Protesti u Francuskoj, simbolizovani žutim prslukom, pokrivaju sve veći deo društva. Politički stručnjaci su ovaj pokret već nazvali “novom revolucijom”. Pokret Žuti prsluci se već toliko ozbiljno proširio, da je apsolutno neophodno detaljno analizirati ovaj fenomen.

Bavimo se živopisnom manifestacijom savremenog evropskog populizma. Značenje populizma kao fenomena, koji se diže iz političke strukture u društvima nastalim na Velikoj  francuskoj revoluciji, a na osnovu sukoba između leve i desne strane, sada se radikalno menja.

Populistički pokreti odbacuju ovu klasičnu političku levo-desnu shemu i ne prate nikakve stroge ideološke stavove, bilo desne, bilo leve. Ovo je snaga i uspeh populizma: ne igra se po unapred određenim pravilima. Ipak, populizam ima svoju logiku: uz svu njegovu spontanost, sasvim je moguće pratiti neku logiku, pa čak i početke populističke ideologije, koja se oblikuje pred našim očima.

Pre svega, upečatljiva je činjenica da su populistički pokreti usmereni protiv političke elite u celini, bez razlike, bilo da su one desne ili leve. Ovo je “ustanak periferije društva protiv njenog centra”. Američki sociolog Kristofer Laš (1932-1994.) je u svom čuvenom radu naznačio oblik vladavine koji u savremenom zapadnom društvu preovlađuje kao “pobuna elita”. Na početku 20. veka, uobičajeno je da se prati diskusija Hose Ortege i Gaseta o “pobuni masa”, čiji sve veći uticaj na politiku ugrožava, izgleda,  zapadnu kulturu – Evropski logos. Ali, Kristofer Laš je zapazio novi politički trend: elite su te koje danas uništavaju kulturu i Evropski logos. Ove nove zapadne elite, koje su dosegle vrhunac moći jedino svojom snalažljivošću i ogromnom voljom za vlast, mnogo su gore i destruktivnije od masa.

Običan čovek se i dalje drži neke kulturne tradicije; gotovo je nemoguće naći “čistog proletera”. Ali moderne kapitalističke elite, koje nemaju aristokratizam u svojim čulima, su pohlepne za vlašću, položajem i komforom. Istovremeno, sve više i više marginalnih tipova počelo je da prodire u “novu elitu”, to su ljudi koji nisu iz perifernih grupa, ali su od manjinskih grupa – etničkih, kulturnih, religioznih (često sektaških) i seksualnih – koji su postali dominantni među njima. Upravo je to izopačena rulja, prema Kristoferu Lašu, koja predstavlja osnovu moderne globalističke elite, koja uništava temelje civilizacije.

Shodno tome, populizam – uključujući i populizam Žutih prsluka – se može posmatrati kao povod za ustanak ljudi protiv elita, koje su potpuno izgubile vezu sa društvom. Elite su izgradile sopstveni svet u kome vladaju dvostruki standardi, norme političke korektnosti, liberalna demagogija.

Prema ovim “novim elitama”, ljudi i društvo, u svojoj trenutnoj državi, nemaju mesto na ovom svetu. Zbog toga je tipičan predstavnik “nove elite”, Hilari Klinton, koja je uznemirena uspehom desničarskog populističkog Trampa, otvoreno vređala obične Amerikance – kao Deplorables, što znači ‘jadni’. ‘Deplorables’ su odabrali Trampa – ne zato što su ga voleli, već je to bio odgovor na “globalističku vešticu”, Klinton.

Makron je predstavnik iste vrste “nove elite”. Zanimljivo je da je uoči predsedničkih izbora, francuski list Liberasion (Libération) objavio naslov:‘Faites ce que vous voulez, mais votez Macron” (“Radite štagod hoćete, ali glasajte za Makrona”). Ovo je očigledna parafraza Alistera Kroulija, koji se  u 20. veku proglasio za Antihrista i Zver 666: “Čini šta ti je Volja i to neka je jedini zakon“. Drugim rečima, poslušne gomile bi trebalo da glasaju za Makrona, ne iz nekih racionalnih razloga, ne zbog svojih ideja i vrlina, već zato što je to imperativ koji je zadala vladajuća elita. A, elite toliko zanemaruju poslušne, ubijene mase i to čine otvoreno, da se ni ne trude da ih zavedu beskorisnim obećanjima: “Glasajte za Makrona, jer to je red i o tome se ne raspravlja”. Glasajte – i onda ste slobodni. Inače, ste jadni (‘Deplorables’). I to je sve.

U Italiji je polovina stanovništva glasala za desničarske populiste iz Lige (Lega), a druga polovina – za levičarske populiste iz Pokreta pet zvezdica (Cinque stelli), tako da su zajedno ove stranke uspele da stvore prvu populističku vladu u evropskoj istoriji.

Što se Francuske tiče, iako u Francuskoj praktično nema političkih kontakata između desnog populizma Nacionalnog fronta i Melanšonovog levog populizma, oni su danas ujedinjeni u herojskoj pobuni Žutih prsluka. Žuti prsluci su ‘Deplorables’, i desni i levi – ali ne liberalno levi, niti liberalno desni.

Desni populisti su uplašeni od ludih novih politika elita, vezanih za imigraciju i uništavanje ostataka francuskog identiteta. Levi populisti su ogorčeni zbog katastrofalne ekonomske politike liberala, koji brane samo interes velikog biznisa: Makron je štićenik Rotšilda i to pokazuje na čijoj je on strani.

Žuti prsluci su se pobunili protiv Makrona, protiv vladajuće liberalne elite. Ali danas, to više nije pitanje klasičnog desnog ili levog. Makronu je prepuštena podrška migracijama, zaštita manjina, legalizacija degeneracije i takozvanog ‘kulturološkog  marksizma’,  ispravno (liberalnog prava) u smislu ekonomije, on čvrsto brani interese velikog biznisa i evropske birokratije. On je čisti globalista, koji ne zanemaruje direktnu deklaraciju o njegovoj pripadnosti Slobodnom zidarstvu (njegov poznati  znak rukom, predstavljajući trougao), čak i uz direktne satanističke slogane: “Radite ono što želite, glasajte za Makrona”. Pobuna Žutih prsluka “je usmerena upravo protiv ove kombinacije liberalne desnice i liberalne levice“.

Ako Melanšon i Marin Le Pen ne mogu biti politički ujedinjeni, budući da je jedno od njih isuviše levo, a drugo – isuviše desno, onda će Žuti prsluci to učiniti umesto političkih lidera, koji žele da vode populistički pokret. Žuti prsluci nisu samo protiv ekonomske politike ili imigracije – oni su protiv Makrona kao simbola kompletnog sistema, protiv globalizma, protiv liberalnog totalitarizma, protiv “postojećeg stanja stvari”. Pokret Žuti prsluci je populistička i popularna revolucija. I reč “ljudi” (populus, ‘le peuple’) u konceptu populizma se mora shvatiti bukvalno.

Ovo nisu apstraktne mase ili bezlični proletarijat – ovo su poslednji živeći ljudi koji su se podigli protiv svetske moći globalističkog potomstva, pobunjenici (kako smatra Laš) kulture i civilizacije, kao i čoveka kao takvog, kao ljudi, kao Boga. Danas više nema niti desnog niti levog: samo  ljudi protiv elite. Žuti prsluci stvaraju novu političku istoriju, novu ideologiju. Makron nije lično ime, to je etiketa Matriksa. Da bi se ostvarila sloboda, Makron mora biti uništenTako kažu Žuti prsluci i oni govore istinu.


Izvor: Geopolitika.ru

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Ustanak u Francuskoj ili izazov Matriksu u Parizu

* Obavezna polja