vesna-veizovic1U poslednje vreme stiče se utisak da je javnost u Srbiji daleko više okupirana dešavanjima u Siriji i na Bliskom Istoku nego onim što se dešava kod kuće. Šiptarski izbori, strani savetnici i afere u policiji koje bi inače protresle društvene mreže ostale su u senci mogućeg sukoba svetskih razmera.

Hoće li SAD ipak napasti Siriju ili će sve ostati na jalovim pretnjama i indirektnom učešću kroz teroristička delovanja, odnosno političkim rečnikom „uvođenjem demokratije“ , i da li će ukoliko dođe do napada sukob prerasti u Treći svetski rat, pitanje je koje nije samo u Srbiji aktuelno već je nekoliko nedelja unazad obišlo ceo svet.

Po drugi put u istoriji, nakon rata u Vijetnamu Sjedinjene Američke Države našle su se na jednoj strani u sukobu sa celim svetom, uključujući i svoje građane koji već dve nedelje organizuju svakodnevne proteste protiv agresije u Siriji i optužujući Baraka Obamu i Američki Kongres da su zapravo ratni zločinci a ne mirotvorci kako pokušavaju sebe predstaviti.

I pored neverovatnih mogućnosti za manipulaciju javnim mnjenjem na globalnim nivoima, SAD je ovaj put pala pred sirijskim narodom, koji niti želi, niti traži da ga uranijumskim bombama spašavaju Barak Obama i NATO od islamista iskupljenih iz celog sveta, terorističkih organizacija i džihad ratnika, od njihovog predsednika koji se upravo za svoj narod i bori.

Dakle baš u trenucima kada je čak i Velika Britanija, takozvana mala Amerika, odustala od agresije u Siriji, istorijskim trenucima za čovečanstvo kada postoji velika verovatnoća da ponižena i bez maske pred celi svet kao istinski terorista bude iznesena upravo ta velika bolesna mrcina sa zapada, srpski političari umesto da krenu da razmišljaju o budućnosti i budućoj politici predviđajući očita dešavanja ili bar mogućnosti, opet se stavljaju na stranu gubitnika i zatvaraju vrata svetlosti.

Novine-arhivska

Juče se u dnevnim listovima pojavilo nekoliko naslova, naizgled nepovezanih jedan sa drugim a opet vezanih i sa vrlo jasnom propagandnom porukom, vidljivom svakom pažljivom čitaocu.

Prvi naslov je glasio:

„Obama uporedio situaciju Sirije sa Kosovom“

Navodeći da mu je poznato koliko se američkog naroda protivi vojnoj intervenciji u Siriji, Obama je kazao da je slična atmosfera bila i među Amerikancima devedestdevete, pred bombardovanje Srbije, ali da se kasnije pokazalo da je vojna agresija i zločin nad Srbima isplatio.

I zaista imajući u vidu da je najveći deo rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji u rukama Amerikanaca, pa da su i sami Šiptari samo jeftino i pokorno oružje u rukama ovih zapadnih siledžija i zločinaca, zatim da je samo par godina kasnije kroz Srbiju protutnjala demokratska vojska i da su i sada njihovi poltroni na vlasti, lov u Srbiji je bio isplativ.

Sledeći naslov je glasio:

„Na Srbe smo udarili uz dogovor sa Rusima, u Siriji smo sami“

Naslov čija poruka nije stigla direktno iz zapadne kuhinje, već iz beogradskih kancelarija, a koja znači samo jedno:

„Eto vam Srbi vaših Rusa!“

Odnosno razlog i posledična veza sa trećim naslovom, odnosno opravdanjem stava koji će, izvesno je zauzeti Srbija po pitanju sirijskog problema. I pored toga što smo na svojim leđima osetili i osećamo zapadne mirotvorce, uvođenje obavezne demokratije i uvežen američki sistem bezvrednosti, navodna naša Vlada a zapravo njihovi poslušnici ne planiraju da osude terorističke planove Obame , i pored toga što je to učinio veći deo sveta i to razvijenog sveta , već čeka konačni stav Evropske unije po tom pitanju.

jeljcin-je-cesto-govorio-moNaravno da su se oko drugog naslova utrkivali svi proevropski mediji da ga nabace očima javnosti u Srbiji, zaboravivši da pomenu da je Rusiju u vreme bombardovanja vodio upravo zapadni poslušnik, pijani Jeljcin koji je bio spreman da podrži i NATO agresiju na svoju zemlju da je bilo potrebe.

Takođe, ne trude se da naslove čija je poruka drugačija i stav po pitanju sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji , predstave javnom mnjenju u Srbiji i sa namerom zataškavaju pomoć koju nam Rusija i Vladimir Putin upućuju. Što, nikako nije čudno ako se ima u vidu da je Vlada Srbije spremnija da prizna nezavisnost Kosova daleko pre nego što je to Rusija.

I konačno treći naslov, kao šlag na tortu i uzročno posledična veza prethodna dva naslova:

Srbija o Siriji posle stava EU

Ukoliko bih upotrebila reč idiot, smatram da bih uvredila idiote opisujući ministra inostranih poslova, verovatno najnesposobnijeg od svih svojih prethodnika. Trud zapadnih poslušnika na vlasti da dovedu nekog koji bi odgovarao kriterijumima koje ispunjava Ivan Mrkić je neprikosnoven, kopajući raku celoj Srbiji njen grobar Tomislav Nikolić je odabrao dakle savršenog kolegu da to isto učini sa zemljama čije nam partnerstvo može doneti samo boljitak i prosperitet ali uz našu podršku njihovim sadašnjim stavovima.
Na žalost kao što Vlada Srbije nema mogućnosti da sama donosi odluke što se tiče unutrašnje politike zemlje, daleko manje sme sama i bez pitanja zapadnih nalogodavaca sme da zauzme stav po pitanju nekih širih razmera, u ovom slučaju da se pridruži ostatku sveta u pruži podršku sirijskom predsedniku u njegovoj borbi protiv istih okupatora protiv kojih smo se i mi borili i i dalje borimo.

Jedan prijatelj nakon čitanja ove Mrkićeve izjave, konstatovao je da mu je potreban prevodilac „vrlo neobičnog“ diplomatskog govora. Jasno govoreći da Srbija bez zvaničnog, pisanog stava Evropske unije, kao članica u fazi potencijalnog priključenja, nema svoj stav dok ne dobije direktive iz Brisela, on veli kako se gnuša hemijskog oružja ni pod razno ne pomišljajući da se ista takva propaganda sprovodila i tokom agresije nad Srbijom.

Ivan-Mrkic„Ja znam osećanja našeg naroda kada su u pitanju sankcije i bombardovanje, ali situacija danas u Siriji i situacija u Srbiji 1999. godine su dramatično različite i takva vrsta poređenja ne stoji, iz istorijskih, geografskih i činjeničnih razloga“, konstatovao je Mrkić.

Dakle, i pored saznanja da su teroristi koji se u Siriji bore protiv Asadovog režima skupljaju s koca i konopca, i da se Asad bori da sačuva svoju zemlju upravo od tih ratnika koji dolaze i sa Kosova i Metohije, Novog Pazara, Sarajeva, Makedonije, uglavnom Šiptara i takozvanih Bošnjaka, Mrkić ne misli da ti vehabisti išta loše odlaskom u tuđu zemlju i ratovanjem za tuđe teritorije.

U tom slučaju mi ne treba da očekujemo da će Vlada Srbije sa ovakvim stavom, odnosno bez stava, moći išta da učini po pitanju vehabija i na ovdašnjim prostorima.


Izvor: Vaseljenska TV

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srbija i Sirija u tri naslova

* Obavezna polja