branko-zujovicŠto se tiče političke i privredne saradnje sa Rusijom, pažnja srpske javnosti u poslednje vreme usmerena je na dve stvari. To su uvezane evropske igre oko „Južnog toka“ i pitanja Ukrajine, odnosno elastičan stav Beograda po tom pitanju.

Na obećanja o širenju saradnje sa Rusijom, naročito u oblasti namenske industrije, potpuno se zaboravilo. Kao rukom odneta su olako izrečena obećanja o otvaranju najsavremenije fabrike složenih borbenih sistema, slične nekadašnjem „Đuri Đakoviću“. Niko više ne govori ni o obnovi srpskog vazduhoplovstva, odnosno o kupovini novih „migova“.

Tu ne računam izjavu ministra odbrane Bratislava Gašića, datu s početka maja, da Srbija ne odustaje od nabavke novih aviona, ali da trenutno za to nema novca. U sledećoj rečenici ministar je istakao da će ove godine, ipak, uslediti značajna infrastrukturna ulaganja i opremanja armije. To je logički poredak jednak njegovoj izjavi od ponedeljka da je namenska industrija najstabilnija u privredi Srbije, datoj u vreme dok su radnici te iste industrije u Valjevu štrajkovali zbog minimalnih plata i računa koji je godinama u blokadi.

Beograd je, podsetimo, trebalo da kupi deset do dvanaest „migova 29M2”, raketne sisteme „pancir“ i „buk“. Govorilo se i o strategijskom PVO sistemu S-300, koji može da ispaljuje i projektile S-400, kao i o ruskim radarskim sistemima nedodirljivim za najnovije antiradarske rakete zapadne proizvodnje.

Povrh svega, sa ruske strane nuđeni su krediti, ali i zaboravljeni „barter“ aranžmani, odnosno direktna zamena proizvoda i usluga. Slično kao i kod finansiranja „Južnog toka“, ruska strana bila je voljda da pruži najpovoljnije uslove Srbiji, uprkos činjenici da su ruski borbeni avioni znatno jeftiniji od konkurentskih sa zapada.

Šta više, početkom juna ove godine objavljeno je da srpska vojska od 24. maja više nije raspolagalani ni jednim ispravnim lovačkim avionom. Razlog je bio izostanak nabavke akumulatora za „migove“, zbog nestašice novca i birokratizovanog sistema nabavki. Vest je prenela agencija „Beta“, pa joj s razlogom poklanjam dužnu pažnju.

Mig-29M2 1

Pre dve godine znalo se odlično da novca u Srbiji neće biti, pa se ipak naširoko obećavalo. Novca neće biti ni sledeće, ni one tamo, ni 2017. godine, ni kasnije. Zato postoje floskule, kao što je ona o najširoj saradnji sa Rusijom, ali bez delotvorne akcije da se iskoriste ponuđene povoljnosti. U demagogiji se ide dotle da se Srbija poredi sa bivšom Jugoslavijom i njenom politikom „mosta“ između istoka i zapada.

Ovde vredi pomenuti promenjive izjave srpskih lidera. Oni s vremena na vreme tvrde da će Srbija ostati neutralna, a s vremena na vreme elegantno izostave direktan odgovor na pitanje o eventualnom vojnom opredeljenju, odnosno učlanjenju u NATO pakt. Neke od poslednjih izjava uopšte nisu isključivale mogućnost budućeg stupanja Srbije u zapadni vojni savez.

Na žalost, Srbija nema potencijale Jugoslavije. Ona je više objekt nego subjekt međunarodne politike. Posmatrano u dugoročnom kontekstu evropskih integracija Beograda, strateška saradnja sa Rusijom je tek lepa, nerealna želja.

Obećanja o saradnji, data u kontekstu pretpristupnih pregovora i užurbanog ispunjavanja uslova sa zapada, mogu biti iskorišćena jedino za političku kupovinu vremena. Baš kao što su srednjoročno iskorišćene pomenute najave o otvaranju najsavremenije fabrike i kupovini aviona.

Surova stvarnost je da će srpska spoljna politika iz meseca u mesec, iz godine u godinu, morati sve više da se usklađuje sa spoljnom politikom Evropske unije, koja se neće tako brzo osloboditi američkih diktata. Sve i da energetsko, političko i vojno pitanje Ukrajine sutra ispari, a kosmetsko prekosutra, strateška saradnja sa Rusijom ne bi bila moguća.

Uostalom, članstvo u NATO paktu do sada se podrazumevalo za svaku istočnoevropsku zemlju koja je stupala u EU. Sve ostalo je razvlačenje političke lopte na sredini terena.


Izvor: Glas Rusije

Komentari

3 Komentara na Zaboravljene priče o vojnoj saradnji sa Rusijom

  1. Komentar od Griffin:

    Malo je drzava koje se mogu pohvaliti da imaju novca za kupovinu naoruzanja. Pa i one cesto odugovlace sa novinama.Uglavnom drzave nikad i nemaju novac za novo oruzje, jer su druge stvari uvek prece,normalno ako ne kane u neki sukob i to brzo. Zato se nikad i ne razmislja o kesu, vec se dovijaju kako znaju i umeju. Robne razmene,krediti i sl. Ovde je jasno da Srbija u ovoj situaciji od zapada ne moze ocekivati pomoc kad je naoruzanje u pitanju.Jasno i zasto.A od Rusije trenutno,i ako cemo posteno, nemaju petlju da uzimaju nista iz tog asortimana.Cak i da poklanjaju.Ceo svet uvodi sankcije Rusiji,a mi zaslepljeni sa EU da uzimamo borbene avione ili jos gore,PVO sisteme? Pa mislim..Toliko talasanje niko iz vlasti ne bi otrpeo na nogama,fotelju da i ne pominjem a da ostane na EU putu..Jednostavno NECE da zalaze u te vode trenutno.Dao bi Putin svakakve pogodnosti,ali nasi digli ruke. 99% sam siguran da je tako.Para nemamo, i pare za nove avione nikad necemo ni imati.I onaj ko treba da zna,zna kako mozemo do njih doci.Pa mi ne mozemo ni M-21 da uvedemo u naoruzanje u nekom iole solidnom ritmu.Pred skupstinom zastavni vod,pre neki dan, jos uvek tegli masni i izlizani M-70.A ovamo da se nadamo koje cemu tipa S-350 Vityaz ili S-300/400 i sl. Ludilo.

  2. Komentar od gladijator svjatoslav:

    Vučić na CNN priča kako je Gavrilo Princip terorista i da je Srbija kriva za 1.svetski rat. Da li ovaj čovek zna da je Ferdinand pretio Nemcima da će ih sve pokrstiti u katolike jer su Nemci većinom protestanti. Dva puta je u Austriji neuspešno izvršen atentat na Ferdinanda. Apis je na sudjenju rekao da je Gavrilu dao pištolj marke luger sa dva metka. Nemci su u Sarajevo doveli meksičkog profesionalnog ubicu koji je usmrtio Ferdinanda, Sofiju, Poćoreka ranio u guzicu a dva zrna su završila u automobilu. Nije pucano iz lugera. Nažalost Gavrilo je bio mlad i neiskusan čovek iako je pucao na Ferdinanda on je promašio. Od straha nije ni bombu aktivirao. Kusturica je hteo reviziju sudjenja Gavrilu ali tad bi se otkrila prava istina da Srbi nisu ubili Ferdinanda, već su to uradili Nemci zato što je Ferdinand bio protiv rata. Veliku su cenu platili Srbijanci 1.500.000 mrtvih za laž Nemačke koja je ubica Ferdinanda. Isto se to dogodilo 1999.g posle izveštaja iz Račka koji je bio lažan Srbija je bez dozvole Ujedinjenih nacija bomardovana osiromašenim uranijumom. Ako Nikolić veruje u boga onda trba ovog lopova da uhapsi kao što se to dogodilo Sanaderu u hrvatskoj. Njegove laži i lopovluk nisu prihvatljive za jednog hrišćanina. Čak šta više on mrzi Srbiju i Srbijance pa se zato druži sa lopovima, Dinkić savetnik, Guzenbauer, Dominik Štros Kan, Beko, svi umešani u aferu hipo grup pranja kiparskih para – 18milijardi evra. Nikolića je o tome upoznao Domagoj Margetić. Zato predsedniče Nikoliću uhapsite vučića da i vi ne bi postali sumnjivi.Jer vaše društvo je patrijarh žIrinej a ne lopovi i lažovi. Ako volite iskreno Rusiju i verujete u boga uradite ovo.

  3. Komentar od Vladimir:

    Bogami, ako se ne okrenemo majci Rusiji, i ne odbacimo tu budalastinu od EU, nestacemo sa mape naroda. Ne razumem kako je moguce da postoje ljudi koji veruju u zapadne vrednosti i pored svega sto nam je zapad ucinio (dugogodisnje sankcije, bombardovanje…i jos mnogo raznih ponizenja). Osvestite se Srbi. Nas jedini put je Rusija. A opstanak na Balkanu bi nam obezbedilo samo dobro i moderno naoruzanje koje Rusija ima i hoce da nam proda. Da se razumemo, nisam ja za rat (samo bih voleo da vratimo nase teritorije), ali da smo ’99 imali sisteme S-300, ne bi nas ni bombardovali. Srpski narod nema vise nadu, zahvaljujuci tim prodanim dusama koje nas vode, ali moramo naci snage da se odupremo tom Novom svetskom poretku koji nam natura vrednosti koje ne pripadaju nasem pravoslavnom bicu (Gej Parada srama, NVO i slicne stvari koje ne treba da dozvolimo u Srbiji). Treba se prikljuciti Evro Azijskoj uniji na celu sa Rusijom i u njij naci svoj put.

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Zaboravljene priče o vojnoj saradnji sa Rusijom

* Obavezna polja