Kresović 1„Paukove mreže“ interesa.

Srbija je ušla u Nemačko-Natovsku interesnu sferu. Nemačka će se starati kao protektor oko Srbije na putu ka EU o reginalnom statusu Srbije, dok će SAD Srbiju kontrolisati na vojno strateškom i geopolitičkom planu. Srbija se „izbacuje“ iz „sedla“ vezanosti sa Ruskom federacijom uz dopuštenje realizacije energetskih interesa Ruske federacije u Srbiji. Politički establišent Srbije, kako u vladi tako i u većem delu opozicije usmeren je na direktne veze sa Nemačkom i SAD i bočno sa Velikom Britanijom“. Ovaj model važi od početka 2001. godine.

Veći deo političke oligarhije u Srbiji nalazio se na „platnom spisku“ i „donacijama“ nekoliko moćnih država EU i SAD, i taj put je oblikovan. Najveće donacije došle su u Srbiju iz EU i tako je i formirana čitava politička nomenklatura od prve vlade dr Đinđića, preko vlade Zorana Živkovića, vlade dr Koštunice, Mirka Cvetkovića i sada Ivice Dačića. Premijer dr Zoran Đinđić usmeravao je pažnju na Nemačku i jačanje uticaja u SAD. Predsednik SRJ dr Koštunica jačao je svoje kanale sa Francuskom. Predugo je dr Koštunica taktizirao u kontaktima sa Putinovom adminstracijom u periodu 2000-2007 godina. Za Srbiju izgubljeno je više od šest godina za jačanje veza sa Putinovom politikom, i ona je došla sa velikim zakašnjenjem tek 2008. godine.

Vlada dr Koštunice nije bila mnogo „motivisana“ da afirmiše „Ruske karte“ i ozbiljnije je ušla u priču pred kraj druge vlade dr Koštunice oko Kosova i Ruskog gasovoda. Vlada DOS-a je bila pod jakim lobijem  „nemačko-američkog“ uticaja. To se najbolje može videti po privatizaciji „Sartida“ dolaska  „Filipa Morisa“ i „ BAT“ ali prodaje cemntara u Srbiji. Vlade Srbije sve do 2008. godine nisu bile zainteresovane za prodor ruskog kapitala i kompanija.

Kako je Srbija unutar sebe poražena?

Vodeći ljudi u drugoj vladi dr Koštunice iz G 17 plus oko Mlađena Dinkića, ali i DS i u opoziciji LDP Čedomira Jovanovića bili su za jačanje energetskog sektora sa Nemačkom, linijom oko Austrije i Mađarske. U zadnjem času su Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Srbije dr Vojislav Koštunica otišli „posvađani“ kod Ruskog predsednika Putina za strateški dogovor oko gasovoda. Posvađana politika Koštunice i Tadića bitno je uticala na slabost srpske vlade i države povodom proglašenja nezavisnosti Kosova februara 2008 godine.

Nekoliko meseci nakon toga pala je druga vlada dr Koštunice. Početak vladavine dr Koštunice u martu 2004. godine bio je  u znaku martovskog pogroma na Kosovu, a bez ikakvog ozbiljnog reagovanja države i diplomatije, kako Srbije tako i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Zbog stalnih sukoba Koštunice i Tadića  i razlika u politici oko saradnje sa Ruskom federacijom nije bilo ozbiljnijeg međunarodnog reagovanja oko martovskog pogroma na Kosovu prema Srbima i svetinjama SPC. Državna vlast pre svega vlada Srbiji i ministarstvo spoljnih poslova (Svilanović, Drašković, Jeremić) dozvolila je neprimerene izjave pojedinih  diplomata država EU i SAD oko državne politike Srbije.

Tajne službe Srbije, BIA ali i VBA, sve su se više približavale interesima vodećih tajnih službi SAD, Nemačke, Velike Britanije u borbi protiv terorizma posle 11.09.2001. godine i kasnije. Diplomatija Srbije nakon razdvajanja državne zajednice Srbije i Crne Gore najveće resurse usmerava prema SAD i EU uz kancelarije EU i NATO. Uticajne medijski kompanije iz Nemačke, Austrije vladaju „Politikom“ raznim tabloidima, „Blic“-om „NIN“-om, i drugim medijima. Stvara se jaka mreža uticaja EU i SAD u Srbiji koja je gotovo „savršena“.

MRKIC I VESTERVELE

Poseban je uticaj raznih NVO i agencija za javno mnenje poput IRI instituta koji je servisiran od „Streteškog marketinga“. Specijalna institucija CESID afirmiše američko-evropsku politiku istraživanja javnog mnenja i kontole i saopštavanja izbornog procesa u Srbiji. CESID javno lobira istraživanja koja veličaju Borisa Tadića sve do zadnjeg dana izbora za predsednika Srbije 2012. godine. Američko-Britanska politika uticala je na afirmaciju odnosa DS-a i SPS-a i jačala je pozicije Ivice Dačića ka regionalnog lidera koji je „transformisao“ SPS

Dačić „pripreman“ za  premijera?

Novi premijer Ivica Dačić je sebe video na toj funkciji pre nego što su se i završili predsednički izbori i dogovori oko nove vlade. Preporuka za premijersko mesto došla je iz uticajnih diplomatskih krugova u Beogradu i Stej departmentu. Miinstar policije koji se saveznički bori sa SAD u borbi protiv narko-kartela i terorizma „istipovan“ je za premijera Srbije. Tadić nije mogao da formira vladu posle neuspeha na predsedničkim izborima i pada uticaja DS, jer SNS nije želela sa DS da pravi vladu.

Na političku pozornicu stupa kao lider SNS-a Aleksandar Vučić gubitnik sa izbora za gradonačelnika Beograda. Vučić postaje prvi potpredsednik, ministar odbrane i pokriva sve službe bezbednosti i vodi borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. SAD i Nemačka sada znaju da su „gospodari“ politike u Srbiji Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Tomislav Nikolić postaje narodni predsednik Srbije dok punu vlast drži Vučić-Dačić-Dinkić. DS i SPS su pripremile teren oko Kosova u skladu sa uticajima iz EU pre svega Nemačke. Nova vlada nastavlja kontinuitet politike DS oko Kosova i i ide dalje zbog stabilnosti na Balkanu i dobijanja datuma Srbije za EU. Briselski „mini samit“ pod okriljem EU, Nemačke i SAD realizovao je svoj strateški cilj posle 1999 godine.

Najnovija istraživanja ukazuju da SNS ima više od 40 odsto biračkog tela dok je Aleksandar Vučić najpopularniji političar u Srbiji, a Vojska Srbije je ispred SPC po uticaju. Politička moć u Srbiji polako prelazi u SNS sa mogućnošću da uz malog saveznika sama u budućnosti formira vlast, a da premijer bude Aleksandar Vučić. Ako politički gledamo najveću moć SPS je imao u periodu 1990-1992. godine kada je sam vladao a Milošević bio lider Srba na Balkanu. Koštunica je ima veći uticaj nego DOS 2000. godine,ali se ta koalicija urušila. Tadić je bio izborno bolji od DS 2004. i 2008. godine na predsedničkim izobrima u odnosu na stranku na parlamentarnim izborima. Tomislav Nikolić dobio je više glasova od SNS na izborima 2012 godine. Ova statistika govori o vidu političkog samozavaravanja partija i lidera o njihovoj moći i uticaju u javnosti. Javnost i birači prvo svoje lidere „kuju u nebesa“ a onda im „skidaju sve s nebesa“. Kada u Srbiji vlada jedna partija i politički vođa brži je pad, ali i pritisak stranih uticaja veći. Dačić je pripreman za premijera Srbije 2012 godine, a sada se Aleksandar Vučić „krčka“ kao sledeći premijer.


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srbija u Nemačko-Natovskoj interesnoj sferi

* Obavezna polja