,Svirepa je. Nemoralna je. I slama mi srce“, rekla je bivša prva dama Laura Buš o politici ,,nulte tolerancije“ Trampove administracije, prema kojoj se deca ilegalnih migranata odvajaju od njihovih roditelja. ,,Sramno“, dodaje dr Frenklin Grejem.

,,Moramo da budemo…zemlja koja se vodi srcem“, kaže prva dama Melanija Tramp. ,,Nikome se ne dopada ova politika“, kaže pomoćnik u Beloj kući Kelien Konvej, a čak i ,,predsednik želi da bude okončana“. I biće – imajući u vidu univerzalnu osudu i fotografije uplakane dece koju otimaju od njihovih roditelja (Tramp je već potpisao ukaz o okončanju; prim. NS). Međutim, obaranje ove politike će i dalje ostaviti imigracionu krizu Amerike nerešenom.

Hajde da razmotrimo. Od 2016, oko 110.000 dece je ilegalno ušlo u SAD i bilo pušteno na slobodu, zajedno sa 200.000 centralnoameričkih porodica uhvaćenih kako se ušunjavaju preko granice. Ispoljavajući svoje frustracije, Bela kuća je saopštila:

,,Ne možemo da ih deportujemo, ne možemo da ih odvajamo, ne možemo da ih pritvaramo, ne možemo da ih gonimo. Ono što oni (Demokrate) žele je politika radikalno otvorenih granica kojom se bilo kome dozvoljava pristup u unutrašnjost zemlje praktično bez ikakve dokumentacije“.

Tamo gde mnogi Amerikanci vide ilegalne uljeze, Demokrate vide buduće glasače. Sa 11.000 dece ilegalnih imigranata u pritvoru i još 250 njih koji pristižu svakog dana, moglo bi da se desi da do kraja leta držimo tridesetak hiljada njih.

Stoga ostaje egzistencijalno pitanje: Kako će Zapad, uključujući Ameriku, zaustaviti poplavni talas migranata pre nego što on zauvek izmeni politički i demografski karakter naših nacija i naše civilizacije?

Predviđa se da će američka hispano populacija, za koju se već procenjuje da broji 60 miliona ljudi, prevazići broj od 100 miliona do 2050, dakle za svega 32 godine.

A južna granica Evrope je još ugroženija od naše. Pre nedelju dana, novi populistički režim u Rimu nije dozvolio barci punoj migranata iz Libije da se ukotvi na Siciliji. Malta ih je takođe oterala. Nakon gotovo nedelju dana putovanja i hiljadu pređenih milja, 630 migranata se iskrcalo u Valensiji (Španija).

Zašto ih Italija nije primila? Prema zakonima EU, migranti mogu da traže azil u onoj zemlji Evrope u koju su prvo došli. Ovo jako opterećuje Italiju i Grčku gde tražioci azila stižu godinama. Nakon iskrcavanja u Španiji, italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, inače lider populističke stranke Liga, je likovao:

,,Zahvaljujem se španskoj vladi. Nadam se da će primiti i ostalih 66.629 izbeglica (koje su u Italiji – P.B.). Nećemo se uvrediti ako Francuzi budu pratili primere Španaca, Portugalaca i Maltežana, naprotiv – bićemo najsrećniji na svetu“.

Ako se migrantski brodovi u Mediteranu preusmere ka španskim lukama, za očekivati je da će Španci ubrzo postati podjednako negostoljubivi kao i mnogi drugi narodi Evrope.

A Tramp ne odstupa. U ponedeljak je tvitovao:

,,Narod Nemačke se okreće protiv sopstvenog rukovodstva dok migracije potresaju ionako već klimavu berlinsku koaliciju. Kriminal u Nemačkoj je drastično skočio. Širom Evrope je napravljena velika greška prihvatanjem miliona ljudi koji su snažno i nasilno izmenili njenu kulturu!“

Šta god evropski lideri mislili o njemu, mnogi Evropljani se slažu sa Trampom i žele više restrikcija u imigraciji.

U Nemačkoj se kuva politička kriza. Bavarska CSU, dugoročni koalicioni partner CDU kancelarke Angele Merkel, sada preti razvodom ukoliko Merkelova ne osnaži nemačku politiku prema migrantima.

Merkelova se nikada nije u potpunosti oporavila od nacionalističke erupcije izazvane prihvatanjem milion imigranata izbeglih od sirijskog građanskog rata. Novogodišnje divljanje u Kelnu, u kojem su Arapi i muslimani napadali nemačke devojke, skupo ju je koštalo.

Jedan od razloga udaljavanja Bavaraca od Berlina je i to što, imajući u vidu da se nalazi na jugu Nemačke, Bavarska je primarna tačka ulaska.

Gotovo svaka populistička stranka Evrope, naročito one na desnici, se uzdigla ili čak preuzela vlast koristeći problem masovne imigracije iz Afrike i sa Bliskog istoka.

Međutim, progresivci tvrdoglavo odbijaju da deluju, očigledno paralisani uverenjem da ograničavanje slobodnog kretanja ljudi iz drugih zemalja krši jednu od najvažnijih zapovesti liberalne demokratije. Ovde stvarno imamo posla sa ideologijom samoubistva Zapada.

Ukoliko Evropa ne bude reagovala, njena budućnost je predvidiva. Odmah preko Mediterana nalazi se populacija Afrike, za koju se predviđa da će skočiti do 2,5 milijarde do sredine veka. A do 2100, Afrika će biti dom polovine svetske populacije.

Ako čak i mali deo populacija Afrike i Bliskog istoka odluči da pređe Mediteran i okupira sve praznije gradove i sela ostarelog i umirućeg kontinenta, ko i šta će ih zaustaviti?

Tramp je možda na pogrešnoj strani ovog problema u političkom i emotivnom smislu kada odvaja decu imigranata od njihovih roditelja. Ali kad se radi o mega-problemu – invaziji Trećeg sveta na Zapad – on jaše na velikom talasu budućnosti, ukoliko Zapad uopšte ima budućnost.

Prevod – Vojislav Gavrilović


Izvor: Sajt autora/Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Tramp i invazija na Zapad

* Obavezna polja