časlav kuzmanovicNa brojne sankcije Zapada i još brojnije pretnje da će uvesti nove sankcije Rusija je napokon odgovorila. Zabranila je uvoz poljoprivrednih proizvoda sa Zapada i time dala veliku poslovnu i razvojnu šansu svojim susedima, Latinskoj Americi, Egiptu, Turskoj, Kini i Srbiji. Zaštitila je time bezbednost svojih građana i ekonomije u uslovima ostrvljenosti SAD i njene političke kolonije EU.

Istovremeno, na sceni je, u realnom vremenu, nova geoekonomska preraspodela — stvaranje multipolarnog sveta, što i jeste strateški cilj Rusije i drugih miroljubivih sila.

Oni koji su dobili šansu u preraspodeli velikog ruskog tržišta, reagovali su munjevito. Čak je i Srbija ovog puta reagovala kao organizovana i ozbiljna država, zahvaljujući Privrednoj komore Srbije i njenim partnerima.

Pažljivo pogledajmo ovaj preokret.

Rusija ne preti, ona poklapa

Sada je jasan obim subverzivne delatnosti SAD i ostalih zapadnih sila da jedna od najvećih i prirodom bogatih slovenskih država, Ukrajina, bude uvučena u građanski rat, sa ciljem da se on prelije i na prostor najveće slovenske države —Rusije. Koristeći tehnologije uvežbane na Srbima i drugim unesrećenim narodima, stiglo se i do uvođenja sankcija Rusiji.

Brojna su ruska bila upozorenja da Ukrajina nije zgodno mesto za ratne igre američkih plaćenika i Pentagona, teda ukrajinske probleme treba rešavati dijalogom, saradnjom i pomaganjem osiromašenom ukrajinskom narodu. Ipak, prevagnuli su interesi da se zamagli opadanje moći Atlantske Imperije, putem stvaranja haosa u Evropi i gde god je to moguće.

Uvidevši da brojni i veliki privredni partneri Rusije neće (ili ne mogu) da se odupru nastupajućem haosu, sama Rusija je šahovski elegantno pribegla zaštiti svojih nacionalnih interesa.

Na osnovu Ukaza o posebnim ekonomskim merama predsednika Vladimira Putina, Vlada RF je iz zemalja Evropske Unije, SAD, Australije, Kanade i Norveške blokirala uvoz goveđeg, svinjskog i pilećeg mesa i prerađevina, ribe, školjki i ostalih plodova mora, mleka i mlečnih prerađevina, povrća, voća, žitarica i svih vrsta sireva. Zabrana važi godinu dana a razmatra se da se rok produži na pet godina.

Sankcije su uvedene i Crnoj Gori. Žalostan je stav crnogorskog režima da „nisu zaslužili sankcije“, jer su se samo zalagali za „evropske vrednosti“ tj. poštovali svoj „spoljnopolitički prioritet pristupanja EU“ kada su se pridružili sankcijama EU Rusiji. Na spisku onih koji neće skoro zakoračiti u Rusiju nalazi se i sedam hrvatskih kompanija.

Evrounija kao da nije shvatila šta sanja a šta joj se događa. Holandske kamiondžije su putovale do ruske granice da bi shvatile da je neće preći i da valja nazad sa robom. Šteta oko 1,5 milijardi dolara. Holanđani su odlučili da ubuduće smanje proizvodnju a da ovogodišnje viškove podele sirotinji. Finci će sami pojesti svoju ribu. Poljaci će se verovatno zagrcnuti onolikim jabukama.

U melodramskom i tragikomičnom obrtu, EU sada „iz moralnih razloga“ zahteva od Latinske Amerike da odustane od ruskog tržišta. Onog istog gde su EU i SAD bile prisutne u vrednosti od 25 milijardi dolara, pa idalje misle da je to „njihovo“ tržište. Kao da niko nije zapazio samit BRIKS u Brazilu i činjenicu da su predsednici Rusije i Kine tamo već potpisali brojne ugovore.

Brazil je u julu duplirao isporuke govedine Rusiji, Argentinci dolaze uskoro na pregovore radi povećanja izvoza, Meksiko koji je bio snabdevač Rusije sa piletinom uskladio je norme oko ishrane pilića kako bi to opet postao. Urugvaj i Ekvador podsećaju EU da nisu njene članice i nude saradnju Rusiji. Inače, cela Latinska Amerika 15 godina bezuspešno je pokušavala da priviri na EU tržište.

Afrika je najavila četiri puta veći izvoz voća, povrća i kafe u Rusiju. Afrički proizvođači hrane će sa 100.000 tona Rusiju snabdevati direktno, izbegavajući evropske posrednike. Cena na ruskom tržištu biće manja 20%. Toliki će biti i manjak evropskih prekupaca.

Kina će direktno izvoziti voće i povrće u Rusiju. U blizini granice sa Rusijom ubrzano se radi na izgradnji ogromnog specijalnog logističkog centra. Sve procedure prometa i izvoza robe biće ubrzane. Odavno je Rusija nudila i Srbiji da sagradi nešto slično u blizini Moskve.

rusija-hrana

Srpski proizvodi – prioritet Rusije

Ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov rekao je Televiziji Rusija 1 da je Srbija jedna od perspektivnih zemalja na koje Rusija računa kada je reč o uvozu hrane.

Znajući da za širu javnost postoji prazan informacioni prostor o uslovima poslovanja na ruskom tržištu, Privredna komora Srbije, na čelu sa Željkom Sertićem, povukla je dragocen potez. U okviru PKS otvoren je Koordinacioni centar za pružanje pomoći srpskim preduzećima prilikom izvoza prehrambenih proizvoda u Rusiju. U rad centra biće uključeni i predstavnici Ministarstva trgovine, Ministarstva poljoprivrede i Uprava carina Srbije.

Centar će biti na raspolaganju izvoznicima 24 sata dnevno i u stalnom kontaktu sa Trgovinskim predstavništvom Rusije u Srbiji. Odmah će se rešavati problemi oko izvoza na rusko tržište.

Ovaj centar će biti svojevrsna i berza i informacioni punkt gde će svi zainteresovani dobijati podatke i uputstva — od kontakata, preko predloga kako se popunjavaju formulari za carinu, do informacija o sertifikatima i proceduri potrebnoj da roba proizvedena u Srbiji stigne na rafove u Rusiji. Ministar trgovine Rasim Ljajić i predsednik PKS već su sa predstavnicima udruženja „Plodovi Srbije“ razmatrali mogućnost povećanja izvoza voća i povrća na rusko tržište. Razgovaraće i sa prerađivačima mesa.

Predstavnici Uprave carina i Uprave za zaštitu biljaSrbijeće u narednom periodu pojačano kontrolisati srpsko voće i povrće koje odlazi na tržište Rusije, ali i uvoz na naše tržište iz zemalja koje su pod ruskim sankcijama— da bi sprečili zloupotrebe, tj. izvoz tuđe robe kao srpske. Skorašnja svinjarija sa EU svinjama je dovoljna opomena i potvrda da su državni organi Rusije budniji nego ikad. Slična stvar sigurno ne bi prošla nekažnjeno.

Tim pre što su i predsednik Rusije i ministar Lavrov prekid uvoza iz pomenutih zemalja obrazložili i bezbednosnim razlozima. Srbija je dužna, i to kao povlašćeni izvoznik na rusko tržište, da kranje odgovorno shvati ovakvo obrazloženje. U skladu sa tim, svakoga ko pokuša prevaru treba smatrati i procesuirati kao podrivača bezbednosti i Srbije i Rusije.

Privredna komora Srbije između ostalog nudi zainteresovanim proizvođačima da se upoznaju sa propisima o korišćenju zaštitnih sredstava pri uzgoju voća i povrća. Prevedeni su i ruski normativi u ovoj oblasti.

Bilo kakve mahinacije uvozničkog lobija — koji je Srbiji jak i bez moralnih skrupula — neće biti dozvoljen, potvrdio je ministar Ljajić. Sa predstavnicima Ambasade RF u Srbiji dogovoreno je i da PKS objavljuje javno imena kompanija koja na bilo koji način krše propise i nisu regularni trgovci sa Ruskom Federacijom.

Da bi se izbeglo pozivanje na nedorečenost, nejasnost i neznanje, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu bilja –već 7. avgusta donela je Instrukciju o organizaciji poslova i načinu rada u postupku izvoza hrane biljnog porekla iz Republike Srbije u Rusku Federaciju. Ovo je jasan i dragocen dokument koji ne ostavlja prostora za nedoumice. Prof. dr Ferenc Bagi, potpisnik ove Instrukcije, zaslužuje da mu ime bude poznato široj javnosti.

U najboljem interesu srpske privrede (slogan PKS) u okviru Privredne komore Srbije formirano je novo Udruženje akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti. Praktično, pojačana je infrastruktura kvaliteta u Srbiji i zaštita potrošača sa aspekta bezbednosti roba i proizvoda.

Ohrabruje izjava predsednika PKS da Srbija ima veliki broj preduzeća koja dobro i kvalitetno rade sa Rusijom. Država će podstaći njihovo učešće na predstojećim jesenjim sajmovima u Moskvi – „Worldfood“ i „Zlatna jesen“.

sankcije-obami

Da li će država Srbija podržati svoje proizvođače?

Nije za potcenjivanje činjenica da je srpski izvoz hrane u Rusiju u prvoj polovini ove 2014. godine povećan 68% i da do sada iznosi 117 miliona dolara. Procena je da do kraja godine može dostići 300 miliona dolara. Povećanje izvoza najviše je izraženo kod svežeg i prerađenog voća i povrća, svih vrsta sira, svinjskog i goveđeg mesa i mesnih prerađevina, sladoleda, sokova, vina i ostalih alkoholnih pića, semena suncokreta, semenskog kukuruza, sadnica voća pa čak i kalemova ruža.

Koliki poljoprivredni potencijal Srbije leži neiskorišćen može se shvatiti iz sledećeg podatka: tržište Rusije ima 170 miliona potrošača i 41,9 milijardi dolara uvoza samo prehrambene robe iz EU, SAD, Kanade i Australije. Vredi se potruditi i uzeti što više od ovog kolača. Bescarinski izvoz u Rusiju daje nam u startu veliku prednost.

Mada je PKS predložila, slutimo da srpski režim možda ipak neće subvencionisati kredite izvoznika u Rusiju. Moraće da spasavaju strane banke i propale burazerske dužnike. Agrarni budžet se prazni nenamenski, robne rezerve su onesposobljene da reaguju u ovakvim prilikama, a od EU sigurno nećemo dobiti donacije da bi povećali izvoz u Rusiju. Niti kredite od njihovih banaka.

Ova situacija je pre svega izazov za ruske banke u Srbiji— da obave svoju misiju povezivanja privreda Srbije i Rusije. Time će približiti i narode i države.

Obuhvatili smo kratkoročne mere unapređenja saradnje sa Rusijom. Koliko je za Srbiju sudbinski važno da usmeri svoju poljoprivredu ka Rusiji, ono što treba i što se može uraditi na srednji i dugi rok — prepoznatljivo je iz nedavno usvojene Strategije poljoprivrednog i ruralnog razvoja Republike Srbije (2014-2024).

Kažemo „prepoznatljivo“, a ne „čitljivo“, jer je Strategija pisana radi kamčenja novca od EU (IPA fondovi), a ne radi istinskog unapređenja poljoprivrede Srbije. Ipak ona sadrži podatke i analize koje vode do nepogrešivih zaključakai tim temama ćemo se tek baviti.

Svetski šahovski turnir za osnovne resurse je počeo.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srpska hrana i ruske sankcije

* Obavezna polja