Teško je u ovom trenutku sagledati koliko dugo će Srbija odolevati pritiscima da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i da, uporedo, neguje bliskost sa svojim starim saveznikom Rusijom. Kosovo su otcepili Bil Klinton, Madlen Olbrajt i CIA, i to je bio veoma prljav proces. Srbija treba slobodno da odlučuje o svemu, pa i o svojim saveznicima, a Rusija jeste vaš tradicionalni saveznik. Srbija ne treba da dozvoli da joj saveznike biraju Brisel i Vašington – poručuje u ekskluzivnom intervjuu „Novostima“ Frederik Vilijam Engdal ugledni američko-nemački nezavisni autor, novinar, istraživač geostrateških ekonomskih pitanja i dobar poznavalac istorije Balkana.

* Veliko interesovanje izazvala je vaša nova knjiga Manifest Destiny: Democracy as Cognitive Dissonance,u kojoj ste otkrili do sada nepoznate detalje o tome kako su CIA i američka vlada, u vreme predsednika Regana, započeli stvaranje „demokratija“ pomoću nevladinih organizacija koje su postale produžena ruka CIA. Naslovi nekih od poglavlja za nas su naročito zanimljivi i glase: „Vašington i njegove nevladine organizacije dezintegrisale su Jugoslaviju, „Otpor, lažna demokratija u Srbiji“… Kada je početo stvaranje američke lažne demokratije?

– Tokom osamdesetih godina u okviru Nacionalne zadužbine za demokratiju i drugih nevladinih organizacija. Od tada je u širokoj upotrebi – u „arapskom proleću“ i u državnom udaru u Ukrajini 2014. godine kojim je orkestrirao bivši direktor CIA Džon Brenan. Te obojene revolucije nemaju nikakve veze sa demokratijom.

* Jeste li uspeli da dođete do novih saznanja o tome kako je CIA rasparčala Jugoslaviju u vreme predsednika Buša i Klintona?

– Raspad i rat kreirala je i finansirala administracija Džordža Buša u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom i američkim Kongresom. CIA je tajno dovela mudžahedine Osame bin Ladena da ovde vode rat. Malo ljudi zna pozadinu svega toga. Po mom mišljenju, pokojni predsednik Buš i njegov prijatelj Klinton i Madlen Olbrajt snose najveću odgovornost za ono što se desilo. Klinton i Olbrajtova trebalo je da budu izvedeni pred Haški sud.

* Kako je teklo „instaliranje“ pokreta „Otpor“ u Beogradu?

– Dobili su novac, obuku, opremu od američke vlade i Nacionalnog fonda za demokratiju tokom Klintonovog mandata. I to je dokumentovano. Sada nastavljaju da deluju pod imenom KANVAS sa stranim finansiranjem. Vaša zemlja već nekoliko godina ima direktna saznanja o ovim lažnim demokratskim krugovima.

* Takvo nametanje „demokratije“ nije uspelo u Egiptu…

– U Egiptu je program CIA bio da se predstavi Muslimansko bratstvo i Mursi kako bi se stvorila islamska država. To nije uspelo iz mnogo razloga. Ova ista mašinerija predstavlja nevidljivu vladu, a neki je nazivaju i dubokom državom zakopanom unutar američke birokratije u Vašingtonu i mejnstrim medijima kao što je Si-En-En.

* Koje organizacije civilnog društva danas stoje iza „obojenih revolucija“?

– Nacionalna zadužbina za demokratiju i njihove podružnice kao što je Međunarodni republikanski institut. Tu je i Kuća slobode, Čuvar ljudskih prava, Međunarodna krizna grupa… lista je dugačka. Oni uvek sarađuju sa organizacijama otvorenog društva i ponekad ih finansiraju. Postoji mnogo lažnih nevladinih organizacija.

* U poslednje vreme fokus im je u našem komšiluku, u Mađarskoj. Premijer Viktor Orban objavio je svojevrstan rat Sorošu. Ko će iz tog sukoba izaći kao pobednik?

– Pokušavaju da destabilizuju demokratsku vladu u Mađarskoj, koja se protivi toj lažnoj demokratiji, a posebno akciji Sorošove fondacije za otvoreno društvo. Orban se otvoreno bori protiv stranog uplitanja u suverena mađarska pitanja, uključujući i migracijsku politiku EU, kojoj se mađarski narod, pokazalo se na referendumu, protivi. Mađari i Orban žestoko brane nacionalni suverenitet,a Soroš pokušava na sve načine da im se se suprotstavi i da „otvori“ mađarsku granicu za migrante. Finansira nevladine organizacije i određene ljude u Mađarskoj, stvara od njih Orbanove protivnike, podučava ih na svom Evropskom univerzitetu u Budimpešti. To je program koji je Rokfeler u svojim memoarima nazvao „Jedan svetski poredak“, vrsta masonske kontrole sveta, odozgo prema dole, od strane globalnih multinacionalnih korporacija koje su daleko od demokratskih provera ili kontrola.

* Jesu li „žuti prsluci“ u Parizu posledica delovanja nevladinih organizacija?

– Prema informacijama koje sam sakupio do sada – nisu. Ti protesti izgledaju kao spontani, građanski bunt izazvan zbog lažnih obećanja Makrona i njegove vlade.

* Grupa penzionisanih francuskih generala nedavno je napisala otvoreno pismo predsedniku Makronu upozoravajući ga da je njegovo arogantno odbijanje da održi otvorenu raspravu među narodom oko globalnog sporazuma o migraciji opasno po budućnost nacije. Koji je bio glavni povod za njihovo obraćanje?

– Povod je dokument UN koji ima za cilj da svaku otvorenu raspravu o migrantskim pitanjima u startu okarakteriše kao „govor mržnje“. To je bizarno i ekstremno. Ali šta je na to učinio Makron? Ono što vidimo su tipični napori francuske vlade da naredi policiji da ukloni “ žute prsluke“ nasiljem i da diskredituje poštene demonstrante. Francuzi su ljuti, i to s pravom.

* Da li su ovi događaji sasvim osujetili otvoreno ispoljavanu težnju predsednika Makrona da preuzme ulogu lidera Evrope posle povlačenja Angele Merkel?

– Merkelova je već izgubila tu vodeću ulogu, a Makron je katastrofa. Sada ga niko ne shvata ozbiljno. Pogledajte samo njegovu nisku popularnost u Francuskoj. Ali šta je u stvari „lider Evrope“? Nemačka i Francuska udružile su se oko lošeg programa za Evropljane kako bi nametnule svoj program. Ali to ne funkcioniše i to, po mom mišljenju, nije liderstvo.

* Na početku mandata predsednika Trampa rekli ste u intervjuu „Novostima“ da on ne odaje utisak mudrog političara, da je njegova politika nepredvidiva i da sve to stvara vrlo tužnu sliku Amerike. Da li i sada imate isti utisak?

– Oprezno počinjem da menjam to početno gledište o predsedniku Trampu. Mislim da postoje neki veoma stvarni američki patrioti koji se protive nastavku negativnog puta Amerike. Ako pogledamo poteze Bele kuće od vremena Džordža Buša tokom osamdesetih, vidimo kontinuitet negativnih promena, širenja korupcije, kriminalnih zloupotreba, za šta su najbolji primer Fondacija „Klinton“ i državni sekretar Hilari Klinton. Prilično je jasno da je u toku intenzivan, ne sasvim ni skriven rat koji bi trebalo da pročisti duboku državnu mrežu, što je Tramp nazvao „isušivanjem močvare“. Mislim da će u narednim mesecima doći do dramatičnih promena na političkoj sceni SAD. Nadam se dobrim promenama.

* Evropska unija, čini se, posle „brgzita“, kao i događaja u još nekim zemljama članicama, u ovom trenutku stoji na staklenim nogama. Koliki vek joj prognozirate?

– Osnovni problem EU je u tome što to nije prava unija, nego birokratska konstrukcija, monstrum sa demokratskim deficitom. Evro je zasnovan na lažnoj osnovi i osuđen je da uništi slabije ekonomije poput Grčke, Portugalije ili Italije. Već se EU urušava fragmentarno jer ne izražava iskrenu volju svojih građana, već volju elitnih korporacija i banaka. Događaji u Francuskoj, a nedavno i u Belgiji, kao i glasanje o „bregzitu“ pre dve godine, vesnici su definitivnog raspada.

SUDBONOSNA 2019. GODINA

* U SVOJIM knjigama razobličili ste političke moćnike, taj, kako volite da kažete „mali broj bogatih, poremećenih, a izuzetno moćnih ljudi, koji odlučuju o budućnosti planete i života na njoj“. Postoji li u našem svetu neki srećan kutak izvan domašaja beskrupuloznih hegemona?

– Imam sve veći utisak da su bolesni hegemoni sada u panici, jer je njihova moć, posebno u Vašingtonu, na teškim mukama i iskušenjima. Predstojeća godina, osećam, mogla bi da bude sudbonosna za čovečanstvo.N

ŠTA biste poželeli Srbiji u 2019. godini?

– Srbiji želim mir, ekonomski razvoj i slobodu od stranog mešanja. Ne mislim da će iluzija o članstvu u Evropskoj uniji, u ovoj fazi, doneti bilo šta povoljno za vašu zemlju, osim ako ne dođe do potpunog rekonstruisanja EU.


Izvor: Večernje Novosti

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vilijam Endgal o Srbiji i raspadu bivše SFRJ

* Obavezna polja