Nenad_Popovic-430x300Potpisivanjem Deklaracije o strateškom partnerstvu od strane predsednika Nikolića i Putina Ruska Federacija je, posle Kine, Francuske i Italije, postala četvrti strateški partner Srbije. Rusija s druge strane ima strateško partnerstvo sa većinom bivših sovjetskih republika, Kinom, Indijom i Španijom.

Prema Ratlidžovoj enciklopediji političke ekonomije (2001), „strateško partnerstvo između država se određuje kao politički instrument čiji je cilj da olakša ekonomske odnose između uključenih strana“. Upravo nam to govori da je suština ovog istorijskog dokumenta da stvori politički preduslov za razvoj ekonomske i privredne saradnje. To znači da će ova Deklaracija o strateškom partnerstvu imati svoj puni smisao samo ako ohrabri nova ruska ulaganja u Srbiju, odnosno omogući značajnije prisustvo srpskih kompanija na tržištu Rusije.

Deklaracija o strateškom partnerstvu sa Ruskom Federacijom je plod višegodišnjeg rada nekoliko srpskih vlada zaključno sa današnjom. Zato ovaj dokument ima posebnu simboliku jer dokazuje da srpske vlade različitih političkih orijentacija mogu zajedno da rade za dobro zemlje i ka istom cilju. Ona je dokaz da u srpskoj politici sa promenom vlade život ne mora da počinje ispočetka. Uređene demokratije imaju kontinuitet i ova deklaracija je dobar primer da je to moguće i u Srbiji.

S druge strane, Deklaracija o strateškom partnerstvu je dokaz pobede realnosti kako u spoljnoj politici, tako i ekonomiji u odnosu na javno proklamovane državne ciljeve. Bez obzira na to što su se skoro sve srpske vlade od 2000. godine do danas javno zalagale za evropske integracije, Srbija ipak vodi računa o tome da ima strateške odnose sa drugim moćnim državama i ekonomijama kao što su Rusija i Kina.

Tesna saradnja sa Rusijom je naša šansa da obezbedimo spoljnotrgovinsku diverzifikaciju, odnosno da izbegnemo da kao država zavisimo ekonomski samo od jednog partnera ili kako bi naš narod rekao “da ne stavljamo sve jabuke u istu korpu”. Srbija treba da ide ka tome da uravnoteži strukturu svog izvoza koji je sada preko 58 odsto u Evropsku uniju. To je logičan ekonomski put jer je tržište EU u stagnaciji dok tržište Rusije doživljava veliku ekspanziju. O tome najbolje govori primer Poljske, koja je, iako članica EU, u poslednjih pet godina prepolovila izvoz u EU dok je u istom period povećala izvoz u Rusiju za 40 odsto. U tom smislu pozdravljam okretanje naše vlade i prema partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jer je to dobar primer kako Srbija treba da gradi prijateljstva i na zapadu i na istoku.

Srbija - RusijaSrbija je i pre potpisivanja ove deklaracije imala najveće moguće olakšice za izvoz na tržište Rusije. Naša zemlja je jedina zemlja na svetu koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa carinskom unijom koju čine Rusija, Kazahstan i Belorusija. To je tržište od 200 miliona ljudi gde mi praktično sve naše proizvode možemo da izvozimo bez carina, što nam omogućava da u startu budemo 20 odsto jeftiniji od konkurencije iz drugih zemalja. Izlazak na ovo tržište je jedinstvena šansa za rast izvoza, a samim tim i za postepen oporavak naše privrede. Takođe, sporazum je velika šansa za privlačenje stranih investitora koji preko Srbije mogu da dobiju dostup na veliko rusko tržište po povlašćenim uslovima. Od kada je nemački proizvođač čarapa Falke otvorio proizvodnju u Srbiji, čarape su ušle u prvih deset proizvoda koje najviše izvozimo u Rusiju.

Izvoz Srbije u Rusiju je prošle godine porastao za 9,5 odsto. Izvoz mesa je porastao tri puta, dok je izvoz sira porastao čak četiri puta. Srbija je prošle godine 95 odsto svih jabuka proizvedenih u našoj zemlji izvezla u Rusiju. To su podaci koji govore o velikom potencijalu naše saradnje koja u budućnosti može da bude višestruko povećana ako država i njene institucije pruže konkretnu podršku privrednicima za izlazak na veliko i zahtevno rusko tržište. To je sledeći korak koji mora da proizađe iz potpisane deklaracije. Smatram da srpska vlada treba da razmisli o formiranju izvozne banke koja bi obezbedila kredite i izvozne garancije za poslove naših preduzeća u Rusiji, kao i da iskaže spremnost da učestvuje u zajedničkim investicijama sa ruskom stranom u izgradnji logističko-distributivnih centara na teritoriji Srbije i Rusije odakle će se naša roba plasirati na tamošnje tržište.

Takođe, saradnja u namenskoj industriji je važan aspekt u odnosima dve zemlje, a odluka vlade da od ove godine obnovi tu saradnju je izvanredna jer smo za partnera dobili jednu od najjačih vojnih sila na svetu. Naša namenska industrija sigurno ima šta da ponudi ruskim partnerima, dok se potencijal istraživanja i razvoja, kao i mogućnost zajedničkog izlaska na treća tržišta, sa Rusijom kao partnerom višestruko uvećava.

Ljubav, poštovanje i uvažavanje Srba i Rusa su obostrani i iskreni, a naš bratski odnos preživeo je mnoga istorijska iskušenja. Sada je vreme da iz te bliskosti proistekne i poslovni rezultat. Jedan danski putopisac napisao je u 17. veku kada je na „trojkama“ završio proputovanje Rusijom da «Rusi sporo uprežu ali zato brzo voze». Ta izreka je prerasla u metaforu koja vrlo lako može da se preslika i na srpski narod. Sada su kola konačno upregnuta. Vreme je da počnemo da vozimo.

Autor je potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i Demokratske stranke Srbije


Izvor: Danas

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Poslovni aspekt bratskih odnosa sa Rusijom

* Obavezna polja