miroslav-lazanski-1340143772-176312Jedan miran avgustovski dan u Zagrebu. Sedim sa mojim prijateljem Boškom Crnobrnjom u „Kavkazu”, tj. „Kazališnoj kavani” na Trgu maršala Tita i pijemo makijato. Kelneri, neki novi klinci, nema više starog Blaža, Crnogorca koji je verovatno jedini uz moju malenkost u Zagrebu onih godina nedemokratskog režima SFRJ javno navijao za Crvenu zvezdu. Boško je nekada bio urednik deska u „Vjesniku“, odličan urednik sve do 1991. godine. Onda je kao Srbin dobio „nogicu“, pa je osnovao nekakav levičarski časopis koji finansirao Soros, da bi se pokazalo da i u Hrvatskoj ima levičarske štampe. Tako je Boško u svakom broju štampao po desetak tekstova o Titu, plus obavezna fotografija Tita na naslovnoj strani. Niko to nije kupovao, Boško je časopis delio prijateljima kao suvenir, ali je iz Sorosovih fondova nekakva lovica ipak kapala. Baš kao što je kapala i mnogim novinarima u Srbiji. Ali ne zbog druga maršala, već zbog borbe za demokratiju.

Dakle, moj drug Boško poznaje svaku relevantnu facu u Zagrebu na potesu od Zvečke i „Kavkaza” do Trga bana Jelačića. Nije mu, naravno, bilo lako 1991. i još nekoliko godina posle u Zagrebu, pogotovo što Boško stalno nosi neku poluobrijanu bradu. Jednom prilikom ga je naš zajednički kolega Rene Bakalović, onako šeretski, pozdravio glasno usred prepune kafane: „Gdje si, ugroženi Srbine?“. Bilo pa prošlo…

Kao urednik lista koji je u poslednjih 15 godina objavio najviše tekstova i fotografija druga Tita, Boško bi valjda trebalo da zna je li Tito bio Poljak ili Rus. O čemu su se sada svi raspisali, od Triglava do Vardara. Jer, američka obaveštajna služba NSA na osnovu analize Titovog glasa, navodno, pretpostavlja da nije bio rodom s područja bivše Jugoslavije, tj. regiona, kako je sada politički korektno nazvati bivšu Jugu. Boško tvrdi da u NSA radi gomila poluamatera, koji u nedostatku pravih izazova analiziraju sve i svašta, budžet se nekako mora opravdati, a i kadrovi im beže u Rusiju.

No, nije siguran zašto je ta tema pokrenuta baš sada? Je li pitanje porekla druga Tita pokrenuo NSA u kontekstu zahlađenja odnosa između Moskve i Vašingtona? I kome sada treba takva dilema? Da NSA povremeno fabrikuje informacije svedoči i slučaj oružja za masovno uništavanje u Iraku. U rat protiv Iraka zvanično se i krenulo na temelju „proverenih i kredibilnih“ informacija NSA o oružju za masovno uništavanje koje poseduje Sadam Husein. Ni posle deset godina to oružje u Iraku nije pronađeno, a ljudi i dalje ginu.

josip-broz-tito-sahrana

Boško i ja nikako da se složimo zašto je usred leta 2013. lansirana tema da li je Tito bio Poljak, Rus ili iz mešovitog hrvatsko-slovenačkog braka. Zašto NSA hoće da nam ukrade druga Tita, a mnogi ovde, regionalci, u tome joj pomažu? „Besposlen pop i jariće krsti“ ili je neka druga pozadina u pitanju?

Da bi razrešili dilemu pozovemo mi našeg druga Denisa Kuljiša, nekadašnjeg urednika „Starta“, čoveka koji je pokrenuo magazine „Globus“ i „Nacional“, levičara koji je upravo završio svoju najnoviju knjigu o Josipu Brozu Titu. Denis je na letovanju u Italiji i šalje nam poruku: „Možda je Tito zapravo bio Srbin, nikako da se pomirimo s time da je bio polu-Slovenac polu-Hrvat, da nam je j…. m… do smrti i još deset godina posle toga. A onaj divni pametni čo’ek, Čiča, onako da propadne. Bez veze“.

Pročitavši tu poruku Boško i ja se zgledasmo. Analizirajući fotografije druga Tita iz vremena pre Drugog svetskog rata, u periodu pre tog rata i posle 1945. godine to je nesumnjivo ista osoba. Ako NSA tvrdi da je pravi Tito otet i zamenjen dvojnikom, što je insinuacija upućena Rusima, baš me interesuje kada je to bilo? I zašto da ga KGB otima i zamenjuje dvojnikom? Ako je „pravi“ Tito bio problem Rusima, Staljin ga je mogao likvidirati u svakom trenutku, mogao je da dovede umesto „pravog“ Tita bilo kog drugog viđenijeg jugoslovenskog komunistu na čelo partije. Jer, do 1941. godine Tito još nije imao taj nedodirljivi imidž da bi Staljinu njegovo ime bilo potrebno da ga menja dvojnikom.

JovankaDa Tito nije bio nesklon Srbima to može i danas da potvrdi drugarica Jovanka, je li bio Rus to bi mogla da kaže samo Pelagija. Ali nije više živa. Samo pod kraljem Aleksandrom i maršalom Titom svi Srbi živeli su u istoj državi. Kao i svi Hrvati, svi Slovenci i svi Crnogorci. I svi su se ekonomski razvijali. Ko to negira, ima problem sa istinom.

Boško i ja prošetali smo do Cvjetnog trga. Kaže mi da je tu pre neki dan bio performans o Cerskoj bici. Vojnici obučeni u austrougarske i srpske uniforme. Istoričar, koji je objašnjavao bitku, spomenuo je srpskog vojvodu Pavla Jurišića. Neko iz publike je glasno upitao otkuda Pavle Đurišić u toj bici?

– Ma ne taj Pavle, ovaj je bio Lužički Srbin, istoričar-povjesničar je zaključio: „Izgubili smo Cersku bitku, ali smo dobili rat. Dugoročno“.

Pitam Boška da li se šali, je li zaista bio takav performans o Cerskoj bici usred Zagreba. Smeje se: „Uzmi da se to dogodilo, da je istina, poput ove analize NSA“.

Sada mi nije čudno što je Snouden pobegao Rusima.


Izvor: Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Tito je bio Srbin

* Obavezna polja