pravosudovRusija je danas značajan investitor u Srbiji.

Glavne aktive srpske kompanije NIS predstavljaju rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu. Bombardovanjem NATO avijacije 1999. one su bile veoma oštećene. U tome nema ničeg čudnog, jer je cilj bombardovanja i bio uništavanje izvora rasta ekonomije Srbije.

Kada je vlada Srbije odlučila da privatizuje NIS, zapadne kompanije nisu pokazale da su zainteresovane za modernizaciju rafinerija. Radi se o tome da u Evropi ima veoma mnogo rafinerija koje ne rade sa 100% kapaciteta.

Da je neka zapadna kompanija kupila NIS, ona bi jednostavno zatvorila srpske rafinerije i preko prodajne mreže NIS-a prodavala gorivo dostavljeno iz drugih zemalja.

„Gazprom“ nije imao svoje rafinerije u EU i zato je pristao da radi na modernizaciji srpskih. Godine 2008. potpisan je kupoprodajni ugovor 51% akcija NIS-a za 400 miliona evra, a proces kupovine završen je 2009. Tokom naredne dve godine udeo „Gazprom neft“ dostigao je 56,5%.

U skladu sa uslovima ugovora, ruska kompanija je do 2012. izvela rekonstrukciju i modernizaciju prerađivačke proizvodnje, koje su zahtevale ulaganja od 547 miliona evra. To je bio najveći investicioni projekat u savremenoj istoriji srpske ekonomije. Zahvaljujući izvedenim radovima, kapacitet rafinerija se povećao za oko 979 hiljada tona godišnje, a obim prerade do 84%.

Od 1. novembra 2012. rafinerija u Pančevu je počela da proizvodi gorivo kvaliteta Evro-5, čije su količine dovoljne ne samo za zadovoljavanje potreba same Srbije, nego i za izvoz u susedne zemlje (Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Rumuniju i t. d.).

NIS je do dolaska „Gazproma“ iskazivao gubitke. U trenutku dolaska „Gazprom neft“ ti gubici su iznosili oko 450 miliona evra i trebalo ih je vratiti, što je i učinjeno. To je omogućilo da NIS izađe iz najteže situacije, da kompanija postane rentabilna i pređe na konstantno stabilnu proizvodnju.

Posle mnogo godina NIS je na osnovu rezultata 2012. g. prvi put isplatio dividende u iznosu od 25% čiste dobiti. Prema rezultatima za 2012. g. čista dobit NIS-a povećala se za 22% i iznosila je 438 miliona dolara.

Investicije NIS-a u 2012. povećane su za 48% i dostigle rekordan nivo – 50,8 milijardi dinara (450 miliona dolara).

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a naglašava: „Završili smo fazu stabilizacije poslova. Sada smo sigurni da možemo da pređemo na ostvarivanje onih obaveza koje smo mi sami preuzeli.

Ne radi se o obavezama koje smo bili obavezni da ispunimo kupovinom NIS-a – te obaveze smo već izvršili – nego o obavezama koje smo mi sami preuzeli radi realizaciji strategije. Konkretno – da uložimo u razvoj kompanije 1,5 milijardu evra u naredne tri godine. Sada možemo da to učinimo ne narušavajući korporativne principe i koristeći uglavnom sopstvene tokove novca.

rafinerija pancevo

Koncepcija razvoja NIS-a do 2020. pretpostavlja povećanje proizvodnje svake godine najmanje do 5 miliona tona nafte i gasa (u naftnom ekvivalentu), prerade – do 5 miliona tona nafte, realizaciju – do 5 miliona tona naftnih derivata. Dobili smo koncesije u Mađarskoj, Rumuniji i Bosni i Hercegovini gde su već završena seizmička ispitivanja i bušenja“.

„Južni tok“ – Konsenzus-predviđanja, koja su uradili stručnjaci „Gazprom eksporta“ na osnovu sinteze najuglednijih analitičkih centara u svetu – pokazuje da će raskorak između potražnje i sopstvene proizvodnje gasa u Evropi samo da se povećava, odnosno, proizvodnja će se smanjivati, a potražnja povećavati.

Potrebe za dodatnim uvoznim gasom iznosiće 145 milijardi u 2025. i 185 milijardi kubnih metara u 2035. godini. To znači da će se obim isporuka ruskog gasa u Evropu povećavati i da će gasovod „Južni tok“ biti napunjen.

Tokom 2012. grupa „Gazprom“ isporučila je u Srbiju 1,5 milijardu kubnih metara prirodnog gasa. Na teritoriji Srbije prevoz, distribuciju i skladištenje gasa izvodi državno preduzeće „Srbijagas“. U oktobru 2009. „Gazprom“ i „Srbijagas“ potpisali su sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća UGS „Banatski dvor“.

Skladište se nalazi u istoimenom iscrpljenom nalazištu na 60 km od Novog Sada. Dvadeset prvog novembra 20011. svečano je pušten u rad UGS „Banatski dvor“.

To podzemno skladište je jedan od najvećih objekata za skladištenje gasa u Jugoistočnoj Evropi. Aktivna količina skladištenja UGS iznosi 450 miliona kubnih metara gasa, maksimalni kapacitet izuzimanja za 24 sata iznosi 5 miliona kubnih metara. OAO „Gazprom“ potpisao je sa partnerima iz inostranstva planove mera za realizaciju projekata izgradnje nacionalnih deonica u Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj.

Takođe je potpisana Putna karta za realizaciju energetskih projekata na teritoriji Republike Srpske Bosne i Hercegovine u okviru projekta „Južni tok“, uključujući i izgradnju gasovoda-odvoda.

U novembru 2013. počela je izgradnja „Južnog toka“ na teritoriji Srbije. Početak izgradnje morske deonice prve linije gasovoda planiran je polovinom 2014. Puštanje gasovoda u rad i početak isporuka planirani su za decembar 2015. uz obezbeđivanje u 2016. isporuka u obimu od 15,75 milijardi kub. m. godišnje, povećanje kapaciteta sistema za transport gasa u 2017. do 47,25 milijardi kub. m. godišnje i postizanje punog projektovanog kapaciteta – 63,0 milijardi kub. m. godišnje – u 2018.

Srbija sada pokušava da uđe u sastav EU i Rusija je u tome podržava. To opravdava činjenica da ruski biznis vidi Srbiju kao svoju polaznu tačku u samoj EU. Ruske kompanije planiraju da iz Srbije i ubuduće nastavljaju svoju ekspanziju u druge zemlje Evrope. Međutim, takav razvoj događaja plaši lidere EU i njihove staratelje iz SAD.

nis-kamion

Posle odlaska Miloševića zemlje Zapada aktivno rade sa srpskom elitom koja je sada praktično 100% prozapadna.

Kada sam boravio u Srbiji u sastavu delegacije ruskih eksperata, nije nam dozvoljeno na nastupamo pred studentima politikološkog fakulteta na Beogradskom univerzitetu pošto tamo pripremaju „elitu koja će povesti Srbiju u EU i NATO“.

Potpuno je moguća varijanta da će prozapadni srpski političari pokušati prvo, da nacionalizuju ruske aktive na teritoriji Srbije, a zatim da ih predaju zapadnim korporacijama. Da bi izbegla takav razvoj događaja Rusija treba da pojača informativno prisustvo na srpskom jeziku da bi narod znao za izdaju elite.

U poslednje vreme glavna sredstva javnog informisanja Srbije vode energičnu propagandu protiv ruskih investicija u ekonomiju te zemlje, iako je očigledno da zemlje Zapada nikada nisu nameravale i ne nameravaju da ulažu nikakve krupnije investicije u Srbiju.

Srbija nije potrebna Zapadu kao industrijski razvijena zemlja, već kao tržište za prodaju sopstvene robe i kao izvor jeftine radne snage. Upravo o tome govori iskustvo zemalja Istočne Evrope, koje su već ušle u EU. Sem toga, Rusija treba da razvija partnerske odnose sa Nemačkom.

Nije tajna da su SAD i Velika Britanija podržale osnivanje EU da bi na taj način držale Nemačku pod kontrolom. Ipak, zahvaljujući svojoj ekonomskoj moći ta zemlja postepeno povećava ugled unutar EU. Sada je drže „na uzdi“ pomoću proameričke elite i zahvaljujući prisustvu trupa SAD na njenoj teritoriji.

Za uspešan razvoj industrije Nemačkoj su potrebni resursi iz Rusije. Upravo na toj osnovi razvijaju se odnosi između „Gazproma“ i BASF (ruska korporacija daje nemačkim kompanijama nalazišta u Rusiji, a u zamenu dobija nematerijalne aktive u Evropi. Sem toga BASF je jedan od akcionara morske linije „Južnog toka“.

To mora da plaši Amerikance. Njihovi vodeći analitičari (Z. Bžežinski, D. Fridman, E. Lutvak) ne kriju da je savez Rusije i Nemačke „noćna mora“ SAD-a. Na kraju dolazimo do zaključka: sada Rusija i Srbija treba da jačaju međusobne odnose, a takođe i sa Nemačkom da bi se odupirale SAD i Velikoj Britaniji.


Izvor: Fakti

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srbija treba da jača odnose sa Rusijom, a obe sa Nemačkom

* Obavezna polja