Volstrit džornal, jedan od konzervativnijih dnevnih listova u Njujorku, u svom uvodniku izrazio je podršku Trampovim potezima protiv Tik-toka (TikTok, kineska aplikacija za deljenje kratkih video-snimaka i prva neamerička društvena mreža koja je stekla globalnu popularnost, prim. prev.), izražavajući istovremeno i blagu rezervaciju. U uvodniku broja od 5. avgusta piše: „Gospodin Tramp je zapretio zabranom, ali to bi oslabilo konkurenciju i ne bi učinilo ništa da ograniči rast kineskog uticaja u inostranstvu“. Očito je da se urednicima Volstrit džornala čini da Tik-tok neće nestati samo zato što je zabranjen na američkom tržištu, i da ograničenja i kompromisi na koje je Tik-tok pristao kako bi ostao dostupan u Sjedinjenim Državama više neće biti na snazi.

Međutim, u kritici Volstrit džornala prema Tik-toku pojavile su se neke čudne tvrdnje. Urednici su napisali: „Prošle godine, Tik-tok je bio optužen za cenzurisanje video-snimaka sa protesta u Hongkongu. Bajt dens (ByteDance, kompanija u čijem vlasništvu je Tik-tok; prim. prev.) je to demantovao i saopštio da se snimci sa protesta nisu pojavljivali u korisničkim fidovima (sadržaj koji se prikazuje korisniku na početnoj strani, prim. prev.) zato što nisu bili popularni kod korisnika.“

U uvodniku se dalje citira Bajt dens, matična kompanija koja stoji iza Tik-toka, koja ističe da je uvela restrikcije na „demonizaciju ili izvrtanje lokalne ili nacionalne istorije, poput nemira u Indoneziji maja 1998, genocida u Kambodži, incidenata na Tjenanmenu“ i „izrazito kontroverznih tema kao što su separatizam, sukobi verskih sekti, sukobi između etničkih grupa…“ .

DRUŠTVENE MREŽE I NESTABILNOST

Implikacija iza reči Volstrit džornala jeste da su Tik-tok i druge društvene mreže iz nekog razloga dužne da promovišu događaje poput protesta u Hongkongu. Tik-tok nikada nije cenzurisao takve video-snimke, a mnogi kritičari kineske vlade koji podržavaju proteste u Hongkongu su popularni na toj društvenoj mreži. Međutim, Tik-tok nije ciljano promovisao ove video-snimke, niti im omogućio da se korisnicima prikazuju na način na koji se prikazaju na zapadnim društvenim mrežama poput Fejbsuka i Tvitera.

Nije tajna da su američki Stejt department i obaveštajni aparat koristili društvene mreže za postizanje svojih ciljeva. Tokom Arapskog proleća 2011. godine, Stejt department na čelu sa Hilari Klinton je prilično otvoreno isticao da svoje aktivnosti koordiniše sa Guglom i drugim tehnološkim gigantima. Džared Endrju Koen iz Džigsoua (Jigsaw, tehnološki inkubator stvoren od strane Gugla, prim. prev.) je u to vreme direktno savetovao Hilari Klinton, a trenutno je honorarni viši saradnik pri Savetu za spoljne poslove SAD.

Procurele infromacije su otkrile da Fejsbuk ima „vodiče za vesti“ koji biraju koje priče postaju viralne, a koje ne. Pojedinci targetirani od strane američke vlade, poput Aleksandra Dugina, uklonjeni su sa platformi kao što je Jutjub.

Nije tajna da je Vašington koristio Fejsbuk, Tviter, Jutjub i druge platforme kako bi sprovodio svoju geopolitičku agendu i pokušao da oslabi Rusiju, Kinu i druge antiimperijalističke države. Međutim sada se postavlja pitanje da li su društvene mreže stvorene samo da bi služile imperiji? Da li je to bila jedina svrha od početka?

Logo Tik-toka – Foto: SOPA Images/LightRocket via Getty Images

VAŠINGTON I SILIKONSKA DOLINA

Godine 1999. široko dostupni internet bio je ključan za omogućavanje Falun Gong ekstremistima da organizuju niz dobro koordinisanih protesta širom kontinentalne Kine. Kao odgovor na ove poteze, Kina je počela da vrši veću kontrolu nad svetskom mrežom (world wide web, www). Iste godine smo videli da je američki Stejt department podržao „aktiviste“ Otpora da se uključe u seriju nereda koji su na kraju rezultovali obaranjem Miloševića i socijalistčke vlade Srbije. Oni su takođe koristili internet za svoje akcije.

Veze Silikonske doline sa američkim obaveštajnim službama takođe nisu tajna. Krediti Nacionalne bezbednosne agencije i drugih obaveštajnih agencija su omogućili Bilu Gejtsu, Stivu Džobsu, Eriku Šmitu i drugima da uspostave svoje tehnološke monopole.

Još davnih 1970-ih godina, američki geopolitički stratezi su shvatili da uprkos tome što je SSSR bio veoma efikasan u razvijanju sopstvene kompjuterske tehnologije, on jednostavno nije imao dovoljno sredstava da u njih investira. NATO sporazum kojim se zabranjuje prodaja ili deljenje visoke tehnologije SSSR-u i stalna potreba za trošenjem usled trke u nuklearnom naoružanju (koju je Majkl Parenti nazvao oružanom ”ganjalicom”) onemogućili su SSSR da izgradi sopstvenu Silikonsku dolinu.

Američki tržišni sektor nije baš promovisao kompjutersku revoluciju, jer je to podrazumevalo priličan rizik. Međutim obaveštajne agencije su, uvidevši otvaranje geopolitičke mogućnosti, režirali da u južnoj Kaliforniji dođe do tehnološkog buma subvencionisanog od strane vlade. Ovo je SAD postavilo ispred Sovjetskog Saveza i globalni tehnološki sektor u nastajanju centriralo oko Sjedinjenih Država.

Dakle, ako je kompjuterska revolucija bila šema za unapređenje američke moći, i ako najveće društvene mreže otvoreno rade sa američkim Stejt departmentom i obaveštajnim aparatom… da li su društvene mreže od samog početka bile deo zavereničkog plana?

Da li je jedini cilj društvenih mreža da koordinišu proteste i nerede širom sveta? Da li su Fejsbuk, Tviter i Jutjub stvoreni sa ciljem destabilizacije antiimperijalističkih država i obezbeđenja posthladnoratovske hegemonije Volstrita i Londona?

Ideja kako je Tik-tok nelegitiman kao društvena mreža samo zato što ne dozvoljava da video-snimci protesta u Hongkongu preplave korisnike definitivno govori u prilog tome. Društvene mreže su verovatno otpočetka zamišljene kao geopolitička šema.

Prevod i obrada – Radomir Jovanović/Novi Standard


Izvor: New Eastern Outlook/Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Tik-tok i politička uloga društvenih mreža

* Obavezna polja