзначајнијих имена које се налазе у документима „процурелим“ у афери „Панама пјперс“ су познати српски бизнисмени Владимир Делић, Игор Сабо, Филип Цептер, Зоран Дракулић, Вук Хамовић, супруга Мирослава Мишковића, те једна од најважнијих особа у сфери рекламног простора – Срђана Шапера, наводи се у извештају Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК). Сви они су на неки начин повезани са контроверзном фирмом „Мосак Фонсека“ (Mossack Fonseca) која је деценијама некажњено помагала клијентима да „перу новац“ и избегавају плаћање пореза.

КРИК открива и везу између градоначелника Београда Синише Малог и једног од представника „Фонсека“ за Србију.

У извештају који је објављен на сајту ове редакције наводе се и бизнисмени из Русије који су сарађивали са српским привредницима.

„Неке од особа које се помињу у тексту биле су под истрагама или су оптужене за кривична дела која се тичу пословања у офшору. Други су, међутим, користили ове фирме у законитим оквирима“, наводи КРИК.

Сви Синишини људи

Породични пријатељ и пословни партнер градоначелника Београда Синише Малог, бизнисмен Владимир Делић, један је од оних који се појављују у бази.

„Панама паперс“ база открива да се Делић 2013. године преселио у Дубаји одакле руководи великим новцем. Прошле године отворио је две офшор фирме у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), а купио је и панамску компанију која се бави међународним превозом робе прекоокеанским бродовима.

Новинари КРИК-а су открили да је Мали пре више од десет година сарађивао са представником „Мосак Фонсека“ за Србију – Марком Харисоном. Тада је Мали водио сектор за тендере у Агенцији за приватизацију и у име државе договарао продају бензинских пумпи „Беопетрол“, а Харисон је био ангажован као саветник Агенције управо при приватизацији „Беопетрола“.

Пумпе су продате руском „Лукоилу“, а Савет за борбу против корупције назвао је ову приватизацију коруптивном и утврдио да је „Беопетрол“ оштећен за више од 100 милиона евра. Ова институција је поднела кривичну пријаву, али до данас истрага није завршена.

Мејл преписке доступне у „Панама пајперс“ показују да се Харисон недељу дана након што је КРИК објавио причу о 24 апартамана које је Мали купио на бугарском приморју, распитивао код централе агенције „Мосак Фонсека“ о Малом и његовим фирмама.

У мејлу Харисон констатује да је Мали постављен за директора офшор компанија „Бригхам Холдинг & Финанце Инц“ и „Етхам Инвест & Финанце Цорп“ током јула и августа 2011. године и пита за тренутно стање ових компанија.

sinisa-mali-novac

Исисавање новца из приватизованих предузећа

Међу онима који су користили услуге „Мосак Фонсека“ је и контроверзни бизнисмен Игор Сабо који је више од деценије умешан у финансијски криминал, тврди КРИК. Његове компаније коришћене су за извлачење новца из приватизованих предузећа, оптужен је за злоупотребе у случају „Азотара“, а блиско је сарађивао и са Зораном Ћопићем који је у БиХ осуђен за прање кокаинског новца Дарка Шарића. Сабо је осуђен због злоупотреба у приватизацији компаније „Звезда“.

Према оптужници, из ове фирме је изнето преко пола милиона евра и уплаћено на рачун офшор компаније „Лимес Лимитед“ (Limess Limited) у којој је Сабо био директор, а која је основана код „Мосак Фонсека“.

Агенти ове фирме знали су да је Сабо осуђен у овом случају, као и да је против њега подигнуто неколико оптужница – показују мејлови који се налазе у бази ИЦИЈ-а. Они су, ипак, наставили да сарађују са њим.

У изјави за КРИК, Сабо је рекао да није власник компанија основаних код „Мосак Фонсека“, већ да је само њихов заступник. Објаснио је да су оне основане како би трговале вештачким ђубривом са Словачком и Јужноафричком Републиком, али да нису имале никакве послове у Србији.

„Мосак Фонсека“ (Mossack Fonseca) и кипарски новац

Документа објављена у ИЦИЈ бази откривају и нове детаље о значајном случају из деведесетих – изношењу новца на Кипар. Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић са својим сарадницима је, посредством офшор компанија, на Кипар изнео преко милијарду немачких марака украдених од грађана Србије.

Нови подаци показују да је српски бизнисмен Зоран Дракулић био пуномоћник компаније која је контролисала фирму за коју се сумња да је преко ње изнет део новца из Србије. Вук Хамовић, познати трговац струјом, појављује у бази се као Дракулићев пословни партнер.

Слободан Анђић, који је према писању медија кум бившег председника Србије Слободана Милошевића, такође се појављује у бази. Постао је у мају 2012. године директор офшор компаније „Блуе Еартх Рефинериес Инц“ са Британских Девичанских Острва. Три месеца након тога, компанија је променила име у „Аццелониц лтд“. Новинари КРИК-а нису успели да утврде која је била сврха ове компаније.

Рекламни простор у офшор зони

Једна од централних фигура у сфери оглашавања у Србији – Срђан Шапер – користио је офшор компаније да три милиона евра, које је зарадио продајом простора за оглашавање, пошаље из Србије у офшор дестинације – острва Ниуе, Самоа, Бахами, сазнаје КРИК.

Шапер је власник компаније „Медиапоол“ у Србији, али је паралелно основао и истоимену офшор фирму, на коју је слао новац. Овај новац зарадио је продајући простор за оглашавање на највећим националним телевизијама – Радио телевизији Србије и телевизији Пинк.

srdjan-saper

Руско-српске пословне везе

Пројекат „Панама паjперс“ показује да руски новац и послови често у Србију долазе скривени иза компанија регистрованих у пореским рајевима. База открива четири богата Руса који на тај начин послују у Србији, а неки од њих се налазе на листи лица којима је забрањено да путују и послују у Европској унији (ЕУ).

Руски олигарх Игор Ротенберг је посредством офшор компаније купио акције приватизоване грађевинске фирме „ППТ Инжењеринг“.

Иза мреже офшор компанија, познати српски бизнисмен Милан Поповић ушао је партнерство са Константином Малофејевим, руским тајкуном који је близак Владимиру Путину. Ротенбергов отац и Малофејев налазе се на листи лица којима је ЕУ увела санкције.

Железара и украјински криминалци

Уз информације о умешаности глобално познатих политичара, бизнисмена, спортиста… медији у Црној Гори, углавном, преносе податке које је објавила Мрежа за истраживање криминала и корупције из Србије о тамошњим актерима ове афере.

У вези са, евентуалним, актерима афере из Црне Горе, само је дневни лист Дан објавио два имена, међутим, за сада нема потврде да се ове личности заиста налазе у неким од 11,5 милиона докумената који су процурили из панамске адвокатске компаније Мосак Фонсека која се, између осталог, бави оснивањем компанија у пореским рајевима.

Само један од поменутих, Војин Влаховић, иначе саветник предсједника Владе, је реаговао рекавши да никада није био крајњи или било какав други корисник, односно, власник извјесног предузећа из Панаме, нити да има тајне рачуне у вези са радом те компаније.

У међувремену се саопштењем огласила Пореска управа из које је поручено да ће Управа за спречавање прања новца и финансирања тероризма, Тужилаштво и Управа полиције радити на утврђивању чињеница релевантних за осветљавање случаја са аспекта евентуалног учешћа компанија у Црној Гори у истом, а да ће Пореска управа предузети све доступне мере из своје надлежности. (Е.К.)

База офшор компанија показује да је „Железара Смедерево“ потписала 2013. године уговор са компанијом са Британских Девичанских Острва. Фирма је, према истраживању новинара КРИК-а, у власништву украјинских држављана који су били под истрагом финансијске агенције Британских Девичанских Острва због сумње на прање новца. У Украјини се ова фирма повезује и са илегалном трговином угља.

Цептер и сумњиви адвокат

Један од најбогатијих српских бизнисмена Филип Цептер, према подацима из базе ИЦИЈ-а, сарађивао је са сумњивим адвокатом и трговцем нафтом Алаином Биондом из Швајцарске. Бионда је, према извештају Уједињених нација, био умешан у манипулације у вези са нафтом у Ираку. Он је ступио у контакт са агентом „Мосак Фонсека“ како би отварао офшор компаније за Цептера, али је био и директор у Цептеровим фирмама.

И Мишковићева супруга заинтересована за сарадњу с „Фонсецом“

Љиљана Мишковић, супруга познатог српског бизнисмена Мирослава Мишковића коме се суди за малверзације са путарским предузећима, дописивала се 2014. године са агентима „Мосацк Фонсека“ како би јој отворили компанију која би се бавила инвестицијама ниског ризика. Како се наводи у мејлу, компанија би имала рачун у швајцарској банци у Дубаију.

Mossack-Fonseca

Шверц цигарета и офшор

Пилоти Слободан Стричевић и Ђорђе Јовановић, који су повезани са случајем шверца цигарета у Црној Гори и Италији, основали су 2009. године офшор компанију „ДСП Јет Цо Лимитед“ на Сејшелима. Сврха компаније није позната.

Блискоисточна веза

Бизнисмен из Јордана Абдрабоу Дахалан, рођак контроверзног Мухамеда Дахалана, моћног Палестинаца који поседује српски пасош и близак је премијеру Александру Вучићу – такође је ангажовао компанију „Мосак Фонсека“. Абдрабоу је са својом супругом основао офшор фирму „Ал Yасмеен Цомпанy Лимитед“ 2011. године на Британским Девичанским Острвима. Фирма је направљена како би преко ње управљао некретнинама у Великој Британији.

Абдрабоу је у Србији 2006. године основао фирму „Алфурсан“ у Београду. Ова компанија, према истраживању БИРН-а, исте године купила је 50 хектара земље поред аутопута Београд-Загреб.

Подсетимо, увидом у документа до којих је дошао немачки „Зидојче цајтунг“, КРИК је установио да је преко „Мосак Фонсека“ пословало око стотину бизнисмена из Србије. О најбитнијим причама ова истраживачка мрежа ће опширније писати у наредним данима.

Ружа Ћирковић: Није нелегално, али…

Оснивање офшор компанија на Девичанским острвима, Делаверу или Панами, потпуно је легално за људе који послују у Србији. У том смислу, новинарка Ружа Ћирковић, након првог погледа на списак бизнисмена из Србије који се појављују у „Панама паперс“, не види доказе о злоупотребама.

Међутим, „морам да кажем, пре свих тих прича, да ја од када знам за те офшор компаније, нисам успела да добијем један рационалан, логичан разлог, да оне уопште постоје као могућност да један бизнисмен чија фирма послује у Србији, измести плаћање пореза у неку офшор зону са којом његов посао иначе нема никакве везе“, рекла нам је Ружа Ћирковић која објашњава да „у офшор фирми плаћате порез, а послујете на неком сасвим другом месту уместо да плаћате порез тамо где користите инфраструктуру, путеве, телекомуникационе везе… То је за мене не-етично“, закључује наша саговорница.

Ружа Ћирковић, која добро познаје област офшор пословања, напомиње да, иако је оно легално, не успева да разуме шта се то легално на тај начин ради. „Када оснивате офшор зону, ви се обраћате адвокатској канцеларији и једна од ствари коју вам она гарантује је дискреција. Она вам обезбеђује и човека који се јавља уместо вас као власник или директор неке фирме, да се ви не би сте појавили.“

„Нико није крив док се не докаже супротно“, додаје новинарка, а утврђивање да ли некакве кривице има, посао је држава чији су се грађани нашли у „Панама паперс.“

Василић: Не верујем да ће државни органи реаговати

Изношење новца на Кипар, али и спорне приватизације повезане са великим именима из света бизниса у Србији годинама је истраживао Савет за борбу против корупције.

Јелисавета Василић, чланица Савета, каже за РСЕ да је токове изнесеног новца врло тешко утврдити управо због офшор фирми.

„Скоро све приватизације вршиле су офшор фирме. Ми никада нисмо могли да добијемо податке о њиховим власницима. Проблем је лежао управо у офшор фирмама, али ми нисмо могли да утврдимо пут средстава која су уложена у те офшор фирме“, истиче наша саговорница.

На питање да ли би ови документи могли да покрену државне органе да испитају неке од случајева наведених у извештају Јелисавета Василић каже да је скептична.

„Не, не мислим. Изгубила сам поверење у државне органе, јер ако се појави господин премијер Александар Вучић и каже: ’Фалсификат је потпис господина Андреја Вучића’ (премијеровог брата, прим.аут.) унапред, пре него што суд то каже, онда ја не могу да верујем у такву државу.“


Извор: КРИК, Бета

Оставите коментар

Оставите коментар на Србија и „Панама пајперс“

* Обавезна поља