Ana-Filimonova1Gasovod “Južni tok” koji prolazi dnom Crnog mora i koji će povezati Rusiju sa krupnim tržištima jugoistočne Evrope, u Srbiji je počeo da se gradi 24. novembra tekuće godine.

Za početak gradnje gasovoda, srpska i ruska strana su izdvojile po 270 miliona eura, pri čemu je “Srbijagas”, srpski partner “Gazproma”, dobio od ruskog naftnog giganta kredit od oko 175 miliona eura (uz godišnju kamatu od 4,25% sa grejs periodom do početka funkcionisanja gasovoda) za finansiranje izgradnje srpskog dela “Južnog toka”. Direktor “Srbijagasa” D. Bajatović ocenio je ovu meru kao “najbolje moguće uslove koje smo mogli dobiti i malo je verovatno da se bolji uslovi uopšte mogu dobiti”. Već do decembra 2013. godine “Gazprom” i “Srbijagas” će uložiti u projekat oko 75 miliona eura, a potom po 175 miliona u prvom kvartalu sledeće godine, što ukupno iznosi oko 500 miliona eura za finansiranje izgradnje gasovoda. Ukupni troškovi izgradnje kroz Srbiju procenjuju se na 1,9 milijardi eura. Ključni značaj ima činjenica da je “Gazprom” na sebe preuzeo obavezu da otkupi ceo kapacitet gasovoda koji prolazi kroz Srbiju na period od 25 godina. Srbiji je garantovan profit od 8% na godišnjem nivou od transporta gasa kroz zemlju, bez poreza i taksi, što će u rezultatu značiti, po oceni D. Bajatovića, da će Srbija imati najjeftiniji gas u Evropi.

U radovima na izgradnji gasovoda direktno će biti upošljeno 25 hiljada ljudi, a posredno u obezbeđivanju gradnje i kasnijeg funkcionisanja gasovoda – još 100 hiljada ljudi – što predstavlja ogroman doprinos srpskoj privredi.

Ruski Predsednik Vladimir Putin ocenio je početak gradnje gasovoda značajnim događajem ne samo za Srbiju, nego i za sve zemlje Balkana, kao i za celokupan evropski kontitet. Predsednik Upravnog Odbora OAO “Gazprom” A.B. Miler povodom zavarivanja prve cevi gasovoda u selu Šajkaš (čime je simbolično bio označen početak radova dela “Južnog toka” kroz Srbiju) istakao je da se radi o “istorijski važnom događaju” koji “menja energetsku situaciju u celoj Evropi”, a “sama Srbija postaje centar tranzita gasa”. Po oceni Milera “projekat će postati lokomotiva ekonomskog razvoja ne samo Srbije, već i čitavog regiona”. Ruska novinska agencija ITAR-TASS ocenjuje da će sporazumi o izgradnji “Južnog toka” potpisani između Srbije i Rusije još 2008. godine, kroz širenje i modernizaciju tranzita gasa omogućiti da Srbija postane ključni energetski centar u Evropi.

D. Bajatović je posebno istakao da ugovor između akcionara o “Južnom toku” u potpunosti izjednačava u pravima srpsku i rusku stranu, jedino što je deoba profita 49:51 u korist Rusije.

Gasovod-Juzni-tok

Rusija sa svoje strane mora na svojoj teritoriji da obezbedi dodatne kapacitete radi obezbeđenja snabdevanja gasa u gasovodu “Južni tok” u  potrebnom pretpostavljenom obimu proširenja gasno-transportnog sistema: izgradnja dopunskih 2506,2 km linearnog dela i 10 kompresorskih stanica ukupnog kapaciteta 1516 MBt. Taj projekat dobio je naziv “Južni koridor” i biće realizovan u dve etape do 2018. godine.

Govoreći o izgradnji trećeg ogranka gasovoda D. Bajatović je istakao mogućnost njegovog usmerenja ka Kosovu i Metohiji i Makedoniji. Izuzetan značaj ima i samo razmatranje, to jest nije isključena poslednja opcija, premda na ovoj etapi još nije dokazana ekonomska opravdanost trećeg ogranka. Opcija prolaska gasovoda kroz AP Kosovo i Metohiju može postati strateška i ekonomska protuteža planovima samoproglašene kvazidržavne formacije “Republike Kosovo” da se preko dela njene teritorije provede deo Transjadranskog gasovoda  (Trans Adriatic Pipeline— TAP), koji obuhvata Albaniju, Grčku i Italiju – o čemu je 26. novembra izvestio “ministar inostranih poslova Kosova” Enver Hodžaj.

Realizacija “Južnog toka” u Srbiji počela je na fonu pojačane neizvesnosti dobijanja čak i datuma za početak pregovaračkog procesa. Ponavljamo, datum pregovora Srbija uprkos svemu nije dobila, bez obzira što je Beograd Briselskim sporazumom pristao na odricanja bez presedana – odricanja od dela sopstvene teritorije i ukidanja državnih institucija Republike Srbije u svojoj autonomnoj pokrajini. Srbija se od strane EU zasipa poput smeća iz probušene vreće, sve novijim i novijim uslovima. Sad je već izvesno da će bukvalno svaka etapa procesa evrointegracija biti veoma tesno povezana sa “procesom normalizacije odnosa sa Prištinom”. To znači da će Srbija pored Brisela morati oko svake tačke “dnevnog reda evrointegracija” da vodi pregovore i sa “vladom Republike Kosovo”. Nemačka sa svoje strane opovrgava nade srpskih „evroentuzijasta“ oko davanja datuma za početak pregovora u decembru tekuće godine. Razmatranje ovog pitanja ne može početi pre januara 2014. godine, jer Nemačka i Velika Britanija insistiraju na povezivanju “kosovskog pitanja” oko svakog iole značajnijeg problema – od telekomunikacija do trgovinske razmene. To znači da Brisel može u svakom trenutku blokirati pregovore, ukoliko smatra da “proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova” ne protiče potrebnim intezitetom i efikasnošću, time stavljajući Srbiju ne samo u krajnje ponižavajući položaj, nego i sprečavajući njen ekonomski i društveno-politički razvoj.

Pošto sever Kosmeta ne pokazuje apsolutno nikakvu želju da dobrovoljno prihvati izvršnu vlast, ustav i zakone “Republike Kosovo” kako to predviđa Briselski sporazum, onda će zapadni faktor na ovaj ili onaj način prinuditi i Beograd i Prištinu na nasilne metode protiv srpskog stanovništva, što će biti faktor temeljne destabilizacije čitavog regiona. Međutim, sever Kosmeta će se držati do poslednjeg, ne dozvoljavajući ni jednoj ni drugoj strani da započnu nasilna dejstva, kako ne bi pružio mogućnost NATO paktu da reaguje u ulozi “mirotvorca” i samim tim proširi svoje prisustvo i na sever Kosmeta, tako zatvarajući albansko-muslimanski koridor, što bi omogućilo neometano širenje albanskog faktora na teritoriji čitavog Balkana. Podvlačimo: sever Kosmeta ne predstavlja faktor destabilizacije, već faktor garanta neširenja ekstremističkih pokreta i organizovanih kriminalnih grupa, diverzantsko-sabotažnih i kaznenih odreda Prištine, kao i faktor sprečavanja prodora NATO pakta.

tomislav-nikolic-na-otvaranju-juznog-toka-foto-tanjug-1385311596-402169

Da napomenemo još jednu važnu činjenicu – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu ruskom Prvom kanalu istakao je da se rok za prijem Srbije u EU meri najmanje dvocifrenim brojem godina. Prema tome, ukoliko kao polaznu tačku uzmemo najoptimističkiji period od 10 godina, imajući u vidu prethodnu politiku zapadnog faktora prema Srbiji (usmerenu na razbijanje i potpuno podrivanje državnosti i privrede Srbije), od željenog finiša jednostavno neće biti ništa, od zemlje će u bukvalnom smislu ostati samo “rogovi do noga”. U uslovima tako sumornih perspektiva, upravo Rusija pruža Srbiji bratsku ruku pomoći, omogućavajući joj da čvrsto stane na noge – u ključnom, energetskom aspektu – i počne da vuče i druge grane privrede i tako obezbedi osnovu za donošenje političkih odluka koje će ojačati srpsku državnost.

Tako, na primer, prolazak “Južnog toka” ne znači samo tranzit gasa, već i mogućnost njegovog skladištenja, kao i gradnju gasnih stanica, što će sa svoje strane omogućiti završetak gasifikacije zemlje i formirati principijelno drugačiju energetsku politiku zemlje, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom nivou. Pored toga, veoma profitabilna tehnologija proizvodnje električne energije iz prirodnog gasa otkriva veoma značajne perspektive i u elektroenergetskoj sferi.

Takođe treba imati u vidu da je izgradnja “Južnog toka” u pozadini imala značajne spoljnopolitičke uspehe Ruske Federacije. Nakon sprečavanja intervencije SAD u Siriji i uspešnih pregovora Rusije na Bliskom istoku, gde su po rečima šefa ruske države Vladimira Putina “uspeli da se približe raspletu jednog od najsloženijih čvorova svetske politike”. Naime, u Ženevi je potpisan sporazum sa Iranom u čijoj osnovi leži ruska koncepcija. Zatim, posle šest godina, pregovori Ukrajine sa EU završeni su – ničim. Ukrajinska strana je dala prvenstvo distanciranju od EU i međunarodnih institucija, koji su počeli postavljati uslove koji su bili ne samo ponižavajući, nego bez preterivanja i razarajući po privredu i državnost zemlje. Tako je na primer MMF od Ukrajine zahtevao u svojstvu otplate kredita u iznosu od 10 milijardi dolara, povećanje cene gasa za 40%, zamrzavanje plata, oštro smanjenje budžetskih rashoda (pre svega u socijalnoj sferi) i smanjenje subvencija u energetskom sektoru. Dakle, “evropska šargarepa” koja je tako dugo mahala ispred nosa Ukrajine i Srbije, očigledno je izgubila tržišni izgled. Zbog toga je Ukrajina i izabrala stupanje u Carinsku uniju i jačanje trgovačkih odnosa sa Rusijom. Jermenija, Tadžikistan i Kirgizija takođe teže Carinskoj uniji. Još krajem oktobra 2013. godine potpredsednik Sirije Kari Džamil izvestio je o završetku pregovora sa Rusijom o prisajedinjenju njegove zemlje Carinskoj uniji i o vođenju pregovora sa Belorusijom i Kazahstanom. “Mi želimo da uđemo u tu organizaciju” – ističe Džamil, što znači intenziviranje saradnje u oblasti energetike, poljoprivrede, informacionih tehnologija i obrazovanja.

Na taj način, upravo ekonomska saradnja sa Rusijom omogućava zemljama-partnerima (tim pre to važi za srpski narod – koji sa Rusijom ima neraskidive duhovne, kulturne i istorijske veze) čvrstu osnovu za oporavak ekonomskog sistema i shodno tome, ofanzivan i strateški kalibrisan rad u budućnosti, na restauraciji i jačanju državnosti kao takve.


Izvor: Fond Strateške kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na „Južni tok“ – doprinos očuvanju i razvoju srpske države

* Obavezna polja