milan-damjanac-300x230Nije jedina sila ona iz inostranstva, ma koliko našim političarima tako deluje. Narodna motka je mnogo bliža.

Ništa gore nego kad čovek prokocka bogom danu priliku da uradi nešto važno. A takvih prilika nema puno u životu. Takva je prilika zadesila Nikolića, Vučića, Dačića, Vulina i Drecuna. Pominjem njih namerno zato što, uprkos svemu, baš oni imaju izvesni kredibilitet u narodu ili bar u onom delu patriotskog glasačkog tela kojem se svi na ovaj ili onaj način obraćamo. Bilo je dosta pozitivnih poteza ove vlasti, ali je takođe očigledno da je ona izabrana kako bi zatvorila pitanje Kosmeta.

Zašto baš ova vlada? Upravo zbog ljudi koje sam nabrojao. Ova imena imaju kredibilitet za razliku od Tadićevog i kao takva mogu dobro poslužiti za anesteziranje patriotskog dela nacionalne svesti. Oni će po prirodi stvari lakše objasniti Srbima „realnost“ i zašto se mora dovršiti ono što je Tadić oko Kosmeta užurbano započeo.

Otuda Dačićeve „pragmatične“ izjave i najava rešenja konačnog statusa Kosmeta tokom naredne godine. Kako će sve to sprovesti i šta to zapravo znači? Orvel je svojevremeno proročki nagovestio i opisao spinovanje i manipulaciju značenja reči, što je kasnije rodilo ideju o politički korektnom govoru. Promenom reči upravlja se emotivnom reakcijom na značenje, a samim tim je rizik od pobune ili straha manji, i submisivnost naroda veća. Tako je „ministarstvo rata“ postalo „ministarstvo odbrane“, „sigurnost“ postala „sloboda“, beskućnik „osoba bez rešenog pitanja stanovanja“ a granica između ostatka Srbije i Kosmeta „administrativni prelaz“. Tako je najava uspostavljanja ambasade Prištine u Beogradu postala „najava otvaranja kancelarije za vezu“, a ukidanje srpskih institucija i gašenje države Srbije na Kosmetu „ukidanje paralelnih institucija“.

Bez nacionalnog programa

E sad, ako je sve tako čisto i ukoliko se ništa ne krije, zašto se stvari ne nazovu pravim imenom? Zato što bi nazivanje stvari pravim imenom izazvalo revolt. Zato se krije tekst sporazuma o granici, odnosno „prelazima“ u kome se eksplicitno pominju carina i policija. A svi znamo na kakvim prelazima postoji carina. To onda nisu prelazi, nego međudržavna granica.

Sve ovo, nažalost znači tri stvari. Jedna je da Srbija nema nikakav nacionalni program, nikakvu nacionalnu ideju sem da pokuša da preživi ispunjavanjem svih ultimatuma koji se pred nju postave. Tako Srbija nije imala hrabrosti bar da se dogovara o granici između severa Kosmeta i ostatka, te tako pokuša bar da sačuva pet odsto teritorije na Kosmetu. Nisam za takvo rešenje, ali je neverovatno da čak ni za to nismo bili kadri. Ne, nego ćemo nakon granica ukinuti srpske institucije na Kosmetu, a na koncu dozvoliti tzv. Kosovu članstvo u svim međunarodnim organizacijama, uključujući i Ujedinjene nacije, imaćemo i ambasadu Prištine u Beogradu, ali ih nikada zvanično nećemo priznati. A onda ćemo i to učiniti kada stvar bude izgubila suštinu i kada od odbrane Kosova ostane samo priznanje na papiru. Onda ćemo priznati jer smo ionako priznali sve ostalo.

Drugo, sada je jasno da vlast upada u zamku u koju je upala i prošla vlast. Ona veruje da bolje od samog naroda zna šta je dobro za narod i zemlju. Narod ponovo nije nosilac suvereniteta, već vlast koja najbolje zna šta je u narodnom interesu, sviđalo se to narodu ili ne. Sve to opet dovodi do prezira naroda prema elitama, i identifikaciji sa onima koji vrše agresiju na ovaj narod decenijama. Tako vlast upada u zamku sopstvenih iluzija u ispravan put i postaje odrođena od naroda, a to je upravo ona ključna stvar koja, pre svega Nikoliću i Vučiću, nije smela da se dogodi. Nisu smeli da dozvole da izgube kredibilitet i oni budu ti koji zajedno sa stranim faktorom saučestvuju u anesteziranju nacionalne svesti i cepanju Srbije.

Da se razumemo, nikada nisam voleo one koji isključivo kritikuju i koji svet i prilike u njemu posmatraju u crno-belom. Stoga i ne zameram Nikoliću, Vučiću i ostalim nabrojanim ljudima učešće u vlasti. Nimalo. Treba pokušati sve da bi se nešto promenilo. Ali jedno je žrtvovati svoj kredibilitet, ugled i obraz kako bi Srbija preživela, a drugo je žrtvovati sve to kako bi pogrešnom procenom i politikom Srbija umrla. Njihovo mišljenje i politička procena koja uključuje rešenje statusa Kosmeta je pogubno, odnosno, oni upadaju u istu zamku kao prethodnici, bave se naopakim zaključivanjem verujući da je sa Zapadom moguć konačan dogovor. Nije.

Nova žarišta

Suština je da naša vlast vidi da više nema suverenitet ni nad onime što je od Srbije ostalo. Srbija ne može da reaguje i spreči postavljanje spomenika teroristima na jugu centralne Srbije niti može da ukloni sramnu spomen ploču u Novom Pazaru jer veruje da će to izazvati međunarodni incident, i vidi da Vojvodina polako klizi ka nezavisnosti. Tako je naša vlast naopako izračunala da će sve to prestati ukoliko damo Kosmet, ukoliko ga se odreknemo, ukoliko prestanemo da se borimo za njega. Ukoliko se to desi, zemlja će ući u period stabilnosti i prosperiteta, Zapad će dozvoliti da zatvorimo nova unutrašnja žarišta u Srbiji i, sve dok popuštamo oko Kosmeta, nama se omče oko vrata u vidu novih žarišta – neće zategnuti.

Ova politika popuštanja u spoljnoj politici kako bi se zadobilo savezništvo i sačuvala autonomija iza vođenje drukčije unutrašnje politike pogrešna je i već oprobana. Ne postoji tenutno ta računica Zapada koja bi nama dozvolila da se uspravimo na noge ili koja bi dozvolila da preživimo. Nemamo digniteta i samopoštovanja za to, te je lakše slomiti nas jednom za svagda dok smo ovako slabi. Svešće nas na predkumanovske granice, a onda će nama biti najlakše upravljati bez obzira na trenutno stanje narodnog duha.

Okreću patriotsku javnost protiv sebe, okreću Crkvu protiv sebe, glupim i nepromišljenim izjavama i potezima. Ponavljaju Tadićeve greške, i to će ih skupo koštati. Oni nikako ne razumeju da je Priština došla na red posle pada Knina, a da će nakon Prištine na red doći Novi Sad i da nema tog dogovora koji bi to zaustavio.

Najgore od svega je što deluje da će vlast napraviti dil sa medijskim i intelektualnim elitama koje su podržavale Tadića. Takav eventualni dil značio bi slom ove vlasti i poništavanje svih korektnih poteza u dobro pravcu. Takav dil značio bi i definitivno da ova vlast vrši izdaju narodne volje i poverenja.

Ipak, nešto je u svemu dobro. Dobro je što je narod već pokazao da ima snage da sruši jednu vlast, pa će tako srušiti i ovu. A ta elita kojoj vlast pruža ruku će je ostaviti na cedilu prvom prilikom, prosto zato što to nisu saveznici u spinovanju javnosti već profiteri i poslušnici. A, što se tiče našeg premijera koji nam pragmatično objašnjava uticaj sile i nepravde, neka zna da je i on biran na osnovu zakona, neka to ima u vidu, pošto takvim izjavama može nekome dati ideju da sakupi milion ljudi, i izazove nerede, a zatim sam postavi novog premijera. Pravo sile, šta da se radi. Nije jedina sila ona iz inostranstva, ma koliko našim političarima tako deluje. Narodna motka je mnogo bliža.


Izvor: Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vlada za anesteziranje patriota

* Obavezna polja