petar-iskenderov-11Uprkos nesumnjivim finansijskim problemima i tehničkim troškovima, rukovodstvo EU, oličeno pre svega u Evropskoj komisiji, nastavlja sa akcentiranjem na realizaciji projekata u oblasti tečnog prirodnog gasa (TPG). Odmah iza Poljske i Litvanije, ovoj strategiji namerava da se priključi i Estonija. Cilj je isti – forsirano obezbeđenje energetske bezopasnosti i smanjenje zavisnosti od Rusije. Međutim, konkretan sadržaj projekta izaziva sve više pitanja, kakve to ima veze sa terminalima u Svinoušću i Klajpedu.

Ključnu ulogu u izgradnji TPG-terminala u Talinu treba da odigraju Holanđani. Lokalna kompanija Vopak EOS spremna je da izdvoji potrebna sredstva za sprovođenje radova. Političko pokriće daje EU. Izgradnja estonskog terminala već je uključena u spisak “Projekata od opšteg interesa za EU”. Planirani kapacitet regasifikatora iznosi 90 hiljada kubnih metara gasa na dan.

To je situacija viđena s tačke gledišta EU. Međutim, nezavisni stručnjaci i ocene crtaju nešto drugačiju sliku, analizirajući razvoj situacije oko nje poslednjih godina i pogotovo ga upoređujući sa poljskim i litvanskim projektima.

I tako, prvo što skreće pažnju na sebe je to što se estonski TPG-terminal (za razliku od poljskog i litvanskog) gradi direktno u prestonici – gradu Talinu. To bi samo po sebi moralo privući pažnju javnosti i revnitelja u lokalnoj sredini. Međutim, lokalni revnitelji ćute, očigledno zaplašeni apsolutno realnom ekološkom pretnjom, a nikako mitološkim “manipulacijama Moskve”.

Drugo – ne može se ne primetiti da su u poslednje vreme od realizacije estonskog projekta uspeli da odustanu mnogi investitori, među njima i Finska. Prvobitno se pretpostavljalo da će TPG-terminal služiti interesima ne samo Estonije, nego i susednih država u regionu. Nisu slučajno već ranije razrađivane pametnije opcije – pa tako i izgradnje zavoda za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u Finskoj (u gradiću Inko) ili u Estoniji – pritom ne u Talinu, nego u gradu Paldiski. Ovaj objekat bi mogao postati regionalno skladište gasa iz koga bi se distribuirao sistemom gasovoda Balticconnector. Postojao je i projekat istovremene izgradnje regazifikacionih terminala u Finskoj i Estoniji sa priključenjem Balticconnector-u.

Međutim, proračuni rentabilnosti oba projekta tada su doveli i EU i finske preduzimače u stanje depresije. Oni su prodemonstrirali da su projekti ekonomski nesvrsishodni, a pored toga, potražnja za gasom na finskom tržištu (na koju je stavljan glavni akcenat) nije dovoljna za nadoknadu gubitaka. Takođe, primer TPG-terminala u Klajpedu, kao i ranije opterećenog svega trećinom kapaciteta, ukazivao je na pesimističko raspoloženje. U rezultatu svega, u jesen 2015. godine finska kompanija Gasum je zvanično izašla iz projekta. Odmah potom, analogan korak preduzeo je i estonski energetski koncern Alexela – koji je takođe planirao učešće u projektu.

Skepticizam predstavnika finskog i estonskog biznisa našao je karakteristično shvatanje kod njihovih litvanskih suseda. Savetnik ministra energetike Litvanije Mantas Dubauskas otvoreno je izjavio da, “ukoliko Estonija izgradi regasifikacioni terminal nivoa Klajpedskog, to će se u regionu pojaviti višak TPG – kapaciteta”.

iskpina-tecni-prirodni-gas-foto-profimedia-1433233285-671413

Što se tiče same Estonije, to argumenti u korist izgradnje TPG-terminala kao sredstva sniženja zavisnosti od ruskog gasa, uopšte ne mogu izdržati nikakvu kritiku. Estonija ima najminimalniji pokazatelj zavisnosti od uvoza energoresursa u celoj EU. Kupovina gasa iz Rusije pokriva 10-15% potrošnje. Uzrok se ogleda u tome što Estonija ne koristi gas u svojstvu izvora za dobijanje elektroenergije, dajući prednost uljnim škriljcima. Radi poređenja: uvoz gasa iz Rusije čini manje od 0,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a kapacitet gorepomenutog TPG-zavoda u Paldiski sračunat je na 2,5 milijarde kubnih metara.

Međutim, još karakterističniji su proračuni cene tečnog gasa za stanovništvo Estonije u onom slučaju da terminal bude izgrađen. Kao što pokazuje primer Litvanije i Poljske, to premašuje cenu gasa koji se dostavlja iz Rusije, što primorava vlasti da primenjuju neekonomske poluge.

U Litvaniji su krenuli po ranije oprobanom putu – direktivom naterati potrošače da plaćaju skuplji TPG-gas koji se uvozi iz Norveške u skladu sa petogodišnjim ugovorom sa norveškom kompanijom Statoil. Cena tog gasa premašuje cenu ruskog gasa iz gasovoda čak i ako ne uračunamo te popuste koje “Gazprom” daje svojim litvanskim partnerima. Usled toga je vlada Litvanije donela odluku da su nacionalna preduzeća obavezna da u svoj balans kupovine gasa uključe najmanje četvrtinu kapaciteta koji dolaze iz TPG-terminala. I to još nije najgora varijanta. Tako je kompanija Vilniaus iz Viljnusa odgovorna za grejanje, prinuđena da kupi 65% potrebnog joj gasa preko TPG-terminala u Klajpedu.  [1]

Problem visoke cene prirodnog gasa mnogo suptilnije pokušavaju da reše u Poljskoj. Lokalna kompanija “Poljska naftna i gasna industrija” odgovorna za snabdevanje zemlje gasom, već je unela predog vladi za takozvanu “socijalizaciju” dela troškova za održavanje gasne luke u Svinjoustu. Preporučuje se da se ukazani troškovi direktno uračunaju u cenu za gas potrošačima, kako bi se na odgovarajući način refinansirali troškovi TPG-terminala. “Sa jedne strane, mi očekujemo da će dejstvovati tržišni principi, sa druge strane, gubici koje niko ne želi da preuzme na sebe opteretiće kompaniju “Poljska naftna i gasna industrija”. U normalnom sistemu tako ne sme da se radi” – uverava zamenik Trezornog ministarstva Poljske Zdislav Gavlik [2]. Međutim, prilično teško je zaključiti šta zapravo podrazumeva pod “normalnim sistemom”, gospodin zamenik ministra. Kao što vidimo – gas, istovremeno i jeftiniji i da nije ruski.

Međutim, to je zasad u oblasti maštanja. Prema priznanju evropskog komesara za energetiku Migela Ariasa Kanjete, koji je za Evropsku komisiju pripremio specijalni izveštaj o “gasnoj” problematici, prirodni gas i dalje ostaje najvažnija komponenta enrgetske bezbednosti Evropske unije”. Pritom, “značajnu količinu gasa EU kupuje u “trećim zemljama” – navodi njegove reči britanski časopis The Financial Times. [3].

Nije tajna da u mnogim zemljama centralne i jugo-istočne Evrope – pa tako i u Srbiji – takođe postoje pristalice “izbacivanja” Rusije sa evropskog energetskog tržišta uz pomoć TPG-dostavki. Da li su oni spremni da u tom slučaju plaćaju i povećanje nacionalnih taksi za gas? I da li oni vode računa o upozorenjima koje je obelodano španski časopis Publico.es? Evropski komesar Kanjete je Španac. A u toj zemlji postoji sopstvena mreža TPG-terminala koji se svakako ne koriste u punom obimu. Ali to sve ne pruža nadu Madridu da računa na uspeh u antiruskoj gasnoj partiji – čak i ukoliko uzmemo u obzir (tako aktivno razmatrano u današnjoj Evropi) pitanje dolaska na kontinent iranskog gasa (iako sami Iranci pred sebe ne postavljaju zadatak izbacivanja Rusije). Evo šta s tim u vezi piše špansko izdanje: “Uključivanje Irana u trgovinu energentima dotaći će se svetskog tržišta nafte, ali ne i gasa. Ali čak i u takvoj situaciji Moskva je odlučila da promeni politiku: ona traži nove projekte za izvoz svog gasa, a takođe i tehnologije za istraživanje novih nalazišta” [4].

“A ukoliko takva gasna superdržava kao što je Iran ne može da zameni Rusiju u Evropi, na kakvim osnovama to hoće da uradi Španija?” – postavlja pitanje Publico.es. Po svemu sudeći, pitanje je retoričko.

__________________________________

Uputnice:

[1] – http://www.vestifinance.ru/articles/67249

[2] – http://www.novpol.ru/index.php?id=2394

[3] – http://blogs.ft.com/brusselsblog/2016/02/02/next-weeks-eu-gas-package-pleasing-everybody-or-nobody/?Authorised=false&_i_location=http%3A%2F%2Fblogs.ft.com%2Fbrusselsblog%2F2016%2F02%2F02%2Fnext-weeks-eu-gas-package-pleasing-everybody-or-nobody%2F&_i_referer=http%3A%2F%2Finosmi.ru%2Feb394157bc93baa6f0616c04736f4fd2&classification=conditional_standard&iab=barrier-app

[4] – http://blogs.publico.es/puntoyseguido/3144/la-rivalidad-entre-rusia-e-iran-remodela-el-mercado-del-gas-en-eurasia/


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Tečni prirodni gas i transparentni interesi

* Obavezna polja