aleksej-anpilogovUratu za Donbas postoje tri mogućnosti: pobeda Kijeva, pobeda narodne odbrane i podela Ukrajine.

Razmotrićemo izglede sve tri i uslove koji mogu da dovedu do realizacije jednog od scenarija.

Nažalost, u trenutku kada su u okviru građanskog rata pokrenute mase stanovništva – izlišno je pozivati na mir i slogu na predratnim principima uređenja društva: ukrajinski pokolj, koji iz dana u dan izlazi iz klanice građanskog rata, više se ne može vratiti nazad u okvire „Jedino Ukrajine”.

Svaka od strana u konfliktu kreće se svojom stazom postepene, ali istrajne i sve surovije konfrontacije i korak po korak približava situaciji u kojoj će se rat usmeravati isključivo i samo ka uništenju protivničke strane.

Pri tom treba znati da se sada građanski rat u Ukrajini više ne može završiti „danas za sutra”, budući da svaka od strana u konfliktu sakuplja svoj poseban račun žrtava, osvetnika i svih uključenih u konflikt.

Ako je odlazak Krima i izazvao oko hiljadu izbeglica i nekoliko smrti, ali ipak bio potpuno tih i bez krvi, odlazak iz ili, pak, zadržavanje Donbasa u sastavu „Jedino Ukrajine” više nikako neće moći da se organizuje bez konačne pobede jedne od strana.

Međutim, uslovi te konačne pobede biće krajnje različiti za strane u konfliktu. Uslovno rečeno – to je izbor boje tenka.

Zelena, boja peska i bela.

Zeleni tenk

Konačna pobeda hunte. Da li je moguća? Nije.

Hunta i zemlja na čijem se čelu ona nalazi nije održiva, čak ni za srednjoročni vremenski period. „Jedino Ukrajina” nema resursa za održavanje ranijeg, predratnog skromnog životnog standarda, čak ni u slučaju „poravnavanja u beton” čitave donjecko-luganske kompaktno naseljene teritorije – hunta nema nikakav projekat šta da radi sa masom sada već konačno „suvišnih” ljudi u daljoj budućnosti zemlje.

Tu je apsolutno beskorisno operisati ciframa prema korelaciji „stanovništvo/Ruševine/stanovništvo Donbasa” ili „narodna odbrana/stanovništvo Donbasa”.

Prva korelacija ni najmanje ne smeta milionskoj Gazi da se decenijama bori sa desetomilionskim Izraelom, a Eritreji – da se odvoji od Etiopije koja je prevazilazi i po broju stanovništva i po životnom standardu.

Čak je i desetomilionska Čečenija mogla da nametne Rusiji od 145 miliona stanovnika desetogodišnji teški rat iz kojeg je nađen izlaz isključivo u obnovi Čečenije na račun čitave velike Rusije i u uključivanju Čečena u normalan privredni i društveni život jedinstvene zemlje.

Preostali komad Ukrajine sada svakako nema takav resurs, naravno, neće ga imati ni u buduće.

Veliki Donbas koji ima samo oko 15% stanovništva bivše Ukrajine davao je toj zemlji 25% BDP i oko 30% izvoza. Sada je taj Donbas već zgnječen gusenicama huntinih tenkova i u ruševinama.

Čak i posle fašističkog prevrata, ja bih – na mestu Kijeva – sa Donbasa i zrnce prašine otresao, išao bih na sve moguće ustupke lokalnim elitama i stanovništvu Donbasa i pokušavao da se dogovorim prema najboljim uslovima za njih.

Sada se točak istorije okrenuo – i Donbas više nikada neće moći da bude ukrajinski. Molim da se ne nudi varijanta Donbas „bez ljudi” – svi odlično znaju da bi to bila Gaza „bez ljudi”. Samo, u ulozi Egipta i Sirije koji podržavaju borbu Palestinaca protiv Izraela, nastupiće susedna Rusija.

Osim toga treba uzeti u obzir da tenk hunte obavezno mora da bude zelen, budući da je hunti potrebno da pobedi ne samo brzo, nego veoma brzo.

ukrajinski-tenk

Već krajem avgusta na teritoriji Ukrajine krenuće veoma neprijatni centrifugalni procesi koji se više nikakvim naporima neće moći zaustaviti. Krenuće u propast čitava ekonomija (dolar za 14 grivni izgledaće kao „divna prošlost”), prestaće da rade preduzeća, počeće da se ruši energetski sistem zemlje, ugasiće se trgovina, nastaviće se raspadanje armije, apolitički konsenzus koji se sada gradi sa toliko ljubavi, otićiće dođavola.

Drakonski zakoni koji omogućavaju SNBO na čelu sa Petrom Porošenkom da ubrzano zatvaraju medije, oduzimaju licence i bez suda i istrage raspolažu imovinom „separatista” i „terorista” – uopšte neće zadržati situaciju.

Biće diktatura, ali će njeno vreme biti veoma kratko – zemlja nema snage čak ni za održavanje elementarne diktature.

Sa druge strane, borbena dejstva koja se u Donbasu nastavljaju, svakako će početi da menjaju međusobni odnos snaga „narodna odbrana/stanovništvo Donbasa” u veći deo, kako na račun bujice izbeglica iz zone konflikta, tako i na račun regrutovanja dodatnih osvetnika u narodnu odbranu.

Na kraju će za huntu situacija biti sasvim nevesela: u njih će u Donbasu pucati svaka kuća i svaki brežuljak.

A tenk boje peska i opalog lišća – to više nije tenk hunte.

Tenk boje peska

Brza i konačna pobeda narodne odbrane. Da li je moguća. Nije.

Za borbu sa regularnom armijom Kijeva, iako je ona i demoralisana i gladna, neophodno je formiranje regularne armije Novorusije. Ali to je – samo polovina zadatka koji, ako se hoće, može da se reši prilično brzo.

Drugi, mnogo komplikovaniji zadatak jeste ukrajinizacija konflikta. Svima, čak i najupornijm žiteljima, mora da bude jasna jednostavna istina: one Ukrajine koju su oni znali više nema.

Ta istina ne može da se saopšti samo sredstvima propagande, samo sredstvima oružanog konflikta ili putem gladi i hladnoće na odlomcima Ukrajine.

Neophodna je kombinacija sva tri faktora: krah državne mašine, dolazak armije Novorusije i dovoljna podrška stanovništva ovog ili onog regiona. Pri tom, kao i uvek u istoriji, kombinacija „revolucije odozdo” i „revolucije odozgo” daje najbolji rezultat.

Danas stara elita još uvek nije svesna činjenice da više nema Ukrajine. Ona se grozničavo hvata za stare šablone nudeći višenacionalnoj, višesistemskoj, polijezičnoj i multiverskoj zemlji sve one oronule ideje „Jedino Ukrajine”, unitarne, jednonacionalne, jednojezične, sa totalitarnom religijom raskolničko-kijevskog modela.

Došlo je i do apsurda: čak i mladeži državnog sistema (na primer, korupcija) proglašavaju se za svetu kravu koja ne sme da se dira). Da, baš tako je i rekao Tigipko u odgovoru o federalizaciji: „Kontrolne funkcije Kijeva moraju da ostanu, nema nikakvog smisla da se kijevska korupcija u regionima menja za regionalnu”.

Sjajan predstavnik isto tako sjajne bliske elite.

Zato, oprostite mi, ja i ne verujem u lepi tenk boje peska koji će se provozati po opalom lišću u Harkovu, Dnjepropetrovsku, Odesi ili Kijevu. Rano je, suviše je rano – za zemlju koja je 23 godine odgajala i vaspitavala kriminalce i lopove na vlasti i primitivnu rusofobiju u narodnim masama.

Jer, šta je to Rusija u predstavi stanovnika Ukrajine? Severna Koreja!

A mi? A mi smo – Južna! I svejedno što u Moskvi isključuju toplu vodu nedelju dana leti, a gradonačelnik Kijeva – idiot – moli Kijevljane da se „spremaju za zimu” i greju na drva.

ukrajina-gori

Beli tenk

Podela Ukrajine. I „konačna” pobeda strana uz spoljno učešće. Mislim da je to – najrealniji i najverovatniji scenario.

Šarolika Ukrajina nije mogla da iznedri zajedničku i univerzalnu političku ideju za svoje građane. Ko smo mi? Šta smo mi? Kuda idemo? Kao što nije bilo, tako i dalje nema u glavama Ukrajinaca odgovora na ova pitanja.

Domicilni Mađari iz Zakarpatja. – Oni idu u Mađarsku. Domicilni žitelji Donbasa – idu u Rusiju. Kako će ih nazvati na tom putu? Novorusi ili novorosijski? Nije bitno, krajnje odredište tog procesa je jasno i razumljivo: tu je i ista vera i isti jezik i ista kultura.

I, naravno, mnogo kulturnih razlika koje niko ne namerava da oduzima – čak su i na Krimu ostavljena tri državna jezika, što će se desiti i u Novorosiji, jer – kud će ona bez maloruskog elementa i bez poltavskog dijalekta.

A u sredini između Zakarpatja i Novorosije nalazi se ona zemlja koje više nema.

„U vagonu Direktorija, ispod vagona – teritorija”.

Diktator Petljura shvatio je veoma brzo da je njegova Ukrajina – samo teren za raspravljanje između Rusije i Poljske. Posle mirovnog sporazuma u Rigi, pobegao je na Zapad gde je, nikome više potreban, nakon samo pet godina ubijen.

Koliko brzo će „diktator Porošenko” shvatiti da je on – samo šef „teritorije”? Nadam se – pre zime. I tenk će, naravno, biti beli. Ili pod zastavom OUN ili pod zastavom Novorosije. Detalji se razmatraju i za sada su prekriveni izmaglicom budućnosti.

Samo zato što beli tenk na belom snegu – izgleda lepo.

I, nažalost, bez tenka više ne možemo proći. Nismo mi počeli, ali na nama je – da završimo.


Izvor: Agencije

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Tri boje tenka

* Obavezna polja