Dragan 4 aОно што је започело као рутинско престројавање у ходу и разумљива намера јачег да своје позиције у бирачком телу валоризује у вршењу више власти а без избора, које му страни ментори нису дозволили, претворило се прво у тихи, а сада и у потпуно отворени рат два коалициона партнера и то на свим нивоима.

Да ово није Србија, земља апсурда, просто би било невероватно да после толико изнетих разлика, међусобних оптужби и свакојаких подметања, две странке уопште могу да заједно врше власт. Али, овде, када је власт у питању све је могуће.

Да погледамо мало и хронологију.

Очигледно неспреман да политички и психички прихвати чињеницу да је у фази „реконструкционог избацивања“ буквално насамарен од стране Дачића, и то у тренутку када је изгледало да држи све адуте у својим рукама (од медија до Микија Ракића), Вучић је решио да изгубљено, и у народу и у странци, поврати кроз фазу „убацивања“. Тешко да се ишта може приговорити оваквом науму, тим пре штоје неспорно да су они који долазе, у политици, увек важнији од оних који одлазе. Али, то се мора радити хладне главе, плански и без журбе коју увек имплицира жеља за осветом. Мудро је и извући поуке из пораза.

Али, Вучићев Его није могао, или није желео, да дозволи Дачићу да предуго ужива удобно ушушкан у јасно изречени став Стејт депарпмента да Србија сада има преча посла од избора. Без много пардона кренуо је у његово подривање. При томе ударио је на три фронта:

– потенцирање Дачићевих слабости у Министарству кога не жели да се одрекне
– подстицање постојећих напетости у врху СПС-а
– истицање нелогичности да Владу коју сачињавају два коалициона партнера води онај мањи.

Zorana-Mihajlovic-5

За свог главног мегданџију одабрао је, без сумње, најквалитетније и најписменије што има, Зорану Михајловић, а логистику су јој, бар ону видљиву, давали неизбежни таблоидни креатори наше стварности и повремено Никола Селаковић.

На црту, кавзи очигледно намерној, Зорани Михајловић, СПС је изводио Бранка Ружића, Славицу-Ђукић Дејановић а у два наврата и самог Дачића који је у своју одбрану, на тренутак, уместо аргумената био приморан да користи премијерски ауторитет („нисам знао да њој треба да полажем рачуне“)

Зорана је својски, и чини се од срца, прионула на овај посао користећи тактику стани-крени. Прво би, рецимо, не помињући имена, изјавила да би било нормално да после Вучића и остали партнери у коалицији, напусте дупле функције, па би на реакцију из СПС-а, рекла да је то њен лични, а не страначки, став. Затим би, са сличним ставовима директно прозвала Дачића, па када би се он обрецнуо она би се повукла уз реторику и на начин који је имплицирао да то чини само зарад мира у коалицији.

За сво то време, таблоиди су ударали по СПС-овом тиму, па је Ружић морао да демантује да Дачићу спрема пуч, Дејановићка да објашњава своје сукобе интереса, а Дачић све и свашта, што је свакако олакшавало Зоранин посао.

Све ово било је праћено и дешавањима на терену. Тако је Синдикат полиције званично изразио сумњу у Дачићеву способност да квалитетно обавља две функције и чак раскинуо Споразум о сарадњи и социјалном дијалогу који је са њим потписао као Министром унутрашњих послова. Иако је порука била више него јасна Дачић се правио да је не чује, свестан да му је у овом тренутку најважније да сачува формалну власт иако очигледно нема контролу над процесима и превирањима у МУП-у. Колико то може бити проблематично за државу и грађане, по обичају, није га брига. Баш као ни Вучића који читав овај систем урушава да би истерао своје.

sps1

Најновија дешавања и немогућност да СПС саопшти своје кандидате за министре ни после тросатне седнице председништва јасно показују да су напредњаци одрадили оно што су хтели и на другом фронту, те да је семе неповерења посејано међу грамзивим Дачићевим сарадницима. Шта год он сада да уради неко ће бити незадовољан, а можда и сви. За политичку странку то и није тако страшно, али Дачићев проблем проистиче из чињенице да, од његовог преузимања СПС-а он не функционише као странка већ као интересна организација, што целој причи даје други ток.

Иако је Вучић у више наврата поновио да не жели премијерско место без нових избора, прво Селаковић, а онда Михајловићева упорно понављају, додуше као лични став, да би ротација премијера и вицепремијера била природан след ствари, с обзиром на околности. У свом најновијем таблоидном иступу, интервјуу Информеру, Михајловићева одлази најдаље и отворено позива Дачића да размисли о оставци и своје место препусти Вучићу.

Наравно, СПС се трудио да не остане дужан, па је Дачић ојачавао везе са Николићем, отворено китиковао тзв. „експертски приступ“, а према његовом таблоидном оличењу, млађаном Крстићу био, најблаже речено, ироничан. Окренуо се, Дачић, и својим „поузданим“ пријатељима Американцима, који су га овога пута подржали кроз посету Џонатана Мура, свесни да ће његове лепе речи о Дачићу бити наплаћена новим уступцима у Бриселу око позивног броја и енергетике.

Овде би на тренутак застао да са Вама поделим једно своје запажање. Без обзира како коме изгледао однос Америке према главним актерима наше политичке сцене, морам истаћи како сам запазио да се напади СНС-а и њима наклоњених медија на Дачића увек појачавају пред неку бриселску рунду, а након ње јењавају или привремено престају. То не може бити случајно. Пошто то није тема овог текста, препустимо Дачићу нека сам размишља шта му следује ако је моје запажање тачно.

dacic-vucic_520x320

Дакле, да се вратимо сукобу два коалициона партнера, од којих је један и сам коалиција, па је и по том основу рањивији у трчању на дуже стазе.

Поставља се питање шта, осим одрицања од Космета и западних налогодаваца, спаја два коалициона партнера чије су концептуалне разлике, међусобна нетрпељивост и неповерење толики да шест месеци нису у стању да се договоре око нечега што не би требало да траје ни месец дана.

Одговор је – НИШТА! Ако је икада нешто и постајало нестало је у судару Вучићеве воље за Моћ и Дачићевог инстикта Преживљавања. Зато ће њихов тихи, али немилсрдни, рат трајати све док им страни ментори не дозволе да један на другог крену пуним плућима. А тада ће, чини ми се, Вучић пробати Дачићу да навуче ону пругасту мајцу, коју је ономад по Скупштини показивао Динкићу, а Дачић ће њему покушати да навуче слободног Шешеља. Имаћемо гладну, али занимљиву јесен …


Извор: Видовдан

Оставите коментар

Оставите коментар на Воља за моћ против инстикта преживљавања

* Обавезна поља