Dragan PetrovićRusija je uglavnom poslednjih godina prva zemlja po obimu ostvarenog uvoza, dok je srpski izvoz u Rusiju negde oko šestog mesta, svih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, (ukoliko bi smo zemlje EU posmatrali pojedinačno).

Pokrivenost srpskog uvoza iz Rusije, izvozom u ovu zemlju je tek negde oko četvrtine, a ranijih godina je bila i manja. U 2011. godini dostignuta je rekordna spoljnotrgovinska razmena dve zemlje od 3,3 milijarde $, od čega oko 800 miliona $ je izvoz Srbije, a blizu 2,5 milijardi $ uvoz iz Rusije.

Strukturu ruskog izvoza u Srbiju, u čak 70 % čine energenti, pa je van toga ona gotovo uravnotežena. Ruska Federacija je zbog uvoza energenata (prirodnog gasa, nafte naftnih derivata) na prvom mestu liste uvoznika u Srbiju (431 miliona dolara) ali je zbog slabe pokrivenosti izvozom nema u prvih pet zemalja u koje Srbija izvozi. Pored Nemačke Rusija je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije a sledi joj Italija.

Rusija je tržište sa velikim brojem sofisticiranih potrošača koji ostvaruju značajan dohodak, tako da su potencijali trgovinske saradnje sa ovom velikom zemljom veće od trenutne spoljnotrgovinske razmene koja je u 2011. iznosila preko 3 milijarde dolara.

Rusko tržište i saradnja
Struktura spoljnotrgovinskog bilansa Rusije sa svetom je redovno pozitivna, odnosno ona u praksi redovno nominalno više izvozi nego što uvozi, i to oko dva puta više približno. Jedan od razloga je niska elastičnost tražnje za ruskim izvoznim favoritima, odnosno oni najvažniji proizvodi koje ona izvozi, imaju veoma malu mogućnost alternativne zamene drugim proizvodima. Radi se pretežno o energentima, najvažnijim plemenitim metalima (zlato, platina, dijamanti i dr.), ostalim rudama i prerađevinama od metala, drvetu i dr. Tu je još i izvoz oružane industrije, metalne industrije i dr.

U spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rusijom Srbija beleži značajan deficit, budući da je izvoz Srbije na tržište Rusije 2010. godine bio 534 miliona dolara, dok je uvoz u Srbiju iz Rusije iste godine iznosio oko 2.157 miliona dolara. Deficit od oko 1.600 miliona dolara se najviše duguje uvozu nafte i gasa iz Rusije. Na tržište Rusije Srbija izvozi uglavnom poljoprivredne proizvode i druge primarne proizvode.

Van srpskog uvoza ruskih energenata, gotovo da je spoljnotrgovinski bilans dve zemlje poslednjih godina izjednačen. U perspektivi treba raditi na smanjenju deficita Srbije u razmeni sa Rusijom, kako bi spoljnotrgovinska razmena bila uravnotežena. Takođe treba preduzimati aktivnosti na unapređenju stepena finalizovasti proizvoda koji idu u izvoz, pa uključujući i izvoz na rusko tržište.

vocheRusko tržište je veliki potrošač poljoprivrednih proizvoda, posebno hrane, i tu proizvođači iz Srbije vide svoju šansu za nastup na ovom tržištu. Međutum, proizvođači iz Srbije, često zbog loše organizovanosti, ne uspevaju da izvezu veću količinu poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište.

Proizvodnja poljprivrednih proizvoda je rascepkana na velikom broju individualnih poljoprivrednih gazdinstava, a izvoz robe se mora objediniti jer se ne može nastupati u izvozu sa malim količinama robe koja varira u kvalitetu. Na tom planu se mora raditi na unapređenju u organizaciji izvoza i tu aktivniju ulogu moraju preuzeti Udruženja poljoprivrednih proizvođača ali i državni organi.

Proizvođači u Srbiji često ističu da je velika prepreka izvozu proizvoda na rusko tržište postojanje velikog broja tehničkih prepreka trgovini. Ove barijere su prouzrokovane postojanjem strogih propisa i standarda u Rusiji koji definišu karakteristike proizvoda koje se mogu staviti u promet na ruskom tržištu. Ovi standardi su u ponekim aspektima zahtevniji od standarda koji važe na tržištu Evropske unije. Državni organi u Srbiji su izdali niz priručnika o ovim standardima na ruskom tržištu kako bi upoznali srpske proizvođače, i kako bi im omogućili da se pripreme i budu konkurentni na ovom zahtevnom tržištu.

U pogledu spoljnotrgovinskog režima koji važi između dve privrede treba istaći da je sa Rusijom Srbija još 2000. godine zaključila sporazum o slobodnoj trgovini, koji se od tada primenjuje. Ovaj sporazum stvara povoljan trgovinski režim između dve zemlje koji obično Rusija daje zemljama bivšeg Sovjetskog saveza i članicama Zajednice nezavisnih država. Ali treba napomenuti da je u početku bio mali broj proizvoda za koje je trgovina liberalizovana, od onih za koje su srpski proizvođači bili zainteresovani.

Kako se stalno usvajaju novi protokoli koji propisuju tzv. negativnu listu proizvoda na koje se liberalizacija po sporazumu ne odnosi, moramo konstatovati da se ova lista vremenom skraćuje na odobravanje naših privrednika. Liberalizacija po sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom se odnosi na proizvode koji su u najvećoj meri napravljeni u Srbiji od domaćih sirovina, pa se pravilima o poreklu mora dokazati srpsko poreklo proizvoda da bi se preferencijali primenili. Skoro je potpisan i protokol koji u detalje propisuje proceduru o pravilima porekla koji se primenjuju u trgovini sa Rusijom.

Osim trgovine robom između Rusije i Srbije značajno je razvijena i trgovina uslugama. Srbija još uvek pruža građevinske usluge na ruskom tržištu. Mnoge firme iz Srbije su angažovane po čitavoj Rusiji na izgradnji značajnih infrastrukturnih i drugih objekata. Rusko tržište je po pitanju nekretnina u ekspanziji, što je veoma značajno za sektor građevinarstva u Srbiji koji je od perioda bivše Jugoslavije poznat po građevinskim i investicionim radovima u inostranstvu.

Dodatan značaj ekonomskoj saradnji sa Rusijom predstavlja činjenica o postojanju Carinskog saveza koji čine još i Belorusija i Kazahstan, na koje se prenosi specijalna trgovinska povlastica koju Srbija ima sa ruskom stranom. U tom pravcu je 2011. godine Privredna komora Srbije sa Privrednom komorom Rusije sastavila projekat „Povećanje izvoza na tržište Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana“, a moguće je na različite druge načine unaprediti ovu saradnju koja ima zaiste široke mogućnosti u perspektivi, posebno za srpsku stranu.


Izvor: Srbin.INFO

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Privredna saradnja Srbije i Rusije

* Obavezna polja