dzon-pilgerVraćajući se u SAD u izbornoj godini, zapljusnuo me je talas tišine. Učestvovao sam u četiri predsedničke kampanje, počevši od 1968. Bio sam sa Robertom Kenedijem kad je upucan i video njegovog ubicu kako se priprema da ga ustreli. Bilo je to krštenje na američki način, propraćeno nasiljem čikaške policije na fingiranoj konvenciji Demokratske partije. Počela je velika kontrarevolucija.

Prvi koji je bio ubijen te godine – Martin Luter King – usudio se da uporedi patnje Afroamerikanaca sa onim kroz koje prolazi narod Vijetnama. Kad je Dženis Džoplin pevala: „Sloboda je samo još jedna reč za one koji nemaju šta da izgube“, govorila je, verovatno nesvesno, o milionima američkih žrtvi na dalekim mestima širom sveta.

„Izgubili smo 58.000 mladih vojnika u Vijetnamu; oni su umrli štiteći tvoju slobodu. Nikad to nemoj da zaboraviš.“ Prošle nedelje sam u Linkolnovom memorijalnom centru u Vašingtonu gledao vodiča iz servisa sa nacionalne parkove kako izgovara ove reči. Obraćao se grupi mladih tinejdžera, školaraca u svetlonarandžastim majicama. Tako je rutinski istinu o Vijetnamu izvrnuo u apsolutnu laž.

Milioni Vijetnamaca koji su umirali, bivali osakaćeni, otrovani ili su ostali bez svojih domova zbog američke invazije nemaju istorijsko mesto u umovima naše omladine, da i ne govorimo o proceni da je 60.000 veterana izvršilo samoubistvo. Jedan moj prijatelj marinac koji je postao paraplegičar u Vijetnamu često je pitan: „Na kojoj strani si se ti borio?“

OBAMA SEJE SMRT ŠIROM SVETA

Pre nekoliko godina prisustvovao sam popularnoj izložbi pod nazivom Princ slobode na čuvenom Smitsonovom institutu u Vašingtonu. Izjave običnih ljudi, uglavnom dece, provučene kroz mašinu revizionizma, sledile su kurs najrazličitijih laži: Atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija spasilo je „milione života“; Irak su „oslobodili vazudšni udari izvedeni do tada neviđenom preciznošću“. Tema je bila nepogrešivo herojska – samo Amerikanci plaćaju cenu slobode.

Izborna kampanja 2016. je vredna pažnje ne samo zbog pojave Donalda Trampa i Bernija Sandersa već i zbog rezistentnosti dugotrajnog ćutanja o ubilačkoj prirodi samoprozvane božanske nacije. Trećina članica Ujedinjenih nacija u jednom trenutku osetila je američku vojnu čizmu; rušenje vlada; podrivanje demokratije; uvođenje blokada i sankcija… Većina predsednika odgovornih za ove stvari bili su liberali – Truman, Kenedi, Džonson, Karter, Klinton, Obama.

„Zapanjujući nivo podmuklosti toliko se uvukao u javnost“, piše pokojni Harold Pinter, „ispada kako se ništa nije dogodilo… Ništa se nikad nije dogodilo. Čak i dok se događalo, nije se događalo. Nije bilo vredno pažnje. Nikog nije interesovalo. Nije bilo vredno pažnje…“. Pinter se ironično divio onome što je nazivao „gotovo kliničkom projekcijom moći, širom sveta maskiranoj u ruho univerzalnog dobra. „To je brilijantan, donekle i duhovit, veoma uspešan akt hipnoze“.

Uzmite Obamu za primer. Pripremajući se da napusti kabinet, opet je počelo šlihtanje. On je „kul“. Kao jedan od najnasilnijih predsednika, Obama je svu vlast prepustio Pentagonovoj ratnoj mašineriji, koju je stvorio njegov diskreditovani prethodnik. Osudio je više zviždača – zapravo ljudi koji govore istinu – nego bilo koji drugi predsednik. Proglasio je Bredlija Meninga krivim pre nego što mu je suđeno. Danas Obama vodi nezapamćenu kampanju dron-terorizma, kojom seje smrt širom sveta.

obama-nobel

Godine 2009. Obama je obećao da će pomoći „da se svet otarasi nuklearnog oružja“ i potom mu je uručena Nobelova nagrada za mir. Nijedan američki predsednik nije proizveo više nuklearnih bojevih glava od Obame. On „modernizuje“ američki arsenal sudnjeg dana, uključujući i „mini“ nuklearno oružje, čija veličina i „pametna“ tehnologija, kako kaže vodeći general, obezbeđuje da njegovo korišćenje „više ne bude nezamislivo“.

Džejms Bredli, autor bestselera Zastave naših očeva i sin jednog od američkih marinaca koji je podigao zastavu na Ivo Džimi (jedna od ključnih bitaka američke i japanske vojske u Drugom svetskom ratu; prim. prev.), rekao je: „Jedan od najvećih mitova koji nam se podmeće je to da je Obama neki miroljubiv tip koji pokušava da se reši nuklearnog naoružanja. On je najveći nuklearni ratnik koji postoji. Usmerio nas je na pogubni kurs potrošnje milijardi dolara na uvećanje nuklearnog arsenala. Ipak, zbog nekog razloga ljudi žive u fantaziji da njegove nedorečene novinarske konferencije, govori i merketinški trikovi utiču na aktuelnu politiku, što je apsolutno netačno.

NAPADI NA RUSIJU I KINU

Po Obaminom satu, živimo u dobu Drugog hladnog rata. Ruski predsednik je prikazan kao zlikovac dok Kineze još uvek u karikaturama ne prikazuju sa svinjskim repićima – što je rađeno u vreme kada je svim Kinezima bio zabranjen ulazak u SAD – ali medijski ratnici predano rade na tome.

Ni Hilari Klinton ni Berni Sanders nisu pomenuli bilo šta od ovoga. Nema rizika ni opasnosti za SAD ili bilo koga od nas. Za njih se najveće gomilanje vojnih trupa na ruskim granicama od Drugog svetskog rata uopšte nije dogodilo. Rumunija je 11. maja bila u centru pažnje zbog aktiviranja sistema NATO „raketne odbrane“, kojom američki nuklearni projektili drže na nišanu srce Rusije, druge svetske nuklearne sile.

U Aziji Pentagon šalje brodove, avione i specijalne snage na Filipine da bi zapretio Kini. SAD su već okružile Kinu stotinama vojnih baza koje formiraju luk od Australije, ka Aziji i dalje preko Avganistana. Obama to zove „zaokretom“ (ka Aziji).

U reakciji na to Kina je promenila svoju nuklearnu doktrinu od „zabrane preventivnog korišćenja“ do stanja visoke uzbune i angažovala svoje nuklearne podmornice. Eskalacija se ubrzava.

Hilari Klinton je sa pozicije državnog sekretara 2010. godine spor povodom stena i korala u Južnom kineskom moru podigla na nivo međunarodnog problema. Si-eN-eN i Bi-Bi-Si su sve propratili histeričnim izveštavanjem o tome da je Kina gradila avionske piste na spornim ostrvima. U džinovskim vojnim vežbama iz 2015, nazvanim Operacija talismanska sablja, SAD su vežbale „gušenje“ moreuza u Malaki kroz koji se odvija najveći deo kineske trgovine i snadbevanja naftom. Toga nije bilo u vestima.

Klintonova je izjavila da Amerika ima „nacionalne interese“ u ovim azijskim vodama. Filipini i Vijetnam su ohrabreni i podstaknuti da insistiraju na njihovim zahtevima i održavaju staro neprijateljstvo sa Kinom. Javnost u Americi je manipulisana da svaku kinesku defanzivnu akciju vidi kao agresivnu, što znači da je pripremljen teren za rapidnu eskalaciju. Slična strategija provokacija i propagande vodi se i protiv Rusije.

klinton-hilari

KRVAVI TRAG KLINTONKE

Za Klintonovom, „ženskim kandidatom“, vuče se trag krvavih prevrata od Hondurasa, preko Libije (gde joj na dušu ide i ubistvo libijskog predsednika), do Ukrajine. Poslednja zemlja je pretvorena u igralište CIA, koje vrvi od nacista, i prvu liniju fronta u predstojećem ratu sa Rusijom. Kroz Ukrajinu – što u bukvalnom prevodu znači pogranična zemlja – Hitler i nacisti napali su Sovjetski Savez, koji je u tom ratu izgubio 27 miliona ljudi. Sećanje na ovu epsku katastrofu ostalo je urezano u ruskoj svesti. Predsedničku kampanju Klintonove novcem je doniralo devet od 10 najvećih svetskih proizvođača oružja. U tom pogledu nijedan drugi kandidat nije joj ni blizu.

Sanders, nada mnogih mladih Amerikanaca, ne odudara mnogo od Klintonkinog pogleda na svet izvan SAD. Podržao je njeno nezakonito bombardovanje Srbije. Podržava Obamin dron-terorizam, provociranje Rusije i povratak specijalnih snaga (odreda smrti) u Irak. Ništa nije rekao o zveckanju oružjem prema Kini i uvećanju rizika od nuklearnog rata. Smatra da bi Edvard Snouden trebalo bude osuđen, a Uga Čaveza – koji je poput njega socijaldemokrata – naziva „mrtvim komunističkim diktatorom“. Obećao je da će podržati Klintonovu ukoliko bude nominovana.

Izbor između Trampa i Klintonove stara je iluzija da izbor zapravo postoji tamo gde ga nema: oni su dve strane istog novčića. Satanizacijom manjina i obećanjem da će „učiniti Ameriku ponovo velikom“ Tramp se pokazao kao ultradesničarski populista. Ipak, izbor Klintonove bio bi opasniji po ostatak sveta.

„Samo Donald Tramp je imao smislene i kritički obrazložene komentare o američkoj spoljnoj politici“, napisao je Stiven Koen, profesor emeritus ruske istorije na Prinstonu i Njujorškom univerzitetu, jedan od retkih američkih eksperata za Rusiju koji upozorava na rizike rata.

U radio-emisiji Koen se osvrnuo na ključna pitanja, koja je u kampanji potegao samo Tramp. Između ostalog, zbog čega su SAD „sveprisutne u svetu“; koja je prava misija NATO; zbog čega SAD konstantno istrajavaju na smenama režima u Iraku, Siriji, Libiji i Ukrajini; zašto Vašington Rusiju i Vladimira Putina tretira kao neprijatelje?

Histerija u liberalnim medijima zbog Trampa doprinosi iluziji o „slobodnim i otvorenim debatama“ i „demokratskim principima“. Njegovi pogledi na imigrante i muslimane su groteskni, ali glavni isterivač nezaštićenih ljudi u Americi nije Tramp, nego Obama, kojeg će istorija upamtiti kao čoveka koji je izdao obojene Amerikance; recimo, broj – najvećim delom – crnačkog stanovništva u zatvorima danas premašuje broj zarobljenika u Staljinovom Gulagu.

nato-rat

SISTEM KOJI VAPI ZA NOVIM RATOM

Ova predsednička kampanja možda se neće vrteti oko populizma, već oko pitanja američkog liberalizma, ideologije koja sebe vidi kao modernu, a time i superiornu i jedinu ispravnu. Njeno desno krili liči na 19-vekovne hrišćanske imperijaliste, sa Božijom misijom da preobrate, kooptiraju ili pokore.

U Britaniji je to blerizam. Hrišćanoliki ratni zločinac Toni Bler izvukao se sa svojom tajnom pripremom invazije na Irak najvećim delom zbog toga što su liberalna klasa i mediji naseli na njegovu viziju „kul Britanije“. Aplauzi u Gardijanu bili su zaglušujući; nazivali su ga „mističnim“. On se lako pobrinuo za smetnju pod nazivom „politika identiteta“, uvezenu iz SAD.

Proglašen je kraj istorije, ukinuta je klasa i uveden feminizam; mnoge žene su postale poslanice laburista. Na prvom zasedanju parlamenta glasale su kako im je rečeno – za ukidanje pomoći samohranim roditeljima, većinom ženama. Najveći broj njih je glasao i za invaziju koja je 700.000 iračkih žena pretvorila u udovice.

Ekvivalent u SAD su politički korektni ratni huškači Njujork tajmsa, Vašington posta i kablovskih televizija, koje dominiraju u političkim debatama. Gledao sam žustru debatu na Si-eN-eNu povodom Trampovih ispada. Jasno je, navode oni, da se takvom čoveku ne može poveriti upravljanje Belom kućom. Nijedno pitanje nije potegnuto. Ni reči o 80 odsto Amerikanaca čija primanja su se srozala na nivo iz 70-tih. Ništa o ratnohuškačkoj politici. Glavna mudrost mogla bi se sažeti u rečenicu: „Zapušite nos i glasajte za Klintonovu samo da ne pobedi Tramp“. Na taj način se zaustavlja čudovište i čuva sistem koji vapi za novim ratom.

Preveo – Aleksandar Vujović


Izvor: Counterpunch, Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Tišina, Amerika se sprema za rat

* Obavezna polja