Boris-Aleksic 1Tokom 2013. godine Rusija je ostvarila brojne uspehe na međunarodnoj sceni. Ona je u diplomatskoj borbi sa SAD i EU sprečila izbijanje novih ratnih sukoba širom sveta, pokazujući svima da je doba jednopolarnog sveta i američke hegemonije uveliko prošlo. Moskva je u isto vreme ojačala svoju ekonomiju i „meku moć“ dok je ruski predsednik Vladimir Putin poslao jasnu poruku da će u novom sukobu civilizacija njegova država braniti tradicionalne vrednosti i na taj način se suprotstaviti pogubnoj i izopačenoj ideologiji Zapada.

Sirija

Podržavajući i naoružavajući teroriste u Siriji, SAD i njeni sateliti su došli na korak do agresije i sličnog scenarija koji su realizovali u Jugoslaviji. Američka vojska je već bila u pripravnosti da započne sa bombardovanjem višestruko slabijeg protivnika kada se situacija potpuno preokrenula. Rusija je diplomatskim sredstvima rešavala krizu, dok je u isto vreme parirajući Sjedinjenim državama uputila svoje ratne brodove blizu obala Sirije. Vladimir Putin je istakao da će Rusija pomagati Siriji u slučaju da dođe do agresije na nju. „Hoćemo li pomagati Siriji? Hoćemo!“ – izjavio je predsednik RF na konferenciji za medije po završetku samita G-20 u Sankt Peterburgu.[1] Odlučan stav Moskve je doveo do toga da Vašington ustukne i 27. septembra u Savetu bezbednosti UN desilo se nešto što je izgledalo neverovatno. Zastupnici rata koji su do tada pozivali na oružane napade i nasilno svrgavanje sirijskog predsednika Bašara al Asada prihvatili su mirovnu inicijativu Rusije. Svih pet stalnih članica glasalo je za rezoluciju o Siriji. Glasanju je prethodila intenzivna diplomatska aktivnost u okviru koje je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov samo za četiri dana imao 55 bilateralnih susreta sa kolegama, kao i sa šefovima stranih država i vlada.[2] Postignut je dogovor o mirnom rešavanju sukoba čime je ozvaničen i uspeh ruske diplomatije.

Iran

SAD i njeni saveznici već godinama pokušavaju da „problem“ Irana reše nasilnim putem. Iran je pretnja američkoj hegemoniji u regionu i prepreka na putu prema Rusiji i Kini.  Teheranu su nametnute teške sankcije, a „zveckanje oružjem“ nije ni prestajalo. Iran je navodno razlog zbog kojeg Sjedinjene države prave svoj antiraketni štit u Evropi. Američki vojni stručnjaci iz vašingtonskog Centra za strateška i međunarodna istraživanja svojevremeno su saopštili da smatraju sasvim mogućim atomski rat između Izraela i Irana. Tokom 2013. godine zvaničnici SAD su takođe najavljivali rat. „Uvođenjem novih mera više ne bi bilo prostora za diplomatiju, pa Amerika ne bi imala izbora sem da upotrebi vojnu silu. Naš narod, međutim, ne želi da maršira u novi rat. Više bi voleo mirno rešenje, koje će naterati Iran da se odrekne nuklearnog naoružanja. Ako Teheran to ne želi, ponoviću, SAD nemaju izbora sem da uđu u rat“ rekao je portparol Bele kuće Džej Karni.[3] Međutim ruska diplomatija je i ovog puta bila aktivna s ciljem mirnog rešavanja krize. Napori su urodili plodom pa su tokom konferencije u Ženevi pet članica Saveta bezbednosti UN i Nemačka postigle dogovor sa Iranom po kome Islamska republika u narednih pola godine odustaje od proizvodnje urana obogaćenog preko 5%. Zauzvrat će „šestorka“, tj. SAD i zemlje Evropske unije, oslabiti sankcije protiv Irana.[4] Iako je sporazum postignut Vašington je nastavio sa postavljanjem antiraketnog štita u Evropi pokazujući na taj način da je on uperen protiv Rusije, a da je Iran bio samo izgovor. Ipak, izbegnut ratni sukob je bio nova pobeda za Moskvu i najveći deo sveta.

rusija-iran

Ukrajina

Iako je godinama pregovarala sa Briselom Ukrajina je poput Jermenije obustavila rad na sporazumu o pridruživanju EU koji je trebalo da bude potpisan na samitu u Vilnjusu.To je izazvalo oštre reakcije na Zapadu pa je na sajtu Bele kuće objavljen zahtev da se protiv predsednika Ukrajine i članova vlade uvedu sankcije ukoliko ne potpišu sporazum o pridruživanju.[5] Organizovani su i masovni protesti koji su imali punu podršku Vašingtona i Brisela a cilj im je bio rušenje ukrajinske vlade. SAD i EU su uložili veliki novac u obaranje Janukovičeve vlasti, međutim Rusija je uložila više u oporavak Ukrajine. Moskva je za 15 milijardi dolara otkupila ukrajinske evro-obveznice i smanjila cenu gasa što za Ukrajinu pri sadašnjoj potrošnji znači uštedu od 3 milijarde dolara godišnje. Kijev je za strateškog saveznika izabrao Rusiji i nije pogrešio. Ukrajinska vlada je opstala, ekonomski rejtin zemlje je poboljšan, a ruska spoljna politika je ostvarila još jedan uspeh u sukobu sa Vašingtonom i Briselom.

Edvard Snouden

Edvard Snouden, bivši analitičar obaveštajne službe SAD koji je više od mesec dana boravio u tranzitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo dobio je azil na godinu dana u Rusiji. Kongres SAD je shvatio odluku Rusije kao „šamar svim Amerikancima“ i očigledan „kraj resetovanja odnosa“.[6] Bivši stručnjak CIA i NSA je javnosti predstavio brojna dokumenta o tome kako Vašington sa svojim saveznicima špijunira ceo svet. U intervjuu koji je dao za nemački nedeljnik „Špigl“, Snouden je rekao da NSA u špijunaži sarađuje sa zapadnim vladama, od kojih neke sada kritikuju ove programe. Snouden je kazao da obaveštajna alijansa „Pet očiju“, koju čine SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland, „ponekad ide još dalje od NSA“. On, takođe, objašnjava da su partnerstva „Pet očiju“ organizovana na takav način da vlasti u svakoj zemlji mogu „da zaštite svoje političke lidere od posledica“ kada se sazna „koliko ozbiljno narušavaju privatnost ljudi u svetu“. Snoudenova otkrića su dovela do toga da vlasti Velike Britanije vrše pritisak na urednike „Gardijana“ koji su morali da spaljuju računare na kojima su bili snimljeni Snoudenovi podaci kako ne bi otišli na robiju.[7] Dajući azil Snoudenu Rusija je povukla potez na koji je bio spreman mali broj zemalja u svetu. Ovaj korak se pozitivno odrazilo na imidž Rusije u svetu, dok je Zapad morao da prizna još jedan poraz u 2013. godini.

obama-putin g-20

Sukob civilizacija

Tradicionalne vrednosti na Zapadu nisu prosto napuštene, već se protiv njih vodi otvorena borba i one se poništavaju na svakom nivou njihovog društva. Tako je u Holandiji registrovana politička stranka „Milosrđe, sloboda i različitost“ (Charity, Freedom and Diversity), koja štiti prava i slobode pedofila! Njeni članovi se bore za legalizaciju zoofilije, dečje pornografije i smanjenje starosne granice od koje se može „legalno“ stupati u seksualne odnose sa decom (sa 16 na 12 godina). Bez obzira što je pojavljivanje takve partije izazvalo talas masovnih protesta i tužbi, čak i kod Evropljana naviknutih na mnogo toga, Haški sud je odlučio: stranka pedofila apsolutno je legalna, budući da je „pravo na osnivanje političke partije jedno od osnovnih prava demokratije“.[8] Takođe, američka APA je predstavila svoj novi priručnik psihičkih poremećaja iz kojeg je poput homoseksualizma nekada, sada izostavljen jedan oblik pedofilije.[9] Sa druge strane SAD i EU su žestoko kritikovale ruski Zakon o zabrani propagiranja homoseksualizma među decom, nazvavši ga diskriminatorskim.Rusija je međutim odlučila da ne ide putem Zapada koji svoje izopačene vrednosti želi da nametne celom svetu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin se u godišnjem obraćanju Federalnoj skupštini založio za zaštitu tradicionalnih vrednosti. On je citirao filozofa Nikolaja Berđajeva, koji je pisao da smisao konzervatizma nije u sprečavanju progresa, već u sprečavanju nazadovanja, kretanja u haotični mrak. Predsednik sa žaljenjem posmatra u nekim zemljama proces rušenja tradicionalnih vrednosti, zamenu moralnih normi.[10] On je upozorio da je neophodno zaštititi svet od amoralne internacionale. „Moramo se zajednički suprotstaviti tom izazovu, moramo zaštititi svet, a znači i jedinstvo našeg društva, jedinstvo ruske države“ – izjavio je predsednik Putin.[11]

Rusija je ostvarila niz pobeda u sukobu sa Zapadom koje će obeležiti 2013. godinu. Ipak treba imati u vidu da najvažnija bitka tek predstoji. Sukob civilizacija i njihovih vrednosti će odrediti pravac u kojem će se kretati čovečanstvo.

______________________________

[11] http://serbian.ruvr.ru/2013_12_12/Putin-Zashtititi-svet-od-amoralne-internacionale/


Izvor: Fond Strateške kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Uspon Rusije i pad Zapada u 2013

* Obavezna polja