aleksandar-vucic-kurirZa razliku od stranaca u Vladi, postavljanje „naših stranaca“ za ministre nije samo po sebi ni dobro ni loše. Situacija nalikuje onoj u fudbalskoj reprezentaciji. Dok smo imali državu, strance u reprezentaciji gotovo da nismo imali. Kako smo prestajali da budemo država, imali smo ih sve više, tako da sada jedva da imamo domaće, a igramo sve lošije i lošije.

Da li su nam potrebni „naši stranci“ u Vladi, presudan je kontekst u okviru kojeg se to čini. Slučaj Lazara K. ne treba pretvoriti u slučaj Jozefa K. i a priori taj potez osuđivati, ali potrebno je znati stvarne razloge i motive njegovog angažovanja. Dakle, koji su to kriterijumi po kojima je Lazar K. bio najbolji kandidat za mesto ministra finansija? Stvari su po tom pitanju prilično tamne. Zato ih je potrebno makar malo rasvetliti.

McKinseyCompany-1366658479-670-640x480Glavni argumenti koji se navode u prilog tome su da je diplomirao matematiku, etiku, politiku i ekonomiju na Jejlu i da je odmah potom angažovan u konsultantskoj firmi Mekinzi (McKinsey) sa Volstrita. Treba spomenuti da su prioriteti i Jejla i Mekinzija upravo razvoj globalističkog liderstva. (Leadership development is a top priority at McKinsey.)[1]

Što se tiče programa koji (ni)je priložio, navode se samo opšta mesta: reforma zdravstvenog i penzionog sistema, preispitivanje ovoga i onoga, borba protiv korupcije itd. Pored toga, pojavljuju se i drugi razlozi i prave poređenja koja su mitomanska ili, blaže rečeno, nerelevantna, koja idu i do toga da je u pitanju novi Tesla, ili Dositej Obradović. Tesla je bio naučnik, genije, čudak, ali i patriota koga neko ministarsko mesto nikada nije zanimalo. U Ameriku je stigao vođen naučničkim motivima, a ne karijerističkim.

Dositej Obradović, pristalica prosvetiteljstva, došao je u Srbiju u vreme kada ona nije imala svoje univerzitete, a ni svoju samostalnu državu i odigrao veliku i značajnu ulogu u razvoju srpske obrazovanosti. Ukoliko danas nemamo samostalnu državu ili naši univerziteti ne postoje, ili su u vrednosnom smislu neuporedivi u odnosu na „prestižne“ američke univerzitete, pa nam treba prosvetitelj, onda poređenje sa Dositejem ima smisla. Međutim, Srbija ima svoje ugledne univerzitete, a Lazar K. nije ni naučnik, ni prosvetitelj. Mnogo su mu bliži B. Đelić koji je, kao i on, bio Mekinzijev konsultant, ili mladi Rus Aleksej Navalnij, koji je takođe završio Jejl, a sada deluje kao Putinov protivnik u Rusiji i kandiduje se za gradonačelnika Moskve.

Diploma sa Jejla i iskustvo u Mekinziju sami po sebi nisu dovoljna kvalifikacija. Ne znamo za objavljene naučne radove, program je za sada dat u tezama i sadrži samo opšta, uglavnom neoliberalna mesta. Radno iskustvo nije precizirano. Drugih kandidata nije bilo, ili nisu poznati javnosti. Neobično je da nijedan naš stručnjak, mlađi ili stariji, sa diplomom nekog našeg univerziteta, nije javno zavredeo da bude ni kandidat za to mesto. Ako im već naši univerziteti nisu „In“, zanimljivo bi bilo pitati vlast da li je proverila ima li naših ljudi, koji su, recimo, stekli diplomu Lomonosova, dakle, usavršavali se u Rusiji, a koji bi mogli pomoći svojim znanjem ozdravljenje ekonomije. Odgovor se može pretpostaviti. Dakle, nema odlučnog, relevantnog parametra. U čemu je onda stvar?

U medijima se može pronaći informacija da je Lazar K. još kao srednjoškolac 2001. godine uključen u projekat za mlade lidere koji finansira američka vlada „Youth Leadership Program“ u okviru kojeg je boravio na kursevima u Ohaju, a dve godine kasnije upisao je studije na Jejlu i dobio stipendiju američke vlade. Takođe, indikativno je da je na studijama odmah postao član bratstva Δ Κ Ε (delta, kapa, epsilon). Osim da su u tom bratstvu bili i bivši američki predsednici (oba Buša na primer), ništa drugo nije objavljeno. A upravo je to važna stvar – kakvo je bratstvo u pitanju i kakve ciljeve i zadatke prihvataju njihovi članovi. Sama reč bratstvo i slova grčkog alfabeta iz njegovog naziva, autora ovog teksta asociraju na pitagorejstvo bratstvo iz antičkog vremena, koje se često označava i terminom sekta. Bilo je to tajno društvo, ne što se tiče samog njegovog postojanja, već u smislu određenih znanja i ciljeva. Bili su dobri matematičari i filozofi, težili su političkoj i ekonomskoj moći, koju su često i imali. Biti član ovog bratstva značilo je potpunu posvećenost i pridržavanje strogih pravila ponašanja, određenih rituala, pa čak i period iskušeništva koji je podrazumevao ćutanje i slušanje. Svaki „brat“ je za svoju delatnost odgovarao jedino svom bratstvu.

lazar(1)

Iz svega ovoga nameću se sledeći zaključci:

 Radi se o zavaravanju tragova i skretanju pažnje sa glavne stvari – daljem sprovođenju neoliberalne politike, potpisivanju novog sporazuma sa MMF-om, što podrazumeva nastavak privatizacije, otpuštanja radnika i smanjivanje plata i penzija, dalje zaduživanje, ali uz redovnu otplatu već uzetih kredita i priču o boljem sutra, o stranim investicijama, jeftinoj radnoj snazi itd, itd.

 Stipendista američke vlade Lazar K. dugo je pripreman za ovu ulogu i poslat je sada kao novi namesnik, jer tu politiku nisu više u stanju da sprovode potrošeni neoliberalni kadrovi i stranke na ivici cenzusa. Potrebna je bila sveža krv koja će se pojaviti kao tobožnji spasilac i koju će podržati one političke snage koje su donedavno važile za nacionalne i patriotske.

Dokle god neoliberalna dogma opstaje, to bolje sutra uvek će biti sutra, a zapravo će biti sve gore. Strane investicije u tom konceptu donose profit isključivo strancima i eliti na vlasti i pri vlasti, a narodu jad, znoj i beznađe. Investicije jesu potrebne, ali za revitalizaciju i osnivanje realno naših kompanija, a ne za njihovo gašenje i dovođenje stranih kao što je u prikrivenoj formi upravo učinjeno sa Jatom.

Različitim eufemizmima liberalni totalitarizam nepromenljivost predstavlja kao promenljivost, promovišući različite vrste sloboda koje nisu ništa drugo do simulacija slobode. Kvazi sloboda izbora od čoveka pravi kvazi čoveka, a „umesto starog principa realnosti, nama upravlja princip simulacije“ kako piše Bodrijar. Zato je nužno najpre osloboditi se mantri, da bi potom mogao da se promeni i sam koncept.

_______________________________


Izvor: NSPM

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vučićev „stranac“ – promoter neoliberarne mantre

* Obavezna polja