DuginTreba razumeti da je uloga Strelkova ključna. On je tip ruskog idealiste, konzervativca, pravog patriote koji je srušio provaliju između principa i dela, a ta provalija je parališući bič našeg patriotizma. Šta rade  Rusi kad postanu svesni da se naše vrednosti ismevaju, našim interesima trguje, a da na vlast ne dolaze najbolji već najpodliji? Pate, boluju, kritikuju „mali narod“, piju naravno, ili se udružuju u male pokrete, koje sistem brzo razbija, a oni najvatreniji se troše na borbu, agresiju, besmislenu grubost i žrtvu. Neke od njih potkupljuje opozicija u tehničke svrhe, neke uzimaju pod nadzor specijalne službe i organi bezbednosti. I to je začarani krug. Niko ne udara na neprijatelja, niko ne potvrđuje svoj integritet, niko ne ide do kraja čvrsto i sa pravom kičmom. Žrtvuju se momci, ruski nacionalisti, nacional-boljševici ili „priomorski partizani“, ginu u tučama, sede bez svrhe i smisla. Rusi nastavljaju svoj potrošački san. A neki od njih decenijama samo pričaju i hvale se. Jadno.

A onda se pojavljuje Strelkov. Rus. Strog. Naivan i stidljiv. Idealista. Sa principima. U običnom životu, sigurno, nepoželjan i pomalo neprijatan. I kreće na prvu liniju narodnog rata. Kreće sam. I na taj način razbija okove nemoći, izmaglicu straha, poniženost i nemoć da se ideje sprovedu u delo.

Da je ostao na Krimu, ili da je bio ubijen u prvim danima odbrane Slavjanska, ne bismo za njega ni znali. I tamo su poginuli divni ljudi, heroji poput njega, takođe Rusi koji su razbili okove nemoći. Neki od njih su bili moji prijatelji. Ali Strelkov je istrajao i napravio armiju. I postao je centar naše nade, naše volje, našeg preobražaja. Svi drugi su ništa manje dobri, niti manje hrabri, i pomalo smešni kao i svi Rusi, ali Strelkov je dotakao nešto u našim dušama, u našem nacionalnom osećanju. I na njega se spustio ruski mit, naša žeđ za herojem. On je samo ispunjavao svoju dužnost. Da. Ali to nije dužnost profesionalca ili nekoga koga je sudbina stavila u  tešku situaciju. To je bila NJEGOVA dužnost. To je RUSKI dug koji je pretežniji od lenjosti, bezvoljnosti, straha, ravnodušnosti, učmalosti. U tome je suština što je Strelkov sve uradio SAM. To je ono što je važno: upravo SAM. I kroz njega smo i mi, takođe, postali bliži nama samima. Videli smo da možemo. Vojnici koji su se borili u Avganistanu i Čečeniji, takođe su heroji. Ali oni tamo nisu išli sami. Oni su ispunjavali svoju dužnost prema državi. A Strelkov je ispunjavao svoj dug čije je ime IDEJA. Ruska ideja. I on je razbio prepreke u našim dušama. On nas je osnažio. Strelkov je nešto u nama ispravio, izlečio. Mislili smo da se više nikada neće roditi takav neustrašivi ruski pravoslavni ratnik koji svojom voljom kreće u sveti rat. Ali on je krenuo. I počeo je da pobeđuje. I sa svakim njegovim uspehom, sa svakim izveštajem i mi smo pobeđivali. Rusija je pobeđivala.

Nije uopšte stvar u njegovim političkim uverenjima, čak ni u njegovim zaslugama kao vojnog komandanta: reč je o nečemu što je mnogo dublje. On je postao naš mit. I on više je ne pripada sebi, ni svojoj službi, ni državi, već samo mitu, ruskom mitu o tome kakvi smo mi nekada bili i kakvi, kako se ispostavlja, ponovo u svakom trenutku možemo postati.

Mržnja prema Strelkovu – to je mržnja nama neprijateljske rase, mržnja ne u biološkom smislu nego u duhovnom. To je rasa inženjera, prevaranata, činovnika, manipulanata i trgovaca. Verner Zombart je rekao da postoje dve vrste ljudi – rasa trgovaca i rase heroja. Moderna Evropa je rezultat pobede rase trgovaca (kapitalizam) nad rasom heroja (srednji vek). Strelkov je rusko srednjevekovlje. Jer samo Pravoslavlje ne može biti „moderno“ – to bi bila parodija, simulakrum. Ono može biti ili antičko ili srednjovekovno. „Savremenost“ je nasleđe antihrista. Zato je Strelkov ratnik iz prošlosti. Ali ne te prošlosti koja je završena već one koja je bila stvarna i koja još uvek postoji, kao jezgro naše duše, kao tajni centar ruskog identiteta.

strelkov-novorossiya-icon-11-07-14

Mi još nismo do kraja shvatili šta za nas znači Strelkov. Ali taj bes koga on izaziva kod bezbožnika, ta zavist koju prema njemu upućuju sitne duše, ta mržnja koju izaziva kod Zapada i hunte – to su znaci da on nije bilo ko. Opet, ne lično i ne pojedinačno, već kao nosilac ruskog tipa. Pravom Rusu je Strelkov potpuno jasan. Strelkov to smo mi. Jedan narod. Narod koji se budi.

Uputio bih veliku molbu onima koji slušaju (čitaju) moje reči, da se prema njemu odnose delikatno. On je naše nasleđe, on je velika vrednost. Zbog toga su hteli da ga ubiju, uklone, ponize, omalovaže, a sada još i obore. Ako to dozvolimo da urade onda ne vredimo ni za groš.

Za mit se treba boriti onako kako se Strelkov bori za Novorusiju za Veliku Rusiju, za svakoga od nas.

Bog te blagoslovio, Igore…

***

Iza uklanjanja Strelkova stoji Vladislav Surkov. Strelkov mu je smetao u zakulisnim igrama sa Ahmetovim i Porošenkom. U tom lancu, kako se ispostavlja, određenu ulogu je odigrao takozvani „Ambasador“ Ruske Federacije u Kijevu, Zurabov, komercijalni kompanjon Porošenka i prijatelj Surkova.

surkov-medvedevStrelkov je simbol ruskog proleća, a njegov značaj daleko nadmašuje njegove vojne funkcije. Stoga oni političari DNR, mediji i eksperti koji sada umanjuju značaj Strelkova i koji se prave se da se ništa nije desilo, pripadaju imperiji „neuvođenja“ (trupa, prim. prev.) koju je Surkov počeo da gradi u politici, na društvenim mrežama i kod stručne javnosti od trenutka od kada se uverio u pravac kojim ide Novorusija. Makroi i ostalo smeće su tu samo radi prikrivanja istine. U celoj priči je samo jedan centar – Surkov. A iza njega, naravno, šesta kolona i oligarsi.

U svakom slučaju, sve će se otkriti kao i njegovo učešće u događajima na Blatnom trgu i promocija drugog mandata Medvedeva uz podršku američke mreže, kao i sabotiranje patriotskog pokreta u Rusiji. Ali sada je Surkov preterao i ušao na teritoriju Odeljenja za unutrašnju politiku Predsednika Rusije, kojim on više ne rukovodi (što je on očigledno zaboravio).


Izvor: Srbski FBReporter

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Strelkov kao centar nade, volje i preobražaja

* Obavezna polja