Dragan 4 aOno što je započelo kao rutinsko prestrojavanje u hodu i razumljiva namera jačeg da svoje pozicije u biračkom telu valorizuje u vršenju više vlasti a bez izbora, koje mu strani mentori nisu dozvolili, pretvorilo se prvo u tihi, a sada i u potpuno otvoreni rat dva koaliciona partnera i to na svim nivoima.

Da ovo nije Srbija, zemlja apsurda, prosto bi bilo neverovatno da posle toliko iznetih razlika, međusobnih optužbi i svakojakih podmetanja, dve stranke uopšte mogu da zajedno vrše vlast. Ali, ovde, kada je vlast u pitanju sve je moguće.

Da pogledamo malo i hronologiju.

Očigledno nespreman da politički i psihički prihvati činjenicu da je u fazi „rekonstrukcionog izbacivanja“ bukvalno nasamaren od strane Dačića, i to u trenutku kada je izgledalo da drži sve adute u svojim rukama (od medija do Mikija Rakića), Vučić je rešio da izgubljeno, i u narodu i u stranci, povrati kroz fazu „ubacivanja“. Teško da se išta može prigovoriti ovakvom naumu, tim pre štoje nesporno da su oni koji dolaze, u politici, uvek važniji od onih koji odlaze. Ali, to se mora raditi hladne glave, planski i bez žurbe koju uvek implicira želja za osvetom. Mudro je i izvući pouke iz poraza.

Ali, Vučićev Ego nije mogao, ili nije želeo, da dozvoli Dačiću da predugo uživa udobno ušuškan u jasno izrečeni stav Stejt deparpmenta da Srbija sada ima preča posla od izbora. Bez mnogo pardona krenuo je u njegovo podrivanje. Pri tome udario je na tri fronta:

– potenciranje Dačićevih slabosti u Ministarstvu koga ne želi da se odrekne
– podsticanje postojećih napetosti u vrhu SPS-a
– isticanje nelogičnosti da Vladu koju sačinjavaju dva koaliciona partnera vodi onaj manji.

Zorana-Mihajlovic-5

Za svog glavnog megdandžiju odabrao je, bez sumnje, najkvalitetnije i najpismenije što ima, Zoranu Mihajlović, a logistiku su joj, bar onu vidljivu, davali neizbežni tabloidni kreatori naše stvarnosti i povremeno Nikola Selaković.

Na crtu, kavzi očigledno namernoj, Zorani Mihajlović, SPS je izvodio Branka Ružića, Slavicu-Đukić Dejanović a u dva navrata i samog Dačića koji je u svoju odbranu, na trenutak, umesto argumenata bio primoran da koristi premijerski autoritet („nisam znao da njoj treba da polažem račune“)

Zorana je svojski, i čini se od srca, prionula na ovaj posao koristeći taktiku stani-kreni. Prvo bi, recimo, ne pominjući imena, izjavila da bi bilo normalno da posle Vučića i ostali partneri u koaliciji, napuste duple funkcije, pa bi na reakciju iz SPS-a, rekla da je to njen lični, a ne stranački, stav. Zatim bi, sa sličnim stavovima direktno prozvala Dačića, pa kada bi se on obrecnuo ona bi se povukla uz retoriku i na način koji je implicirao da to čini samo zarad mira u koaliciji.

Za svo to vreme, tabloidi su udarali po SPS-ovom timu, pa je Ružić morao da demantuje da Dačiću sprema puč, Dejanovićka da objašnjava svoje sukobe interesa, a Dačić sve i svašta, što je svakako olakšavalo Zoranin posao.

Sve ovo bilo je praćeno i dešavanjima na terenu. Tako je Sindikat policije zvanično izrazio sumnju u Dačićevu sposobnost da kvalitetno obavlja dve funkcije i čak raskinuo Sporazum o saradnji i socijalnom dijalogu koji je sa njim potpisao kao Ministrom unutrašnjih poslova. Iako je poruka bila više nego jasna Dačić se pravio da je ne čuje, svestan da mu je u ovom trenutku najvažnije da sačuva formalnu vlast iako očigledno nema kontrolu nad procesima i previranjima u MUP-u. Koliko to može biti problematično za državu i građane, po običaju, nije ga briga. Baš kao ni Vučića koji čitav ovaj sistem urušava da bi isterao svoje.

sps1

Najnovija dešavanja i nemogućnost da SPS saopšti svoje kandidate za ministre ni posle trosatne sednice predsedništva jasno pokazuju da su naprednjaci odradili ono što su hteli i na drugom frontu, te da je seme nepoverenja posejano među gramzivim Dačićevim saradnicima. Šta god on sada da uradi neko će biti nezadovoljan, a možda i svi. Za političku stranku to i nije tako strašno, ali Dačićev problem proističe iz činjenice da, od njegovog preuzimanja SPS-a on ne funkcioniše kao stranka već kao interesna organizacija, što celoj priči daje drugi tok.

Iako je Vučić u više navrata ponovio da ne želi premijersko mesto bez novih izbora, prvo Selaković, a onda Mihajlovićeva uporno ponavljaju, doduše kao lični stav, da bi rotacija premijera i vicepremijera bila prirodan sled stvari, s obzirom na okolnosti. U svom najnovijem tabloidnom istupu, intervjuu Informeru, Mihajlovićeva odlazi najdalje i otvoreno poziva Dačića da razmisli o ostavci i svoje mesto prepusti Vučiću.

Naravno, SPS se trudio da ne ostane dužan, pa je Dačić ojačavao veze sa Nikolićem, otvoreno kitikovao tzv. „ekspertski pristup“, a prema njegovom tabloidnom oličenju, mlađanom Krstiću bio, najblaže rečeno, ironičan. Okrenuo se, Dačić, i svojim „pouzdanim“ prijateljima Amerikancima, koji su ga ovoga puta podržali kroz posetu Džonatana Mura, svesni da će njegove lepe reči o Dačiću biti naplaćena novim ustupcima u Briselu oko pozivnog broja i energetike.

Ovde bi na trenutak zastao da sa Vama podelim jedno svoje zapažanje. Bez obzira kako kome izgledao odnos Amerike prema glavnim akterima naše političke scene, moram istaći kako sam zapazio da se napadi SNS-a i njima naklonjenih medija na Dačića uvek pojačavaju pred neku briselsku rundu, a nakon nje jenjavaju ili privremeno prestaju. To ne može biti slučajno. Pošto to nije tema ovog teksta, prepustimo Dačiću neka sam razmišlja šta mu sleduje ako je moje zapažanje tačno.

dacic-vucic_520x320

Dakle, da se vratimo sukobu dva koaliciona partnera, od kojih je jedan i sam koalicija, pa je i po tom osnovu ranjiviji u trčanju na duže staze.

Postavlja se pitanje šta, osim odricanja od Kosmeta i zapadnih nalogodavaca, spaja dva koaliciona partnera čije su konceptualne razlike, međusobna netrpeljivost i nepoverenje toliki da šest meseci nisu u stanju da se dogovore oko nečega što ne bi trebalo da traje ni mesec dana.

Odgovor je – NIŠTA! Ako je ikada nešto i postajalo nestalo je u sudaru Vučićeve volje za Moć i Dačićevog instikta Preživljavanja. Zato će njihov tihi, ali nemilsrdni, rat trajati sve dok im strani mentori ne dozvole da jedan na drugog krenu punim plućima. A tada će, čini mi se, Vučić probati Dačiću da navuče onu prugastu majcu, koju je onomad po Skupštini pokazivao Dinkiću, a Dačić će njemu pokušati da navuče slobodnog Šešelja. Imaćemo gladnu, ali zanimljivu jesen …


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Volja za moć protiv instikta preživljavanja

* Obavezna polja