josip-bogićCeo sistem pravosuđa i sudova u savremenoj Srbiji smišljen je kako bi bio u funkciji političkih stranaka i izvršne vlasti a ne u funkciji naroda. Zbog čega je stalo svim političkim činiocima da imaju poslušnike i da zastupaju interese partija, ako ne zato da donose „naručene zakone“ koji bi služili za ostvarenje partijskih ciljeva i interesa, da bi se razračunavali sa neistomišljenicima u svojim i tuđim redovima i kako ne bi bili u suprotnosti sa Krivičnim i drugim zakonima.

Drsko pljačkanja građana Srbije preko partijskih kadrova u javnim preduzećima smišljeno je, ozakonjeno i izglasano u Skupštini Srbije. Idejni tvorci ovog sprdanja sa građanima radili su i dalje rade u istoj kuhinji koja je pripremala i krivične zakone po ukusu političke mafije.

Takođe, u Srbiji legalno kradu za partiju, a preko partije kradu za sebe. Zašto je to tako, postoji jednostavan odgovor. Zbog toga što političke partije nisu krivično odgovorne i što još nikada, nijedna stranka nije odgovarala u svojstvu pravnog lica za krivična dela korupcije (što je za svaku od njih moglo po sto puta da se utvrdi).

A i kada bi bile krivično odgovorne, koji bi to republički ili bilo koji bi nadležni tužilac u raspamećnoj Srbiji pod višestranačkom diktaturom naredio odgovarajuću istragu? Danas smo, takođe, suočeni sa činjenicom da zemlja koja je u svetskom vrhu po koruptivnom ponašanju prilogođava Krivični Zakonik prema potrebama pojedinaca. Ne zastupam ideju da će se pooštravanjem kazni pitanje kriminaliteta rešiti, ali da li je bilo potrebno smanjenje gornjeg maksimuma zaprećenih kazni za koruptivna krivična dela? Sada u praksi vidimo kako zbog zastarelosti pojedinci bivaju amnestirani od krivične odgovornosti, a mnogima je pokrenut krivnični postupak sa idejom da nikada ne bude dovršen.

tuzilastvo

Kad sam, pre nekoliko godina predlagao da se težište borbe protiv kriminala prenese na polje oduzimanja imovine stečene kriminalom bio sam od strane tužilaca, sudija i uglednih teoretičara kritikovan i etiketiran da ne znam o čemu pričam. Ali, uprskos svemu, bio sam i te kako svestan, da je to jedini način da se parasistemskim lešinarima na put. Sada pojedinci pokušavaju da te moje ideje prisvoje kao svoje. Ako je motiv osnivanja političkih partija da se dočepaju plena (Srbije-imovine) onda je i logično da im se stane na put tako da im se imovina i oduzme. Ali…

Zaboravljaju pojedinci da se politizacija vrši upravo preko tzv bezbednosnih procena određenih kadrova koji konkurišu za rad u organima državne uprave. A ko je to vršio provere? Pa, BIA! Dovoljno je bilo da neko napiše da taj i taj nije podoban i da tome nema mesta u državnim organima. Ukoliko za neko lice postoje dokazi da nije podoban za rad u organima uprave on treba da je u zatvoru. Ovako se na perfidan način eliminišu politički protivnici i stvaraju se podobni kadrovi. Ali, kako neiskusni kadrovi mogu da se uhvate u koštac sa nagomilanim problemima? Mladi i neiskusni kadrovi su zbog neiskustva oprezni ali i poslušni. Pa je, takođe, baš ta bezbednosna procena pokazala da se radi o politici a ne struci prilikom hapšenja raznih mafija, gde su među glavnim kolovođama bili upravo podobni ljudi za koje je pozitivne ocene davala BIA ili njeni bivši pripadnici.

Ovde se radi o tome da se, ustvari, traži i daje izveštaj podobnosti određenoj partiji a ne narodu i državi. Pa kada dođe do smene na političkom polju vrši se smena i u institucijama sistema gde prethodnici postaju nepodobni i na njihova mesta dolaze novi „podobnici“ partije na vlasti.

Političari su uveli politiku u struku i na ključna mesta doveli neznalice i svoje poslušnike tako da su na taj način uništili institucije sistema koje su inače sam sistem. Glavni zagovornik u dislociranju mnogih poslova iz delokruga MUP-a u ministarstvo finansija je bio upravo jedan od čelnika partije iz vlasti da bi mogli da rade šta hoće (poreska K.D., Carinska služba za krijumčarenje, Poreska policija, Uprava za sprečavanje pranja novca itd. ) a da pri tome nisu tim policajcima dali policijska ovlašćenja. Slučajno? Nikako.

pranje_novca_srednja

Aktuelna vlast je od zastavnika za dve godine stvarala generale i razne druge stručnjake sa kupljenim diplomama. Takvi rezultati doveli su do kraha sistema i do toga da ne mogu da se razjasne razna ubistva i druga teška krivična dela zbog nesposobnosti poslušnika. Izmišljali su razne vrste mafija (neistomišljenika) a sve iz bivše vlasti. U svetskoj literaturi nije zabeležen toliki broj i vrsta mafija kao kod nas, a da pri tome članovi tih mafijaških organizacija nisu znali jedan za drugoga, a kamoli da deluju u istom cilju.

A sudski epilog? Pa kakav ishod da se očekuje kada je na čelu ministarstva sile bio čovek koji je osuđen za umišljajno krivično delo, koji je napravio plan za izvršenje krivičnog dela, pristupio njegovom izvršenju i na kraju uhvaćen na delu i osuđen za to krivično delo (doduše uslovno, ali osuđen). I kakve je ljude dovodio na ključna mesta? Zemljake, lovce, ribolovce, taksiste i tome slično.

Kada se vrše određene promene u državnim organima ne vodi se računa da se paralelno sinhronizuju izmene i u drugim oblastima. Prilikom izmena Zakonika o Krivičnom postupku iz 2002. godine određeno je da tužilac rukovodi pretkrivičnim postupkom. Međutim ponašanje tužilaca ostalo je kao i ranije samo su čekali da policija nešto uradi bez aktivnog uključivanja u predmete. Osim toga mnogi poslovi su dislocirani iz MUP-a kao što su poreska krivična dela, za koje je osnovana poreska policija.

Carinska policija za istraživanje krijumčarenja roba kao i uprava za sprečavanje pranja novca. Svi ovi poslovi finansijske kontrole premešteni su u okvir ministarstva finansija. Nekada je oko 700 policajaca u okviru MUP-a otkrivalo poreska i druga krivična dela privrednog kriminala. A sada? Uzgred, ovi policajci nemaju ovlašćenja radnika MUP-a po ZKP-u, pa se u mnogim slučajevima traži pomoć radnika MUP-a., pozivajući se na uputstvo o saradnji između MUP-a i ministarstva finansija. Policija ne treba da rade na osnovu uputstava već na osnovu Zakona.

Izdvajanjem nekadašnjeg DB-a iz MUP-a i osnivanje BIA-e urađen propust u ZKP-u. Kad je osnivana BIA kao vladina agencija, koja je jedina imala tehnička sredstva za primenu mera nadzora i dr, po članu 232 i 233 ZKP ove mere je mogao da primenjuje jedino MUP. Tako da jedno vreme do izmene ZKP-a 2005 u maju, sve mere koje je BIA primenjivala nisu bile validne u Krivičnim postupcima pa su neki predmeti propali. I ovo je trebalo da bude slučajno?!

bia-blic-emil-conkic_f

Da li je slučajno ili namerno ukinut društveni pravobranilac koji je štitio društvenu imovinu od lopova, a da njegove ingerencije nisu prenete na javnog pravobranioca? Jedan od najvećih apsurda su zakonske odredbe po kojima se ne može oporezovati imovina koja potiče iz krivičnog dela već samo legalno stečen prihod tako da kriminalci po poreskim zakonima mogu da kradu, da ne plate porez i da uživaju u otetoj imovini. Sa druge strane se privatnicima nameću sve vrste poreza koji guše njihovu delatnost.

Prilikom prelaska platnog prometa iz SDK u banke nije se vodilo računa da uvid u račune fizičkih i pravnih lica može da se izvrši samo krivična dela za koja je zaprećena kazna od deset godina ili teža. Za gotovo sva dela iz oblasti finansijskog odnosno privrednog kriminala nisu bile zaprećene kazne preko deset godina tako da organi nisu mogli legalno da traže uvide u račune. Zakon o sprečavanju pranja novca predvideo je najvišu zaprećenu kaznu do osam godina.

Kada je donošen Zakon o sprečavanju pranja novca davne 2001. godine, a čiji je predlagač bila NB SRJ i njen ondašnji guverner Mlađan Dinkić, u krivičnoj normi je kao pranje novca inkriminisao samo polaganje prljavog novca u domaću banku ili drugu finansijsku instituciju, a iznošenje novca van granica države – NE!

Konačno, suština organizovanog kriminala i jeste sprega između aktuelne vlasti i kriminala, pa bi prema tome i borba protiv tog kriminala bila usmerena na aktuelna lica iz vlasti koja su u sprezi sa organizovanim kriminalom, a ne, kao što je kod nas slučaj, da se organi represije uvek bore protiv BIVŠIH, tako stvarajući privid borbe protiv kriminala.


Izvor: Tabloid

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sudska, zakonodavna i izvršna sistemska korupcija

* Obavezna polja