petar-iskenderovZapad nastavlja sa “uvrtanjem ruku” partnerima Rusije u izgradnji gasovoda “Južni tok”. Odmah posle izjave vlade Bugarske i Srbija je požurila da izvesti o zaustavljanju radova. Obe zemlje su se pravdale stavom Evropske komisije. Istovremeno je Ginter Ecinger, komesar EU za energetiku, odbio da razmatra realizaciju projekta “Južni tok” u formatu konsultacija sa Rusijom – glavnim učesnikom u projektu.

I dok je Plamen Orešarski obustavu “tekućih radova” na izgradnji “Južnog toka” pravdao pristiglim zahtevom od strane Evropske komisije i neophodnošću “dopunskih konsultacija” sa Briselom, to je Zorana Mihailović, potpredsednik i bivši ministar energetike u vladi Srbije pokušala da “prebaci lopticu” na teren Sofije – svoje istorijske suparnice na Balkanu.[1] Međutim, ona nije mogla da se uzdrži od političkih spekulacija. “Sve dok se ne završe pregovori Bugarske sa Briselom i EU i EU sa Rusijom, mi ćemo čekati. Ili do trenutka dok Rusija ne promeni svoju poziciju. U svakom slučaju, rezultat oba scenarija znači odlaganje radova u našoj zemlji” – izjavila je gospođa ministarka Mihailović, praktično pokazujući nameru da krivicu za nastalu situaciju svali na Moskvu.[2]

Istovremeno je gospođa ministarka diskretno prećutala da je “pozicija Rusije” po pitanju izgradnje “Južnog toka” zabeležena još početkom 2008. godine u okvirima potpisanog rusko-srpskog međuvladinog sporazuma o saradnji u energetskoj sferi. Upravo su obaveze zemalja po pitanju “Južnog toka” predstavljale glavne tačke tih dokumenata, koje je kasnije ratifikovala i Skupština Srbije i koje su kasnije potvrdile sve nacionalne vlade. Pored međuvladinog sporazuma o saradnji u energetskoj sferi, bilo je reči i o kupoprodajnom ugovoru za kupovinu kontrolnog paketa akcija srpskog naftnog monopoliste (NIS-a – Naftne Industrije Srbije) od strane ruske kompanije “Gazprom neftь”, za 400 miliona eura i 500 miliona investicionih obaveza. Ne čudi da je Premijer Srbije Aleksandar Vučić požurio da izjavi da srpska vlada nije donela nikakvu odluku o suspenziji radova na izgradnji “Južnog toka”.[3]

Pozicija bugarskih kritičara projekta “Južni tok” takođe ne može izdržati proveru međunarodno-pravne kritike. Rusko-bugarski Sporazum o učešću Bugarske u projektu i stvaranju zajedničkog preduzeća u te svrhe, ratifikovao je Parlament Bugarske još 2008. godine.[4] A u maju 2009. godine u Moskvi su gasne kompanije Rusije, Italije, Bugarske, Srbije i Grčke potpisale završni Sporazum o izgradnji gasovoda “Južni tok”.[5]Taj Sporazum je u avgustu 2009. godine dopunjen Protokolom koji je potpisao Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan, o prolasku gasovoda “Južni tok” kroz teritorijalne vode Turske.[6] Nešto kasnije je sastav učesnika dopunjen i francuskom kompanijom Electricitede France.

Ovakva praktična baza proizašlih događaja svedoči o neosnovanosti pozivanja (koje se pojavilo bukvalno sada) na to da projekat “Južni tok” nije u skladu sa nacionalnim interesima Srbije i Bugarske ili da nije u skladu sa međunarodno-pravnom praksom. Istoj toj Evropskoj komisiji sve ove godine su bile poznate odredbe Sporazuma iz 2008. godine. Na taj način, za podsticanje antiruske histerije i praktičnim gasnim ucenama Bugarske i Srbije, treba tražiti sveže korene. I ti koreni se u prvom redu mogu naći sa druge strane okeana.

juzni_tok-nabuko1111

Pažnji bugarske političke i društvene elite nije promakla činjenica da je Premijer Oreškovski svoju izjavu o “Južnom toku” (koja je u direktnoj suprotnosti sa uveravanjima koja su se čula iz usta vladinih činovnika bukvalno pre par dana, prilikom razgovora o poverenju kabinetu) dao posle sureta sa “trojkom” američkih kongresmena na čelu sa senatorom Džonom Mekejnom. Poslednji se čak nije ni potrudio da prikrije koji su uslovi postavljeni Sofiji i drugim partnerima Rusije: “Mi shvatamo nastalu situaciju i želeli bi da u “Južnom toku” bude manje ruskog učešća”.

Jasno je da pritisak na ruske partnere u Evropi SAD pokušavaju da umotaju u omot anti-ruskih sankcija. Međutim, glavni razlog uopšte nije Ukrajina. Prema informacijama kojima raspolažemo, Vašington je odlučio da ponovo udari po “Južnom toku” (u kome između ostalog učestvuje i nemački i francuski kapital) nakon dobijanja alarmantnih izveštaja iz Bakua. Izvor iz azerbejdžanske kompanije GNKAR (SOCAR) stavio je do znanja da francuska kompanija TOTAL i nemačka kompanija E.ON mogu prodati svoje akcije u izgradnji Transjadranskog gasovoda (TJG). “Nemački koncern E.ON već je najavio svoju nameru da proda svoj udeo u projektu TJG. Francuski TOTAL je takođe najavio prodaju svog udela u tom projektu” – istakao je izvor.[7] Ako uzmemo u obzir da je upravo TJG trebalo da predstavlja zamenu za projekat Nabucco koji su snažno lobirali SAD i EU – onda paniku Vašingtona i Brisela nije teško shvatiti.

Na taj način, sledeći trajektoriju Brisela i Vašingtona, oponenti projekta “Južni tok” jedino služe tuđim interesima.Ima još jedan interesantan momenat koji američkoj strani nanosi nervozu. Taj momenat je povezan sa ukupnom situacijom na energetskom poprištu. Ovih dana je publikovan izveštaj Međunarodne energetske agencije World Energy Investment Outlook 2014, u kome se predviđa pad “škriljčane revolucije” u SAD i što je najvažnije, zavisnost zemlje od uvoza na fonu smanjenja izvoznih mogućnosti Saudijske Arabije i Irana.[8] U nastaloj situaciji, za Ameriku je od vitalnog značaja preuzimanje kontrole glavnih izvora energije, kao i maršruta transportovanja energije, kako ne bi izgubili svoju poziciju na globalnom energetskom tržištu. I ucenjivanje Brisela, Sofije i Beograda u ovakvim uslovima, za Vašington predstavlja potpuno opravdano sredstvo za obezbeđenje isključivo svojih sopstvenih interesa.

________________________________________

[1] ITAR-TASS 09.06.2014 13:01

[2] ITAR-TASS 09.06.2014 12:53

[3] INTERFAKS 09.06.2014 15:15 [4]http://www.downstreamtoday.com/news/article.aspx?a_id=12070

[5] Standart, 16.05.2009.

[6] http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=newsarchive&sid=a.TM4QijmIMk [7] INTERFAKS-AZERBAЙDŽAN 03.06.2014 15:35 [8] RBK daily, 04.06.2014


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Zašto se SAD plaše „Južnog toka“

* Obavezna polja