Za svakog ko se koleba u pogledu razumevanja duha i karaktera julskih protesta, snagom lične istine prozvučale su reči slučajno odabranog učesnika ovog zbivanja, koje su se mogle čuti i videti u Dnevniku RTS-a od 8. jula u 22.20:

„Srpski narod izašao je na ulice jer ne može da trpi poniženje u koje ga je dovela ova vlast. Izašao sam kao građanin, jer ovo društvo je proteralo svoje najbolje sinove. Mi trgujemo Kosovom, a najbolji srpski narod nam radi po svetu. Šta je ova zemlja uradila osim što uvozi Azijate? Narod više ne može da trpi, a kad se narod izlije, on je kao reka“.

Ovaj još uvek nepotpisani građanin sažeo je poruku od istorijske važnosti koja deluje kao vox populi tihe, ali ubedljive većine građana Srbije. Stvari su se, od izbora, radikalno promenile. Posle različitih, uglavnom dubioznih procena o ideološkoj feli organizatora julskih događaja (kao i nagađanja o mešanju „stranog faktora“, o čemu očekujemo skore rezultate naših nadležnih službi), svi se pitaju kako je Bujoševićeva TV Bastilja, koja je prva dva dana uglavnom ćutala o protestima, mogla da pusti ovu bombu? Da li su u pitanju previd, zbunjenost ili nebudnost dežurnog urednika usred julskog „noćnog košmara“ (Ratko Božović)? Ili se radi o nečem drugom, mnogo ozbiljnijem, što možda nagoveštava zaokret na kursu stroge „političke korektnosti“, kojim je do sada plovio ovaj brod?

To je zanimljivo pitanje s obzirom na sledeću činjenicu: posle prva dva dana potpunog ćutanja, Javni servis je počeo da češće izveštava o toku demonstracija i daje reč raznim učesnicima koji više ne deluju unisono i vraćaju nadu u mnogo hvaljenu, a davno zaturenu novinarsku profesionalnost, sa kojom naveliko paradira konkurentska TV mreža, koja od početka nastoji da diriguje protestima i ideološki ih usmerava. Da li se u Takovskoj događa nešto što sluti davno očekivanu promenu: sumrak Bujoševićeve ere potpune odanosti ovdašnjoj (i stranoj) dubokoj državi i kraj žute televizije, koja je to postala dolaskom dotičnog na njen vrh?

U celom metežu nije nam, uoči protesta, promakla vest da je Upravni odbor RTS-a otvorio koverte prispele na konkurs za generalnog direktora Javnog servisa i odmah potom zvanično utvrdio listu kandidata za ovo radno mesto. Među njima se ne nalazi Dragan Bujošević. Upravni odbor Javnog servisa je ovo objasnio činjenicom da aktuelni direktor nije potpisao svoju prijavu (Večernje novosti, 6. jul). Đavo se nalazi u detaljima, kaže jedna poslovica, ali je odluka koliko neobična, toliko i neopoziva. Dakle, Bujošević neće biti uzet u obzir.

Dragan Bujošević – Foto: Snimak ekrana/You Tube

Odluka je neobična zato što već i vrapci na grani znaju da je „generalni“ još 15. januara prošle godine napunio 65 godina i po sili zakona mora u penziju, „a kad ga kompjuter PIO ‘izbaci’ kao penzionera, ne može mu pomoći ni Upravni odbor ni bogotac“, pisao je tada Kurir. „Može, može“ – odgovorio je na to optimista. Bujošević je istom tom UO zakukao da ga ne teraju u penziju do avgusta 2020, „kada mu ističe petogodišnji mandat“ i optimisti su to uvažili. Dolazi i taj avgust, a on sedi na istom mestu i traži novi mandat. U međuvremenu se i dodatno kompromitovao.

Predsednik Upravnog odbora Javnog servisa dr Vladimir Vuletić „odbio je da potpiše poslovni izveštaj za prethodnu godinu zbog niza nejasnoća i sumnjivih finansijskih transakcija, a pored toga zatražio je i hitnu intervenciju državnog finansijskog revizora, kao i reviziju celokupnog poslovanja menadžmenta. Bujošević je nakon ovoga poslao pismo članovima UO u kojem se žali na Vuletićeve postupke, optužujući ga za opstrukciju i nestručnost, kao i da ‘presednik UO, umesto bavljenja poslovima u delokrugu rada UO, želi da se bavi poslovođenjem’“ (Kurir, 8. januara).

Ne da se duboka država,  kada se uzme u obzir još jedna đavolska sitnica koju navodi pravna služba Javnog servisa – da „UO ima rok od 45 dana da odluči o novom direktoru, a ako niko od kandidata ne bude izabran, konkurs se ponovo raspisuje“. Novi konkurs, ponovo zakonski i podzakonski rokovi, dakle najmanje još godinu dana i penzioner Bujošević ostaje nesmenjivi ve-de „do izbora novog direktora“, kako kod nas uglavnom i biva kada su u pitanju strateške pozicije koje zavise od visoke političke alhemije.

Zato je važan svaki znak da je igra u toku ili da je možda već završena, jer je pitanje generalnog direktora Javnog servisa, po prirodi stvari, odlučujuće. Ostaje, međutim, opšte uverenje da će Upravni odbor Javnog servisa doneti časnu odluku (čuje se da ima vrlo dobrih kandidata, ali o tome posle konkursa) i da će Bujoševićeva era, zajedno sa svim njenim akterima, napokon biti poslata tamo gde treba.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Šta se dešava na RTS-u?

* Obavezna polja