После споразума о изградњи гасовода Северни и Јужни ток, који је руски Гаспром склопио са највећим енергетским компанијама из Немачке, Француске и Италије, а чиме је означен почетак нове ере у геополитичкој структури Европе, друга највећа руска државна компанија, Росњефт, постала је главни стратешки партнер британске нафтне компаније Бритиш петролеум. Тиме је на неки начин заокружена доминација Руске Федерације у области енергетике у Европи

Руска државна компанија Росњефт преузеће у року од шест месеци 100 одсто акција друге највеће приватне нафтне компаније у Русији, ТНК-БП. Вредност овог преузимања износиће 61 милијарду долара у новчаном еквиваленту, а када се споразум коначно реализује, у марту следеће године, Росњефт ће постати највећа нафтна компанија на свету.

Компанија ТНК-БП настала је 2003. године уједињавањем нафтних актива руског конзорцијума ААР са руским активима британског Бритиш петролеума који су постали акционари ове компаније на паритетној основи (конзорцијум ААР састоји се од “Алфа груп” 25 одсто, Аццесс Индустриес 12,5 одсто и “Ренова” 12,5 одсто). Са својих пет рафинерија за прераду нафте у Русији и Украјини, продајном мрежом од 1500 бензинских станица и 50.000 запослених, она је друга по величини приватна нафтна компанија у Русији, одмах после Лукоила. У првој половини 2012. године експлоатација нафте и гаса ове компаније достигла је 2,035 милиона барела дневно, што значи да ТНК-БП у овом тренутку контролише више од 16 одсто укупне експлоатације нафте у Русији. Зато ова компанија представља вредан енергетски ресурс око чијег се преузимања, у сенци дискусије у јавном простору, ломе копља највећих светских играча на пољу енергетике.

БЕСПРЕКОРНО ПАРТНЕРСТВО: Али зашто се онда овај вредан енергетски ресурс уопште продаје? Добар део руске стручне јавности сматра да је продаја ТНК-БП изнуђена због напорног спора акционара који је почео још 2008. године. Наиме, руски акционари оличени у конзорцијуму ААР противили су се ограничењу међународне експанзије компаније које је наводно наметнуо Бритиш петролеум, као и високим платама и компензацијама које су добијали руководиоци из Британије. Медији су већ тада спекулисали да су се акционари конзорцијума ААР и руководство Бритиш петролеума толико заситили једни других, “да су сањали о што скоријем растанку”. Индикативно је то што је исте године из Русије отпремљен тадашњи шеф ТНК-БП Роберт Дадли који ће касније као шеф матичног Бритиш петролеума имати кључну улогу у продаји “руске руке” ове компаније Росњефту. Бивши директор Бритиш петролеума у Русији, Џон Браун, који се на том месту налазио до 2007. године, истакао је једном приликом да се унутар ТНК-БП водио “стални партизански рат између акционара”. Да је такво стање у другој највећој нафтној приватној компанији у Русији неодрживо, најавио је и тадашњи премијер Русије Владимир Путин, који је у јуну 2008. године у интервјуу за француски “Монд” рекао да је “партнерство ААР и Бритиш петролеума у ТНК-БП засновано на принципу паритета – бесперспективно”.

Кулминација ових сукоба достигнута је у мају ове године када је Михаил Фридман демонстративно поднео оставку на место председника Управног одбора и главног извршног директора ТНК-БР. Образлажући своју оставку, Фридман је за руске медије рекао да је “сарадња са БП потпуно исцрпљена и да више не може да ради са Британцима”. Део аналитичара је проценио оставку Фридмана као покушај парализовања пословања компаније, пошто је избор новог директора у условима таквог сукоба између акционара скоро нерешив проблем.

Од тада се интензивно воде преговори око различитих сценарија откупа акција ТНК-БП. Спекулисало се да ће Британци откупити удео ААР или обрнуто. Међутим, било је јасно да ниједна од две стране нема довољно средстава да преузме акције својих досадашњих партнера. Бритиш петролеум још се није потпуно финансијски опоравио од невероватних казни које је морао да плати после хаварије у Мексичком заливу у мају 2010, док конзорцијум ААР, према наводима појединих медија “није био спреман на плаћање таквих астрономских износа”.

ПОНУДА РОСЊЕФТА: Коначно, у јулу ове године, Бритиш петролеум најављује продају свог удела у ТНК-БП. Тада се у трку, поред конзорцијума ААР, који је начелно разматрао куповину само 25 одсто акција за суму од седам до десет милијарди долара, први пут отворено укључила и руска државна нафтна компанија Росњефт, која је послала званичну понуду Бритиш петролеуму о преузимању свих 50 одсто акција ове компаније. Средином септембра постало је очигледно да су намере Росњефта озбиљне јер се споразум договарао са председником Руске Федерације Владимиром Путином. С друге стране, Конзорцијум ААР безуспешно је покушавао да обезбеди средства да конкурише Росњефту, јер је већина банака, које би та средства могла да им учине доступним, била повезана ексклузивним обавезама са овом државном компанијом. Осим тога, у пословним круговима у Москви који су били упознати са овим процесом, већ се увелико говорило да Бритиш петролеум жели да прихвати понуду Росњефта а не конзорцијума ААР.

Када је постало јасно да је посао између Росњефта и Бритиш петролеума договорен и да је процес промене власничке структуре у ТНК-БП неповратан, конзорцијум ААР донео је одлуку да прода свој удео у ТНК-БП и потпише прелиминарни споразум са Росњефтом чија вредност износи 28 милијарди долара у новчаном еквиваленту.

А какви су услови договорени за продају 50 одсто акција Бритиш петролеума? У Лондону је средином октобра одржан састанак председника Управног одбора Росњефта Игора Сечина и извршног директора Бритиш петролеума Роберта Дадлија на којем је постигнут прелиминарни споразум о основним условима продаје 50 одсто удела Бритиш петролеума у компанији ТНК-БП. Предложени споразум састоји се од два дела. У првом делу Бритиш петролеум ће препустити компанији Росњефт 50 одсто удела у ТНК-БП у замену за 17,1 милијарду долара у готовини и пакет од 12,84 акције у компанији Росњефт. Други део споразума подразумева да део примљеног новца, односно 4,8 милијарди долара, Бритиш петролеум искористи за откуп додатних 5,66 одсто акција Росњефта од Владе Руске Федерације. Очекује се да ова два процеса, продаја удела Бритиш петролеума у ТНК-БП и куповина додатних акција Росњефта, буду спроведена истовремено.

То значи да ће по затварању предложеног споразума Бритиш петролеум добити пакет од 18,5 акција Росњефта и 12,3 милијарде долара у готовини. Имајући у виду да Бритиш петролеум у компанији Росњефт одраније поседује 1,25 одсто акција, овим споразумом део учешћа ове компаније у акцијском капиталу Росњефта достићи ће 19,75 одсто. Тиме ће британска компанија постати највећи акционар Росњефта после руске државе и њен главни стратешки партнер. Са таквим учешћем у капиталу Бритиш петролеум има право да резултате Росњефта, добит, ниво производње и резерве представља у властитим финансијским извештајима пропорционално свом уделу у власништву ове компаније. Такође, према руским законима, овај проценат власништва даје могућност Бритиш петролеуму да именује два човека у Управном одбору Росњефта који се састоји од девет чланова.

Може се рећи да је овај посао, како би менаџери то назвали, “wин-wин” ситуација за обе стране. Руском енергетском гиганту Росњефту овај споразум ће обезбедити статус највеће нафтне компаније на свету, док ће Британцима донети 12,3 милијарде долара, и што је још важније, статус једног од највећих акционара у тој компанији.
У образложењу услова под којима се реализује преузимање ТНК-БП од стране Росњефта аналитичари наводе да је вредност трансакције која износи 75 одсто од укупног капитала Росњефта “оправдана високом ликвидношћу средстава” и да ће “с обзиром на ниво годишњих дивиденди ТНК-БП, које износе шест милијарди долара, потрошена средства бити враћена за највише десет година”.

ГЕОПОЛИТИЧКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ: Преузимање ТНК-БП од стране Росњефта имаће снажне геополитичке импликације с обзиром на чињеницу да ће Русија овим споразумом знатно повећати своје учешће у укупној производњи и резервама нафте у свету. На глобалном плану, због сталног раста потражње за енергентима, присутно је јачање тренда “енергетског национализма” који подразумева веће државно присуство у контроли енергетских ресурса. Раније смо имали ситуацију да је Велика четворка приватних нафтних компанија коју су чинили Шел, БП, Ексон Мобил и Шеврон, контролисала 80 одсто светских нафтних и гасних резерви, а сада они контролишу само 20 одсто, док се остатак налази под контролом компанија у власништву државе. Овај процес објаснио је Фридберт Флугер, директор Европског центра за енергетску безбедност на Кингс колеџу у Лондону и бивши државни секретар у кабинету Ангеле Меркел, који је рекао да ће “енергија бити оружје 21. века и да државе стављањем под властиту контролу важних енергетских ресурса желе да осигурају своју енергетску безбедност у времену које долази”.

С друге стране, поједини аналитичари тврде да је главни мотив за удруживање Росњефта и Бритиш петролеума њихова намера да заједнички експлоатишу резерве нафте на Арктику. Према истраживањима која су 2008. спроведена у САД, територија северног Арктика садржи око 22 одсто неистражених резерви нафте. Они сматрају да Русија жели да дође до нафтних резерви на Арктику, али да су јој за то неопходни технологија и знање које поседује Бритиш петролеум. Експлоатисање нафте на Арктику није нимало лак посао. Компанија Шел недавно је била принуђена да прекине велике операција на обали Аљаске јер је током бушења оштећена њена најважнија опрема.

ИСТОРИЈСКИ ПОСАО: Преузимање 100 одсто акција ТНК-БП од стране Росњефта коштаће укупно 61 милијарду долара у новчаном еквиваленту, а када се споразум коначно реализује, у марту следеће године, Росњефт ће постати највећа нафтна компанија на свету.

Према оценама агенције Блумберг, очекује се да ће уједињење Росњефта и ТНК-БП омогућити повећање производње Росњефта на ниво од 4,6 милиона барела дневно. То значи да ће руски Росњефт имати већу производњу од америчког Ескон Мобила (3,9 барела) и британско-холандског Ројал Дач Шела (3,1 милион барела). Аналитичари оцењују да ће нова компанија контролисати око 36,6 одсто укупне производње нафте у Русији, односно 5 одсто укупне производње нафте у свету, уз повећање залихе до 27,73 милијарде барела, што је скоро за три милијарде барела више од главног конкурента, америчког Ексон Мобила.

Продајна мрежа интегрисане компаније Росњефт, после интеграције са ТНК-БП, обухватаће 2800 бензинских станица (тренутни лидер на руском тржишту Лукоил има 2340 бензинских станица), док ће број запослених премашити бројку од 150.000 људи.
Коментаришући овај највећи споразум у историји руског бизниса, председник Управног одбора Росњефта Игор Сечин рекао је да је “куповина стратешког удела у ТНК-БП важан корак у ширењу основне делатности Росњефта који ће постати профитабилна инвестиција за његове акционаре, с обзиром на значајан потенцијал ширења производње и ефекат синергије”. Сечин је истакао да БП, један од највећих инвеститора у руску привреду, овом сарадњом “признаје потенцијал Росњефта и нафтног и гасног сектора у Русији”. С друге стране, руски председник Владимир Путин изјавио је да је куповина удела ТНК-БП у корист Росњефта добар сигнал за руско и међународно тржиште и да овај споразум потврђује намере Русије да сарађује са својим иностраним партнерима. “Ово је добар, велики споразум, значајан за руски енергетски сектор и привреду Русије”, рекао је Путин.

Споразум о преузимању британског удела у компанији ТНК-БП од стране Росњефта не би могао да се постигне у тако кратком временском року да иза њега није стала држава. За то постоје два мотива. Први се односи на намеру државе да поврати контролу над стратешким нафтним сектором, коју је изгубила приликом приватизације деведесетих. “У корист олигарха са својим везама као што је на пример ААР”, како то коментарише “Волстрит џорнал”. Други мотив подразумева интерес државе за јачање њене будуће улоге на пољу глобалне енергетске безбедности. У сваком случају, овај посао много ће допринети повећању утицаја Русије у глобалним геополитичким кретањима у којима је осигурање енергетске безбедности примарни циљ за све државе. У том смислу, Србија, као стратешки енергетски партнер Русије, има разлога да буде задовољна. Тек сада постаје јасно колико је била далековида одлука Владе Републике Србије из 2007. године о уласку Гаспромнафте као стратешког партнера у националну нафтну компанију (НИС) и учешћу Србије у гасоводу Јужни ток. Србија је тиме осигурала дугорочну енергетску безбедност и много бољу позицију на геополитичкој мапи Европе у времену које долази.


Извор: Време

Оставите коментар

Оставите коментар на Росњефт – највећа нафтна корпорација на свету

* Обавезна поља