Goran Jevtovic 1Ne birajući načine, sredstva, mesto i vreme kako da nas dalje ponižava i uvodi u nerešive mat pozicije apsolutno protivne nacionalnim interesima, Aleksandar Vučić je u snežnom Davosu, valjda u romantičnoj noći kada nije mogao od ushićenja na počinak, našao vremena da soli pamet srpskoj javnosti pišući autorski tekst za nedeljnik NIN.[i] I, tako, na kraju kolumne, u skladu sa predizbornom atmosferom opsenarski poručuje „sa čarobnog brega žurim u svoj čarobni grad…“

Kao kakav arhanđeo sa neba on podučava i nas i Evropljane da ne vidi rešenje u zatvaranju granica i podseća kako je izostala solidarnost zato što veliki broj država starog kontinenta neće da primi izbeglice. Naravno, ne zaboravlja da brani Angelu Merkel čak i od samih Nemaca. Navodeći da milioni izbeglica stoje pred vratima Evrope i da za sada samo stidljivo kucaju, premijer dodaje da niko ne zna šta će biti kada oni bez pitanja, jednostavno otvore vrata i uđu.

Dok šef Evropske komisije Žan-Klod Junker[ii] hvali napore Srbije u rešavanju problema sa migrantima i ističe da je Srbija jedna od zemalja koja poštuje evropske vrednosti i ponaša se u skladu sa njima, Vlada Švedske[iii] planira da protera do 80.000 izbeglica, a Johanes Han[iv] evropski komesar za proširenje, istovremeno upozorava da bi zemlje Balkana mogle postati parking za desetine hiljada izbeglica.

Povodom toga, ministar za sve i svašta Aleksandar Vulin[v] „ekspertski“ tumači kako Srbija nije prva zemlja njihovog ulaska, niti je prva zemlja EU, tako da se Dablinski sporazum ne odnosi na nas, sve hrabreći sluđeno građanstvo da bilo kakve izbeglice ne mogu da nam budu vraćene.

Kao da nije registrovao zabrinutost doktora nauka na privremenom radu u policiji – Nebojšu Stefanovića,[vi] koji je pre neki dan na sastanku u Pragu članica Višegradske grupe i zemalja na Balkanskoj ruti, doslovno izjavio: „Šta da radimo kada zemlje, koje su posle Srbije na migratornoj ruti, počnu da nam vraćaju ljude iz Maroka, Irana i drugih država, odnosno sve one koji neće dobiti azil u Evropi„.

Majko Božija… o čemu se zapravo radi?

O velikoj i lukavoj globalističkoj igri izazivanja haosa u kontinentalnom delu Evrope kako bi se stvorili svi potrebni preduslovi i ambijent za izazivanje ozbiljne krize, bez koje se ne mogu zavoditi vanredna stanja širom starog kontinenta. Slučaj Francuske nakon planski izvedenih terorističkih akata od strane tamošnjih i drugih zapadnih subverzivnih službi, o tome nam nedvosmisleno svedoči. A bez vanrednih mera, atmosfere straha, panike, sveopšteg beznađa, suspendovanja ljudskih i ostalih prava, nema ostvarivanja glavnog cilja – Sjedinjenih Evropskih Država – nadnacionalnog galimatijasa kojim će vladati odabrani lideri – komesari, kao prelazno stanja do potpunog uspostavljanja  takozvanog Novog svetskog poretka.   

Varaju se svi oni, smem da se kladim u milion dolara, koji uporno tvrde kako će Evropska unija propasti. Apsolutno – ne, ona će se samo transformisati nakon izazvanih i filigranski vođenih finansijskih, terorističkih, migrantskih i ostalih kriza u novi institucionalni oblik, potpuno neutrališući suverenost evropskih država.

U toj igri srpski okupacioni klovnovi bezpogovorno izvršavaju dodeljene zadatke tačno prema usvojenom scenariju. Vodeći računa „da se Vlasi ne dosete“ još koji mesec ili još bolje još koju godinu, sve spavajući mirnim snom. Dok nas budu ovakve kakvi smo – teritorijalno i u svakom drugom pogledu očerupani – punili strancima različitih arapskih i ostalih boja.

Napisao je ovaj autor (kao i ostali neumorni pregaoci Fonda strateške kulture) tokom minule godine poduže tekstove[vii] o problemu takozvanih izbeglica i potrudio se da pravovremeno i iznad svega činjenično, pojasni pregršt detalja organizovane prevare, ozbiljnog kršenja zakona i propisa, pa čak i brutalnog bezakonja čelnika srpske vlasti. Predlažem čitaocima da, ukoliko imaju strpljenja, još jednom pročitaju navedena pisanija, jer sam ubeđen da će im sve ili skoro sve nakon toga biti kristalno jasno.

vucic-snimanje

Međunarodno pravo i unutrašnje pravo skoro svih država sveta jasno prepoznaje i precizno definiše sledeće kategorije: (1) civilno stanovništvo koje strada u ratu (izbeglice), (2) ekonomske migrante, (3) azilante i (4) strance.

Sa čime se Evropa, pa tako i Srbija, suočava? Niti sa pravim azilantima, niti sa izvornim ratnim izbeglicama, već sa lažnim takozvanim ekonomskim migrantima, a najpreciznije sa strancima.

Civilno stanovništvo koje trpi užase rata i prinuđeno je da se sklanja iz rejona borbenih dejstava u „izbegličke“ ili „internirske logore“ u tzv. „zonama bezbednosti“, štiti Ženevska konvencija iz 1949. godine. Takva kategorija lica nema pravo da se udaljava sa navedenih lokacija i da kao rulja, prema svojim (tačnije Soroševim) pravilima probija državne granice i određuje način postupanja država u tzv. tranzitu, do cilja koji su sami  (ili su im oni koji su ih organizovali i finansiraju) odredili.

Da li su čitaoci čuli nekoga iz srpske vlasti da je ikada pomenuo ovu Ženevsku konvenciju iz 1949. godine? Naravno da ne. Od nje beže i oni i njihovi zapadni nalogodavci kao đavo od krsta. Jer, ona bi morala da bude ključ svih problema – delovanje Saveta bezbednosti, UNHCR-a i svih ostalih organa najviše svetske organizacije. Setimo se ratova u SFRJ i posebno oružane agresije na SRJ, kada je na stotine hiljada Šiptara bilo prihvaćeno i zbrinuto u Albaniji i BJR Makedoniji po brojnim logorima. Bez bilo kakvih prava da krenu dalje ka Evropi. I ne samo to, već su nas tukli da bi ih na Kosmet organizovani vratili.

Ali zato su nam pune uši Ženevske konvencije iz 1951. godine sa protokolima, koja reguliše azilantska pitanja. Problem je što ova kategorija ljudi koja probija, kako kaže naš premijer zidove i granice, ne bi smela da se tretira tom konvencijom, jer taj međunarodni propis koji su potpisale sve države sveta, jednostavno se ne bavi ratom niti zaštitom civila u vezi sa tim, već mirom.

Ona tretira kategoriju ljudi koja se sklanja u druge države – i ponovo, u one prve, susedne – zbog progona na političkoj, verskoj, nacionalnoj, socijalnoj i po drugim osnovima. Ne postoji azilant (i to bez ikakvih dokumenata) koji je zacrtao državu par hiljada kilometara udaljenu, do koje ga sve zemlje u tranzitu propuštaju kršeći vlastite propise.

Pa se dalje kaže u toj konvenciji kao i u našem „Zakonu o azilu“ –  to je od krucijalne važnosti – da će se svakom strancu koji zatraži azil i izjavi da to čini iz ekonomskih razloga, onemogućiti pravo dobijanja tog statusa, kao i pravo prelaska granice ka trećoj zemlji.

Stotine i stotine hiljada stranaca je prošlo kroz Srbiju i ogromna većina je izjavila da beži sa Bliskog istoka isključivo iz ekonomskih razloga. Šta je ovo? Direktno kršenje navedne konvencije. Ko to podupire i planski i bezobzirno toleriše? Sve marionetske vlade na tzv. migrantskoj ruti – od Turske i Grčke, preko BJR Makedonije, do „najsvetlijeg“ evropskog primera – Vlade Srbije. Da li je neko od čitalaca od bilo koga iz vlasti čuo tumačenje o tzv. ekonomskim migrantima ali na istiniti način?

Šta još nećemo čuti, a posebno ne od nadležnog ministra pravde? Najvažniju činjenicu – da su prema međunarodnom pravu u međunarodnim odnosima (posebno u ratu i drugim vanrednim situacijama) suverene države „izvorni subjekti“, dok su raznorazne regionalne organizacije, kao što su OEBS, NATO, EU, Afrička unija, BRIKS, ali i MMF, Svetska banka i mnoge druge, takozvani „izvedeni subjekti“ međunarodnog prava. Zašto je ovo bitno? Zato što su samo države pored SB UN, odgovorne i vlasne da rešavaju ovakve probleme izbeglica, civila, migranata i to tačno onako kako je predviđeno navedenim konvecijama, Poveljom UN i unutrašnjim zakonima država.

Regionalne i druge organizacije kao „izvedeni subjekti“ mogu da pomažu, pre svega logistički, humanitarno i na druge načine, ali tek onda kada dobiju dozvolu ili bar verifikovani plan od strane Saveta bezbednosti. Ili, ukoliko im države članice prenesu određeno suvereno pravo svojom voljom.

E, sada, najčešća zbrka nastaje kada se pomene čuveni Šengenski sporazum, pa tome još doda i onaj Dablinski. No, opet problem – ti sporazumi ne regulišu problematiku izbeglica u suprotnosti sa navedenim konvencijama, niti oduzimaju (bar je tako do sada) pravo državama potpisnicama da rešavaju probleme u njihovoj isključivoj nadležnosti. Otuda je Mađarska i mogla da minule godine bez ikakvih problema „izleti“ iz tog sistema, a za njom su krenule, kao što vidimo i druge zemlje Evrope – Austrija, Švedska, Slovenija, sprema se Nemačka, V. Britanija je odavno zatvorila svoje granice, dok je Francuska trenutno lider na tom planu.

vucic-1-izbeglice-kanjiza

Pored svega navedenog, srpske vlasti su više puta potencirale kako se „Sporazum o između R. Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave“ iz 2007. godine, neće odnositi na slučaj (prvog) miliona izbeglica sa Bliskog (ali i ostalih) istoka. Što bi se narodski reklo – malo morgen. Imate li dokaze za tako nešto? Jeste li iskoristili pravo storniranja tog sporazuma onako kako je predviđeno u članu 22 gde je u tački 5 naglašeno:

„Svaka Ugovorna strana može da otkaže ovaj sporazum uz zvanično obaveštenje, diplomatskim putem, drugoj Ugovornoj strani. Ovaj sporazum će prestati da važi u roku od šest meseci od dana dostavljanja tog obaveštenja.“

Zbog čega do sada taj mehanizam nije iskorišćen makar preventive radi, znajući odlično sa kakvim prevarantima sarađujemo? Ili da se opet podsećamo svega onog što nam se dešavalo ’90-tih?

Da li je ministru Vulinu, podrazumeva se i premijeru koji iz dana u dan protivustavno traži „zadatke, kvote, jedinstvenu evropsku politiku“ i koji nudi državu Srbiju kao sabirni logor, poznato da je potpisnica Sporazuma o readmisiji i Švedska?

O tome nam svedoči poslednji – član 23, gde doslovno u stavu drugom stoji: „Sačinjeno u Briselu dana 18. septembra 2007. godine, u identičnim primercima na srpskom, bugarskom, češkom, danskom, holandskom, engleskom, estonskom, finskom, francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, letonskom, litvanskom, malteškom, poljskom, portugalskom, rumunskom, slovačkom, slovenačkom, španskom i švedskom jeziku, pri čemu je svaki od ovih tekstova podjednako autentičan.“

Hoćemo li moći da izbegnemo readmisiju koja nas čeka, u ovoj ili onoj meri, u kraćem ili dužem periodu? Nikako. Ukoliko neko zamišlja da će se taj proces odvijati tako što će nam dnevno vraćati desetine hiljada lažnih azilanata, grdno se vara. Upućivaće ih po manjim grupama u dužem vremenskom periodu daleko od očiju javnosti i medija, lagano i bez buke. Jer, stotine i stotine hiljada stranaca je dobilo prve, prave i jedine dokaze na ruke, u vidu potvrda i drugih validnih azilantskih dokumenata, upravo u Srbiji, dok su se sve ostale tranzitne države u vezi sa tim postavljale krajnje nevešto. I šta ćemo povodom toga?

Ko je odobrio premijeru i njegovoj Vladi da sistematski i vrlo brutalno punih godinu dana krše „Zakon o zaštiti državne granice“ i „Zakon o azilu“, kao i „Uredbu o bližim uslovima za odbijanje ulaska stranaca u R. Srbiju“? Po kom to slovu Ustava? Zbog čega je i prema kom propisu ministar za rad, socijalna i ostala pitanja, Aleksandar Vulin, preuzeo ingerencije ministra unutrašnjih poslova u čijoj je isključivoj nadležnosti ova problematika? Dok je ministar odbrane umesto da je predlagao izmene „Zakona o odbrani“ i zahtevao vraćanje graničnih jedinica Vojske Srbije, angažovao ljudstvo i vojne kapacitete u vidu lokalnog ogranka Civilne zaštite.

I eto nam najvećeg paradoksa – svakodnevno nam ispiraju mozgove o evropskim vrednostima, zakonitostima, poštovanju prava, dakle izgradnji pravne države u kojoj se zakoni moraju primenjivati savršeno i tako dalje i tome slično, dok istovremeno gaze najvažnije propise koje su prepisali upravo od Evropske unije, bez čije primene (zato i služe poglavlja) se ne možemo ni primaći toj organizaciji. Da nije tragično, zaista bi bilo smešno.

Ozbiljni bezbednosni problemi su u najavi – nijedan državni organ se nije na profesionalan način i temeljno bavio procenama i analizama izbegličke krize, jer to nisu znali da rade, nisu imali uslove, kao ni neophodno vreme. Dokaz tome je upravo činjenica – mere koje su do sada primenjivali.

Ako im je procena i nekakav osmišljeni plan što su dnevno prihvatali u proseku više hiljada takozvanih azilanata, u uslovima kada su i granični prelazi i granična međa porozni kao „flis papir“,  ako je u zemlju mogao da uđe bilo ko bez bilo kakvih dokumenata, sa lažnim izjavama o biografskim podacima (ogroman broj rođenih 01. januara neke godine), uz stimulisanje da idu što pre čime su direktno navođeni da ugrožavaju ostale države u okruženju, pa tako i ustanovljeni međunarodni poredak, onda smo ga zaista, što bi se žargonski reklo (ali i u skladu sa navedenim sporazumom o predstojećoj readmisiji) – totalno ugasili.

Ima li potrebe dalje nabrajati, a toga ima u izobilju? Za onoga ko ima oči – dovoljno, nadam se.

Da završim kolumnu premijerovim mislima u NIN-u: „Sada mogu kući. Dokazao sam da, u zbunjenoj Evropi, deca izbeglica mogu da nađu nadu. Da li će neko nešto iz toga naučiti – ne znam. Ali znam da ja jesam. I da je Srbija naučila…“

Ja bih dodao ovome – ništa ti premijeru naš nisi naučio. A još manje mučena Srbija.

No, bez žurbe, da završimo izbore a onda svi složno da čekamo „azilante“.

E, tek nakon tih „čarobnih događanja“ svima nama „naprednima“ će se ukazati „čarobni bregovi“ i „čarobni gradovi“.

__________________________________________

[i] http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-u-davosu-samo-reci-hvale-za-srbiju-nedostajali-su-mi-oni-koji-tvrde-da-samo-djavo-radi-po-ceo-dan-i-koji-bi-da-zabrane-beograd-na-vodi-ukinu-er-srbiju.html

[ii] http://www.nspm.rs/hronika/zan-klod-junker-cestita-srbiji-jer-se-u-skladu-sa-evropskim-vrednostima-odnosi-prema-migrantima.html

[iii] http://www.vaseljenska.com/vesti/svedska-planira-da-protera-80-000-trazilaca-azila/

[iv] http://www.nspm.rs/hronika/johanes-han-zemlje-kao-sto-je-srbija-mogu-postati-parking-za-desetine-hiljada-izbeglica-ako-se-granice-zatvore-u-zapadnoj-evropi.html

[v] http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vulin-migranti-iz-svedske-ne-mogu-da-budu-vraceni-u-srbiju.html

[vi] http://www.nspm.rs/hronika/nebojsa-stefanovic-sta-da-radimo-kada-druge-drzave-pocnu-da-nam-vracaju-sve-one-koji-nece-dobiti-azil-u-evropi.html

[vii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/izbeglicka-kriza-kako-smo-uvuceni-u-minsko-polje/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/igre-sa-izbeglicama-u-izigranoj-srbiji/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/izbeglicka-katastrofa-srbije/


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vučićev pogled sa „čarobnog brega“ i zbrka pojmova

* Obavezna polja