Dragan 24Ovogodišnje obraćanje Vladimira Putina poslanicima oba doma ruskog parlamenta, koje je pandan obraćanju američkog predsednika naciji, čitav svet čekao je sa velikom pažnjom, pre svega one zemlje koje su se po nekom osnovu našle na udaru evro-atlantskog hegemonizma, odnosno na liniji uspostavljanja Novog Svetskog Poretka, a nemaju snagu da mu se samostalno suprostave. Jer, godina koja polako ističe, bila je godina potpunih spoljno-političkih i geostrateških pobeda Rusije na svim tačkama na kojima se ona sukobila sa agresivnim evroatlantizmom. Putinov nastup sigurno ih nije razočarao, jer ponudio im je upravo ono što im je potrebno – ALTERNATIVU.

Nakon Putinovog obraćanja sve zemlje i narodi znaju da je formiran jasan, zaokružen  i snažan koncept suprostavljanja korporativnom prekrajanju sveta, da postoji izbor i da Četvrti Rajh (1) ne mora biti njihova sudbina, jer je Rusija danas dovoljno moćna da zaštiti svoje prijatelje i interese. A osnovne poluge te moći predstavljaju jaka vojska i globalno orijentisana ekonomija.

U takvm pristupu Srbija se itekako može naći i prepoznati. Uprkos jasnoj političkoj orijentaciji srpske političke elite da zemlju po svaku cenu pripoji evro-atlantskim strukturama i gotovo višegodišnjem bežanju od svakog približavanja Rusiji  logika ekonomskih interesa primorala je sadašnje srpske vlastodršce da se sve češće okreću u pravcu Moskve. Da vidimo zašto?!

Rusija i Srbija kroz ekonomski aspekt

U danu kada su svetski centri moći još uvek odmeravali dubinu Putinovih reči, a Srbi imali priliku da njegovo obraćanje porede sa Kirbijevim (2) ohrabrivanjem da se sa Kosovom uspostave „dobrosusedski odnosi“, u Beogradu su  ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Milan Bačević i ministar energetike Ruske Federacije, Aleksandar Novak, kao kopredsednici, potpisali Protokol zasedanja „Međuvladinog komiteta za trgovinu i ekonomsku i naučno-tehničku saradnju između Srbije i Rusije“ i dogovorili nastavak saradnje i zajednička ulaganja u raznim oblastima.

Bio je ovo 12-sti susret ovog međudržavnog tela, a predočeno je nekoliko vrlo zanimljivih informacija i podataka:

–        Tokom 2013 godine robna razmena Srbije i Rusije porasla je za 13 % u odnosu na 2012 kada je iznosila preko 2,6 milijarde dolara (rekordna je bila u 2011 godini oko 3,3 milijarde dolara), pri čemu se deficit koji je u robnoj razmeni Srbija imala  2012. smanjio za čak 29 %.

–        U naredne dve godine Rusija najavljuje investicije u NIS od blizu 1,5 milijardi dolara (modernizacija Rafinerije Novi Sad, aktiviranje projekta eksploatacije uljnih škriljaca i nova ulaganja u Rafineriju Pančevo), a do sada je u projekat NIS investirano isto toliko.

–        U naredne tri godine u ostalim oblastima, od privrede, preko zdravstva, do kulture i sporta, biće investirano oko 5 milijardi dolara ruskog kapitala. (3)

Na ovo svakako treba dodati i vrednost investicije u „Južni tok“ koja će iznositi od 1,5 do 1,7 milijardi dolara, i koje će kreditirati Ruska strana. (4)

juzni-tok-var480

Takođe, valja napomenuti da će se u okviru ukupnih ulaganja u modernizaciju pančevačke rafinerije, u ekološke projekte uložiti čak 400 miliona dolara, radi konačnog rešavanja decenijskih ekoloških problema. (5)

Na kraju ovog kratkog prikaza konkretnih ulaganja Rusije u Srbiju svakako se mora pomenuti odobrenih 500 miliona dolara za srpski budžet (6), kao i 800 miliona dolara za ulaganja u srpsku železnicu (7). Tranše oba ova kredita korišćene su u ovoj godini.

Iako su ove cifre impozantne to svakako nije sve. Krajem oktobra ove godine predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, otvorio je prvu Investicionu konferenciju u Moskvi koju je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Trgovinsko-industrijskom komorom Ruske Federacije, i na kojoj su predstavljeni projekti vredni gotovo sedam milijardi evra.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici stotinak ruskih kompanija, a tom prilikom potpisan je ugovor o zajedničkom ulaganju i saradnji između kompanije „Spektra“ iz Čačka i „Metromeda iz Omska“, dok su „Majevica holding“ iz Bačke Palanke i „TESE“ Voronjež potpisale pismo o namerama. (8)

Dakle, otvoren je i proces koji će efekte dati u narednom periodu, pa se može očekivati dalji rast investicija u srpske projekte.

I u vrednosnom i u strateškom smislu za srpski narod veoma su značajne investicije Rusije u Republiku Srpsku, ali to nije tema ovog teksta.

Ozbiljnost ruskog pristupa ulaganjima u Srbiju pokazuje i dolazak njihove Sber banke, u svetu bankarstva poznate po tome da zastupa strateške ruske interese u finansijskoj sferi.

Ruske banke u Srbiji

Iako je prva ruska banka koja se našla na tržištu Srbije bila Moskovska banka, koja je svoje aktivnosti započela 2009 godine ona nije uspela da se nametne ni privredi ni stanovništvu. Svakako da razloge za to treba tražiti kako u prozapadnoj orijentaciji kreatora i apsulutnog gospodara srpskog finansijskog sistema Mlađana Dinkića, tako i u problemima vezanim za poslovanje ove banke u samoj Rusiji (9). Danas ova banka u Srbiji posluke pod imenom VTB banka (Vnještorgbank), budući da je ova banka postala potpuni vlasnik kapitala Moskovske banke. Inače VTBbanka je druga po veličini u Rusiji i svakako treba očekivati značajno podizanje njenih aktivnosti u 2014 (vlasnička transformacija i preregistracija u Srbiji završena je 16.09.2013).

Ipak, strateški gledano, Sber banka je ona koja obično prethodi ruskim ulaganjima u neki region. Osnivač i najveći akcionar ove banke je Centralna banka Rusije u čijem je vlasništvu 50 odsto kapitala banke, plus jedna akcija s pravom glasa. Ta banka ima najveću distributivnu mrežu u Rusiji sa više od 18.000 ekspozitura, a njene međunarodne operacije uključuju Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države, Zajednicu Nezavisnih Država, srednju i istočnu Europu, Tursku i druge zemlje.

Sber banka jedna je od 20 najvećih u svetu, a na tržište Srbije došla je kupovinom Folks banke, čime je zaokružila svoje prisustvo u regionu. Nema dileme da će kao većinski državna banka sprovoditi strateške interese matične zemlje, ne samo kroz podržavanje ruskih korporacija, već i kroz interes Rusije u snabdevanju proizvodima koji su bitni za njih.

Budući da prati poslovanje najvećih ruskih kompanija njen dolazak na neko tržište uvek je znak da će se tu pojaviti i neki od najmoćnijih ruskih privrednih giganata, a nema sumnje da je sve to vezano za Južni tok i gore navedene investicije kao i njihove efekte.

sberbank

Zaključak

Srbija na svoj evroatlantski put krenula zavedena pričama o milijardama dolara koje čekaju samo pad Miloševićevog režima pa da pohrle u Srbiju, kao i blagostanju koje postoji na Zapadu i koje će se izliti na građane Srbije samim priključenjem tom „naprednom svetu“. Danas je svima jasno da su to bile najobičnije laži i da su jedinu korist od tih priča imali oni koji su ih pričali. Zapad nikada i nije imao nameru da u Srbiji, niti bilo gde drugo, ulaže u projekte od nacionalnih vrednosti. Jer, koncept evroatlantizma, odnosno savremenog globalizma, nije nacionalno blagostanje ili napredak malih naroda i država, već njihovo razbijanje i asimilacija kako bi se koristili njihovi prirodni resursi.

Nasuprot tom, danas ogoljenom, osvajačkom procesu evroatlantskih hegemona, stoji iskren i ozbiljan pristup Rusije koja pomaže razvoj svojih prijatelja na svim nivoima. Jer, nije samo visok investicioni potencijal, odnosno količina (kvantitet) uloženih sredstava karakteristika ruskih ulaganja u Srbiju. Valja obratiti pažnju i na izuzetan kvalitet tih ulaganja, odnosno činjenicu da se ona vrše  u projekte od opšte nacionalnog značaja, projekte koji će čitavoj zemlji doneti napredak i biti lokomotiva daljeg razvoja.

Uprkos tome ruska ulaganja česta su meta prozapadnih snaga i  medija u Srbiji. Primer „Insajdera“ i što otvoreno, što podmuklo, nasrtanje ministarke Zorane Mihajlović na projekat Južni tok poslednji su primeri onoga što traje već više od deceniju. Na svu sreću argumenti su im praktično nikakvi, a ruska strana dovoljno stručna i postojana da ne dozvoli da joj takve pojave i nastojanja ometu strateška investiciona opredeljenja. Naravno, u tom opredeljenju ruska strana traži i svoje ekonomske i geostrateške interese, ali to je sasvim normalan proces.

Pri tome, valja napomenuti da praktično nijedan nacionalni ruski interes nije suprostavljen srpskom. Jer Rusija i Srbija nisu samo ekonomija i prostor, već i Pravoslavlje i velika, iskrena, slovenska duša.

 

___________________________________________

 

O d r e d n i c e :

(1) „Četvrti Rajh“ je termin koji se sve češće upotrebljava kao sinonim za Novi svetski poredak, ubog sličnosti ciljeva i korišćenih metodologija u njihovom ostvarenju.

       (2) Najnovija zjava američkog ambasadora da Srbija treba da prihvati Kosovo kao suseda

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/426608/Majkl-Kirbi-Srbija-da-nauci-da-zivi-kraj-Kosova

(3)    – RTS – Vesti – http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1470204/Na+pomolu+nove+ruske+investicije+.html

(4)    Vesti-onlajn

      http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/350567/Gasprom-ulaze-17-milijardi-evra-u-izgradnju-gasovoda-Juzni-tok-kroz-Srbiju

(5)    24 Sata

       http://www.24sata.rs/vesti/ekonomija/vest/nis-ce-u-naredne-tri-godine-u-ekologiju-uloziti-dodatnih-400-miliona-evra/24597.phtml

(6)    Blic  http://grid3.rs/read/news/301946159/2468801/potpisan-ruski-kredit-za-budzet

(7)    Kurir

       http://www.kurir-info.rs/potvrdeno-rusija-odobrila-kredit-za-obnovu-srpske-zeleznice-clanak-524751

(8)    Sajt Kancelarije za dijasporu u Vladi Srbije

       http://www.dijaspora.gov.rs/srpski-projekti-pred-ruskim-investitorima/

(9)    Afera povodom dodele kredita supruzi Jurija Luškova


Izvor: Fond Strateške kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Rusija i Srbija – nove ekonomske perspektive

* Obavezna polja