Slobodan Antonic,politicki analitcar11.12.2005.foto:A.AndjicDruga vlada Aleksandra Vučića obeležila je 19. novembra „mali jubilej“  (Ivica Dačić) – prvih sto dana. Premijer je, po običaju,  novinare zasipao brojkama, od kojih neke, priznajem, zvuče prilično neverovatno („U prvih 10 meseci uplaćeno je 25 milijardi dinara više PDV-a, više poreza na dobit, dohodak, akciza… Stopa nezaposlenosti je sa 26 pala na nešto više od 16 odsto“?!). Potpredsednik Dačić je pak istakao da „činjenica da premijer nijednom nije pomenuo rekonstrukciju i vanredne izbore znači da Srbija ide u pravom smeru“ (?!).

Ako pokušam da se setim koji je potez vlade, u ovih sto dana, na mene ostavio najveći utisak onda je to svakako sednica, održana 9. novembra. Tada je vlada odlučila da predloži skupštini da u član 387 Krivičnog zakonika unese novi stav (5) koji glasi: „Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida (…) na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje (…), ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Međunarodni krivičnog sud u Hagu (osnovan 2002) nije isto što i zloglasni Haški tribunal (koji se zatvara) i do sada je doneo tek jednu odluku. Ali, kako nam je to objasnila naša ministarka pravde, Nela Kuburović, „to ne znači da ih neće donositi u budućnosti“ između ostalog vezano i za genocid u Srebrenici: „Na pitanje da li to znači da negiranje genocida u Srebrenici neće biti kažnjivo, Kuburovićeva je odgovorila: `To nisam rekla`“; jer MKS-u će, da donese bar jednu odluku o Srebrenici svakako pomoći i oficijelno Sarajevo, Zagreb ili Berlin.

Posle toga, usvoji li se ovaj zakon, svako ko kaže: „Masakr u Srebrenici nije bio genocid“ (negiranje postojanja) ili „U Srebrenici nije ubijeno 8372 već manje od dve hiljade Muslimana“ (značajno umanjuje težinu genocida) biće osuđen na zatvor od najmanje šest meseci, pa sve do pet godina.

Zakon se, po pravilu, ne primenjuje unazad; ali ako bi to bilo, po nekom od ova dva osnova (ili čak po oba), u srpskom zatvoru bi, između ostalih, mogli da završe i Noam Čomski, Emir Kusturica, Šejh Husein, Efraim Zurof, Edvard Hermnan, Luis Mekenzi i mnogi drugi. Svi su oni ili kritikovali promenu definicije genocida kada je reč o Srebrenici, ili su ukazivali na krivotvorenje i uveličavanje broja ubijenih muslimanskih boraca.

Ovaj predlog srpske vlade već je naišao na ozbiljnu i argumentovanu kritiku – od osporavanja tvrdnje da je to nekakva „obaveza članica i kandidata EU“ (jer 13 zemalja EU uopšte nema takvo krivično delo), do upozorenja da ovim „rastu potencijali verbalnih delikata u našem budućem zakonodavstvu“.

„Bez obzira na presude Haškog tribunala“, kaže se, recimo, u jednoj ekspertskoj kritici, „danas najpoznatiji stručnjak za genocid profesor Vilijam Šabas tvrdi da je upotreba reči genocid za zločin u Srebrenici pogrešna i `ekstravagantna`”. Takođe se skreće i pažnja da o genocidu nad Srbima u NDH nema sudske presude u Srbiji, niti je takvu presudu doneo neki međunarodni krivični sud – zbog čega bi se u Srbiji, sasvim naopako, slobodno mogao negirati genocid izvršen u Jasenovcu, ali bi se pak za Srebrenicu išlo na robiju!?

Obični ljudi često su ravnodušni prema uvođenju verbalnog delikta, misleći da se to odnosi samo na one koji to „pričaju javno, na televiziji“. Međutim, delikt mišljenja, kada postoji, pogađa ne samo javne ličnosti već i običan svet. U vreme titoizma pesnik Gojko Đogo osuđen je zbog „neprijateljeske propagande“ u četiri pesme na godinu dana zatvora u Padinskoj Skeli; ali, niste morali da budete poznati pesnik pa da zbog verbalnog delikta završite na robiji. Tako je Ninoslav Pešić iz Čačka osuđen na godinu i po dana zatvora jer je (verovatno pripit) „neutvrđenog datuma 1977. godine ispred robne kuće u prisustvu većeg broja lica uzviknuo ’Živeo kralj Petar!’”. A Svetolik Urošević iz Gornje Trepče osuđen je 1979. godine na pet meseci zatvora u Čačku, jer je „u više navrata za vreme službenog putovanja u putničkom automobilu, u prisustvu drugih lica, izložio poruzi predsednika Tita tako što je govorio da je ’izlapeo i da nije više sposoban da rukovodi zemljom’“.

verbalni-delikt-620x330

Ako mislite da je délit d’opinion davna prošlost, varate se. U današnjoj Srbiji od 2009. godine postoji verbalni delikt u vidu „govora mržnje“ prema seksualnim i drugim manjinama (Zakon o zabrani diskriminacije, čl. 11).

Tako je Jelena Popović Ivanović, profesorka engleskog jezika u jednoj srednjoj školi u Novom Sadu, 30. maja 2016. osuđena na kaznu od tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana, zbog komentara na svom Fejsbuk profilu, koji se odnosio na homoseksualce.  Neki od tih komentara bili su:

„J… vas vaš projekat o nasilju, debili izopačeni, crknite sa sve tim parama koje ste pokrali za tako debilne projekte kojima zatupljujete narod! Sami dovodite do nasilja ovim izazivanjem, stoko pederska!“;

„Nemoj da me je neko kritikovao za ovakav status samo zato što sam profa! Ima da se derem o čemu god poželim!“;

„Jeste, pederi su bolesnici i treba ih se kloniti, ignorisati, zanemarivati, ućutkati na sve načine jer vrše propagandu bolesti!“.

Žena je na sopstvenom fejsbuk profilu, sa internet prijateljima, delila svoje mišljenje o „LGBT ljudima“ (kako se to danas polit-korektno kaže). Lično se ne bih nikada tako izražavao, ali Jelena Popović Ivanović grdila je i psovala u svom internet društvu, nije to radila ni na času, niti na ulici. Zbog toga je dobila krivičnu prijavu i, ako to bude ponovila u narednih godinu dana, ići će tri meseca u zatvor.

A sada, zamislimo šta će se sve dešavati ako bude usvojen novi stav 5 člana 387 Krivičnog zakonika. Koliko će tek onda Jelena, zbog tvitova ili statusa na fejsbuku, otići u zatvor? I gde će, uopšte, proširivanje verbalnog delikta, ako se ovako nastavi, da završi? Ko će, i šta će, sve posle toga biti zaštićeno? I koga tada više nećemo smeti, ni u društvu rođaka ili prijatelja, da kritikujemo?


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Verbalni delikt kao dostignuće Vučićeve vlade

* Obavezna polja