Ovaj članak je prvobitno objavljen 22. avgusta 2016. Iz nekog razloga on se više ne može naći u gugl pretrazi. S obzirom na to da članak ostaje prilično relevantan u kontekstu dešavanja koja se danas odvijaju na geopolitičkoj sceni, smatramo da je neophodno predstaviti ga još jednom našim čitaocima. Ukoliko ponovo nestane, možete biti sigurni da ćete ga videti iznova objavljenog na našem sajtu, ako i dalje bude relevantan u tom trenutku.

Studenti istorije pronaći će zastrašujuće ali prilično predvidljive paralele između pada Rimske imperije u 4. veku nove ere i kraha američke globalne hegemonije koji se odvija danas. Ne samo da je izbor tzv. političkih lidera gotovo isključivo prešao u nadležnost velikih finansijskih magnata i njihovih poslovnih interesa, već se i izbor političara za koje birači uopšte mogu glasati sveo na biranje između zla i goreg. Dok predsednik Barak Obama čini sve kako bi progurao izrazito nepopularanu korporativnu prevaru u vidu Transpacifičkog sporazuma o slobodnoj trgovini, pojavio se izveštaj o postojanju zapanjujućih 6,5 biliona dolara američkih poreskih obveznika koji se ne mogu valjano obračunati standardnim računovodstvenim metodama. Radi se o bilionima, ne milionima, ne milijardama, nego bilionima. To je skoro 40 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda SAD – nestalo u akciji…

Služba za finansije i računovodstvo Ministarstva odbrane, agencija koja pruža finansijske i računovodstvene usluge civilnim i vojnim pripadnicima Pentagona upravo je otkrila da ne može pružiti odgovarajuću dokumentaciju za 6,5 biliona dolara vredno „prilagođavanje“ transakcija i podataka generalnih fondova vojske. Prema izveštaju koji je generalni inspektor Ministarstva odbrane objavio 26. jula, planiranje budžeta američke vojske otrglo se kontroli. U izveštaju stoji:

„Kancelarija pomoćnika sekretara vojske (finansijski menadžment i računovodstvo) (OASA[FMiC]) i služba Ministarstva odbrane za finansije i računovodstvo u Indijanapolisu (DFAS Indijanapolis) nisu na adekvatan način opravdale transakcije od 2,8 biliona dolara u trećem kvartalu, kao i 6,5 biliona dolara u godišnjem finalnom, fiskalnom izveštaju, napravljenom za podatke Generalnog fonda vojske (AGF), tokom finalnog izveštaja fiskalne 2015. godine. Nepotkrepljena prilagođavanja finansijskog stanja pojavila su se zato što OASA (FMiC) i DFAS Indijanapolis nisu postavili kao prioritet ispravljanje sistemskih nedostataka (podvukao V. E.), što je izazvalo greške koje su za rezultat imale štimovanje izveštaja, i nije pružilo adekvatne smernice za podršku sistemski generisanim prilagođavanjima.“

„Dnevnik transakcija“ pruža na uvid serijske brojeve i datume transakcija, kao i iznos troškova, nije toliko komplikovano, zar ne? Ovo nije neznatna knjigovodstvena brljotina. Ona razotkriva nekontrolisanu korupciju u srcu najvećeg vojnog kompleksa na svetu, Pentagona. U izveštaju o Pentagonu dalje se navodi: „Uz to, DFAS Indijanapolis nije potkrepio dokumentima ili opravdao zbog čega je Sistem budžetskog izveštavanja Ministarstva odbrane (DDRS-B) uklonio najmanje 16,513 od 1,3 miliona zapisa tokom trećeg kvartala fiskalne 2015. godine (…) Podaci korišćeni za pripremu finansijskog izveštaja trećeg kvartala fiskalne 2015. godine i završni obračun fiskalne godine bili su nepouzdani i nedostajao im je adekvatan revizorski pečat (podvukao V.E.).

BILION TAMO, BILION OVAMO

Jednostavnije rečeno, američke kopnene snage (a to je samo jedan ogranak Oružanih snaga SAD) uništile su knjigovodstvena dokumenta, nisu obezbedile revizorski pečat kao potvrdu da su sredstva koja je dodelio Kongres odgovorno utrošena i očigledno su proizvoljno naštimovale godišnji fiskalni izveštaj u vrednosti od 6,5 biliona dolara kako bi obezbedili da se zadrži ravnoteža u finansijskim knjigama. Drugim rečima, ne samo da su lažno predstavili finansijsko stanje i izveštaj o budžetu, već su napisali potpuno nove podatke… bilion tamo, bilion ovamo.

Rim-Vatikan

Zanimljivo da postoje dve grandiozne institucije povezane sa vladom ili vladinim agencijama u kojima nikad nije sprovedena nezavisna finansijska revizija. Jedna je FED, institucija u privatnom vlasništvu ali povezana sa vladom i stavljena pod navodni nadzor Kongresa (što teško da je slučaj). Druga institucija u kojoj nikada nije bilo nezavisne finansijske revizije je Pentagon. Nikada.

Dan pre 11. septembra 2001. tadašnji američki ministar odbrane Ramsfeld obznanio je da „prema nekim procenama, ne može se ući u trag transakcija vrednih 2,3 biliona dolara.“ Priča je iščezla narednog dana u panici nastaloj oko rušenja Kula bliznakinja. Naposletku, pod pritiscima naglog uvećanja deficita u federalnom budžetu, Kongres je prvi put u istoriji zahtevao da vojska bude „spremna za finansijsku reviziju“ do 30. septembra 2017. Niko u Vašingtonu ne veruje da će se to dogoditi (nije se dogodilo; prim. NS).

Korupcija, falsifikovanje, prevare i pronevere su toliko velikog obima i tako endemski ukorenjene da pod plaštom birokratske nesposobnosti unapred onemogućavaju svaku transparentnost. Sve ovo je simptomatično kao dokaz unutrašnje truleži Vašingtona i države koja je samo koju deceniju ranije bila oličenje poštenja i integriteta u javnoj službi. Ukoliko je potrebno da imenujemo tu bezličnu birokratiju koja je bila odgovorna da sastavi precizan izveštaj o neobjašnjivih 6,5 biliona dolara, trenutno ime je pukovnik u penziji Robert M. Spir, pomoćnik sekretara za finansijski menadžment i kontrolu u vojsci, koji je ranije radio za PwC, jednu od vodećih računovodstvenih firmi. Po svoj prilici, on verovatno razume kako se obavlja osnovno računovodstvo.

IMPERIJALNE PARALELE

Naslov moje najnovije knjige je Poslednji hegemon: koga bi bogovi uništili. Odnosi se na činjenicu da dosadni stari moćnici, poput Dejvida Rokfelera, Džordža Soroša ili Vorena Bafeta (oligarsi čija se tzv. moć bazira na opštoj veri da oni poseduju realnu moć, komičnoj vrsti hipnoze ili masovne zablude koju sami negujemo) gube sposobnost da nametnu globalističku ideju (pozajmljenu iz fašističke agende) o unipolarnom svetu.

Ne daje rezultate nigde, bilo da zloupotrebljavaju islam, kao u slučaju Fetulaha Gulena u nedavnom neuspelom puču koji su SAD organizovale u Turskoj, ili u terorističkom ratu DAEŠ-a i Al Kaide protiv Sirije u cilju kontrolisanja nafte i gasa u regionu. Nisu uspeli ni u svojim naporima da izoluju Rusiju ili opkole Kinu u Južnom kineskom moru. Sve to podseća na 4. vek n.e. i poslednje dane Rimskog carstva koje nije uništila strana invazija, već unutrašnja dekadencija i korupcija.

Koreni propadanja i konačne propasti Rimskog carstva, u svoje vreme jedine svetske supersile, leže u političkoj odluci vladajuće aristokratije – ili preciznije bogate oligarhije dosadnih staraca toga vremena – koja je želela da proširi granice carstva kroz ratne pohode i pljačkanje stranih zemalja. Radili su tako ne bi li uvećali svoje privatno bogatstvo i ličnu moć, a ne iz viših interesa i zarad dobrobiti države.

Ekonomski model Rimskog carstva se zasnivao na pljačkanju osvojenih teritorija. Kako se carstvo širilo, osnivalo je udaljene vojne garnizone da bi održalo kontrolu i sve više se oslanjalo na strane plaćenike da popunjavaju redove u garnizonima. U procesu vojne ekspanzije seljaštvo, srž carstva, vidno je osiromašilo. Sitni zemljoradnici su ostali bez novca, te su tako bili primorani da utočište potraže u Rimu u kojem će živeti kao radnička klasa, nadničari. Nisu imali pravo glasa niti bilo koje drugo građansko pravo. U očima bogatih, oni su naprosto bili rulja koja se mogla kupiti, izmanipulisati i usmeriti da napadne protivnika; oni su bili ‘demos’, masa, javnost. U rimskoj ‘demokratiji’ sve se svodilo na manipulisanje masama u službi carstva.

Nekada nezavisni zemljoradnici bili su prisiljeni da napuste svoja imanja, često na višegodišnji period ne bi li se borili u stranim osvajačkim ratovima. Kao jedna od posledica, jug Italije bio je opustošen. Oni imućniji mogli su kupiti zemljište kao jedinu sigurnu investiciju, postajući tako veliki latifundisti i zemljoposednici. To je dovelo do toga da zemlja bude skoncentrisana u rukama malog broja ljudi, koji su potom dovodili robove zarobljene u vojnim pohodima da na njoj rade. Mala poljoprivredna gazdinstva su postepeno zamenjena tim velikim latifundijama, kupljenim za plen, dok se jaz između bogatih i siromašnih povećavao. Kada su braća Grakus pokušala da u 2. veku. n.e. ublaže rast jaza između bogatih i ostatka društva predstavljajući poljoprivredne reforme koje bi ograničile moć bogatih senatora, bogataši su ih ubili. Danas, Dejvid Rokfeler je jedan od najvećih vlasnika poljoprivrednih dobara u SAD, koji prima milione dolara novca poreskih obveznika na ime subvencija za pokretanje poslovanja.

Zgrada Ministarstva odbrane SAD (Pentagon) u Arlingtonu kraj Vašingtona

SMRTNI UDARAC

Vlada carskog Rima nije imala je valjani budžetski sistem. Oni su takođe traćili resurse kako bi održavali imperiju, dok su sami slabo proizvodili bilo kakvu vrednost. Kada plen iz pokorenih teritorija više nije bio dovoljan da se pokriju troškovi, okrenuli su se povećanju poreza, prebacujući teret ogromne vojne mašinerije na leđa građanstva. Viši porezi primorali su dodatan broj zemljoradnika da ostave zemlju neobrađenu. Kako bi skrenuli pažnju svojih građana sa sve teže situacije, vladajuća oligarhija Rima davala je besplatnu pšenicu siromašnima i zabavljala ih cirkuskim igrama, trkama dvokolica, bacala hrišćane lavovima i pružala im razne druge vidove zabave, primenjujući ozloglašenu strategiju „hleba i igara“ kojom su držali nezadovoljstvo pod kontrolom.

Naredna fundamentalna promena koja je zadala smrtni udarac Rimskom carstvu bio je zaokret od regularne vojske sačinjene od građana i zemljoradnika ka vojsci profesionalnih plaćenika, karijernih ratnika, jer su sve udaljeniji ratni pohodi postajali jako nepopularni. To nije mnogo različito od onoga što se desilo u Americi nakon Vijetnamskog rata, kada je predsednik Nikson ukinuo regularni vojni rok u korist „potpuno dobrovoljnog“ stupanja u vojsku, nakon što je antiratni protestni pokret postao pretnja za buduće vojne planove.

Kako su uslovi u dalekim ratnim pohodima za rimske vojnike postajali sve suroviji, bilo je potrebno više podsticaja da se popune legije. Pravilo da samo građani Rima mogu služiti vojsku je odbačeno i nakon toga ste mogli postati punopravni građanin u zamenu za vojnu službu, nešto slično onome što se danas događa u SAD, gde se mladim imigrantima obećava američko državljanstvo ukoliko budu rizikovali svoje živote u američkim ratovima u Avganistanu, Iraku ili negde drugde.

Razotkrivanje knjigovodstvene katastrofe u iznosu od 6,5 biliona dolara samo je jedan od simptoma. Predsednička trka demokrate Hilari Klinton i republikanca Donalda Trampa samo je drugi. Država koja troši novac na ratove po celom svetu zanemarujući propadanje sopstvene infrastrukture, za čiju obnovu je potrebno oko 3,6 biliona dolara (jedva polovina sume za koju vojska SAD nema pokriće) je nažalost osuđena na propast. Osim ako američki narod sa zgražavanjem ne odbaci Sodomu i Gomoru koja trenutno vlada Vašingtonom, i počne da deluje nasuprot dominantnoj matrici.

Prevod – Luka Ugrica


Izvor: New Eastern Outlook/Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Stari Rim i današnja Amerika

* Obavezna polja