petar-iskenderovZavršena dvodnevna poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića Moskvi, u mnogim odnosima je predstavljala proboj. Pre svega, strane su uspele da na kraju usaglase sva sporna pitanja koja se tiču Srbije u projektu “Južni tok”. Pored toga, srpski premijer je istakao zainteresovanost za razvoj saradnje sa Rusijom, koju smatra jednim od spoljnopolitičkih prioriteta svoje zemlje.

Međunarodna pozadina iza koje su protekli rusko-srpski pregovori na najvišem nivou – a šefa vlade Srbije nije primio samo njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev, nego i Predsednik Vladimir Putin – teško se mogla nazvati povoljnom. Poslednjih nekoliko nedelja Zapad je osetno pojačao pritisak na Beograd kako bi ga prisilio da se priključi opštem antiruskom sankcijskom horu. Pa i u samoj Srbiji su se čuli glasovi onih koji pozivaju da se na oltar evrointegracija položi istorijsko partnerstvo Beograda sa Moskvom. Lokalni politički analitičar Jelena Milić je u nedavnom intervju agenciji AFP čak optužila Rusiju da na Srbe vrši “rastući pritisak” kako bi se blokirale evrointegracije Srbije.[1] Pa i sam premijer Vučić se prilikom nedavne posete Nemačkoj toliko aktivno izražavao u korist partnerstva sa Berlinom, da su mnogi počeli govoriti o konačnom geopolitičkom zaokretu zemlje prema Zapadu. Konkretno, premijer Srbije je napomenuo da je njegova zemlja suviše mala da bi bila partner Berlina, ali ona “želi da bude saveznik Nemačke” i da se radi toga “Srbija mora izmeniti”.[2]

Međutim, autori apokaliptičkih prognoza su kao i obično požurili da izvuku željeno za stvarno. Objektivna situacija kako u Srbiji, tako i u samoj EU, objektivno zahteva od svih strana ne ucene, nego koordinaciju. I sa te tačke gledišta Srbija u poslednje vreme demonstrira spremnost da možda postane “most” u odnosima Moskve i Brisela. I iz ove tačke gledišta reči premijera Vučića da je on “veoma zadovoljan posetom Rusiji” ne izgledaju kao preuveličavanje.[3]

Glavni konkretni rezultat pregovora Vučića u Moskvi nesumnjivo predstavlja regulisanje svih spornih pitanja koja se tiču učešća Srbije u projektu izgradnje gasovoda “Južni tok”. U rezultatu toga već uveče 8. jula su kompanije SouthStreamSerbiaAGi ruska OAO «Centrgaz» potpisali ugovor o izgradnji magistralnog dela gasovoda na teritoriji Srbije. Vrednost ugovora iznosi oko 2,1 milijardu eura. Komapnija «Centrgaz» koja ulazi u grupaciju “Gazproma” ranije je pobedila na odgovarajućem tenderu. Kao što je u Moskvi pojasnio Aleksandar Vučić, 50% izgradnje i 40% ostalih radova u okvirima realizacije projekta “Južni tok” na teritoriji Srbije izvršiće srpske kompanije, što će im omogućiti da ostvare dobit od oko 350 miliona eura. “Uslovi ugovora predviđaju da će za realizaciju pojedinih vrsta poslova biti uključene i kooperantske srpske kompanije” – potvrdili su u Gazpromu.[4] Tako da se u rusko-srpskim odnosima tesno prepliću politički i ekonomski interesi.

Nije tajna da Evropska komisija u poslednje vreme bukvalno “uvrće ruku” učesnicima projekta “Južni tok”, kako bi ih naterala da odustanu od njegove realizacije. Navode se različiti formalni razlozi – od neusklađenosti projekta sa normama Trećeg energetskog paketa EU (zabrana jednoj kompaniji da kontroliše i proizvodnju i transport prirodnog gasa), do navodnih tajnovitih uslova tendera. Međutim, ovakva pozicija ne samo da je slaba sa pravne tačke gledišta (međuvladini sporazumi o “Južnom toku” bili su potpisani još pre stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa EU), nego je i ekonomski neodrživa.

Vucoc-moskva

Evropljani jednostavno nemaju čime zameniti ruske energetske resurse. Svako smanjenje isporuka gasa iz Rusije dovešće do toga da će se gorivo koje nedostaje morati kupovati od drugih dobavljača po većoj ceni, što se nesumnjivo neće svideti potrošačima – izjavio je po tom pitanju šef naftne kompanije Total, Kristof de Maržeri u intervjuu agenciji Reuters.  Upravo zbog toga vlasti EU – istakao je on – moraju pre svega da misle o tome kako da obezbede isporuke ruskog gasa, uključujući i zaobilaženje Ukrajine. “Da li mi u Evropi možemo preživeti bez ruskog gasa? Odgovor je – ne. Da li postoji kakav bilo razlog da bi živeli bez njega? Odgovor je – ne. Ja mislim – i ja sada ne štitim interese kompanije Total– ne. Ukoliko ove zime bude ograničenja u isporukama gasa i još bude i hladnoća, očigledno je da će se kod nas pojaviti problemi” – istakao je šef Total-a.[5]

Nije slučajno čitav niz zemalja pozvao Brisel da pronađe kompromisno rešenje problema ruskog gasovoda. Konkretno, ambasador Italije u Rusiji Ćezare Marija Ragaljini u intervjuu agenciji INTERFAKS je potvrdio da njegova zemlja “široko podržava Južni tok”, “kako zbog važnosti tog projekta za diversifikaciju maršruta snabdevanja gasom, tako i zbog industrijskog i tehnološkog učešća Italije u tom projektu. Treba imati u vidu da je gas izuzetno važan ne samo zbog ekonomskog razvoja, nego i zbog igradnje održive i ekološki bezopasne privrede. Po tom pitanju EU i Italija pokušavaju da izvrše svoje obaveze. Mi bi želeli da se dijalog sa Rusijom nastavi i od strane Evropske komisije i onih zemalja koje su direktno zainteresovane za izgradnju gasovoda”. Upravo je Italija od 1. jula postala aktuelni predsedavajući EU i to daje poziciji zemlje posebnu težinu. Prema svedočenju ambasadora Regaljinija, “normalizacija odnosa sa Moskvom predstavlja prioritet tokom predsedavanja Rima u Evropskoj Uniji”.[6]

Međutim, rusko-srpska saradnja ima opšteevropsku dimenziju ne samo u sferi energetike. Šef Ministarstva za vanredne situacije Rusije Vladimir Pučkov je pozvao EU da na osnovu ruskog iskustva stvori globalni sistem suprotstavljanja prilikom vanrednih situacija i posebno da šire iskoristi mogućnosti rusko-srpskog humanitarnog centra u srpskom gradu Nišu.[7]

Naravno. Učesnici rusko-srpskih pregovora nisu mogli da ignorišu ni za Beograd toliko bolno pitanje Kosova i Metohije. Jer su mnogi u Srbiji posumnjali u doslednost ruske pozicije posle prisajedinjenja Krima Rusiji. Međutim, ruska pozicija po pitanju nepriznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjena. “Veoma sam zahvalan za pomoć koju od vas dobijamo po pitanju kosova i Metohije i veoma sam zahvalan što vi želite da nastavite da sa nama razvijate ekonomsku saradnju” – istakao je premijer Vučić u razgovoru sa predsednikom Putinom.[8]I ove reči predstavljaju najprecizniji rezultat posete šefa srpske vlade Rusiji.

__________________________________________

[1]AFP 200717 GMT JUN 14

[2]http://voiceofserbia.org/ru/content/%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%87-%D0%B2-%

[3]RIA NOVOSTI 08/07/14 20:40 08.07.2014 20:41

[4]http://www.gazprom.ru/press/news/2014/july/article195602/

[5]http://top.rbc.ru/economics/08/07/2014/935107.shtml

[6]http://www.interfax.ru/383869

[7] RIA NOVOSTI 08/07/14 20:40 08.07.2014 20:40

[8] http://www.kremlin.ru/news/46176


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vučić u Moskvi – Ekonomija na fonu politike

* Obavezna polja