Dolazak predsednika Rusije u Srbiju, prema izjavama srpske strane, očekuje se 17 januara. Srpska sredstava javnog informisanja su takođe izjavila da  se tokom boravka Vladimira Putina u Beogradu očekuje potpisivanje niza bilateralnih sporazuma, usmerenih za učvršćivanje srpsko-ruske ekonomske saradnje. EADaily je zamolio rusku istoričarku i eksperta za Balkan, Anju Filimonovu da ispriča kakve se teme mogu naći u agendi prilikom susreta  dva lidera.

Prema mišljenju eksperta, predstojeći pregovori ruskog i srpskog predsednika u Beogradu će biti podeljeni  na dva jasno razgraničena dela. Prvi od njih, kako smatra ona, će se ticati pitanja energetike, infrastrukture, inovacija. „U stvari, što se može primeniti u praktičnom delu, reč će najverovatnije biti o trostranom projektu razvoja termoelektrana u Pančevu i o „Turskom toku“. Kako izveštava portal N1, jedinstvena situacija u Srbiji će se sastojati u tome što će veći deo gasovoda pripadati Rusiji. Ali ovo u suštini još uvek objavljuju Zapadni mediji, dok ni sa ruske, ni sa srpske strane nikakvu konkretnu informaciju ne dobijamo“, naglasila je Filimonova.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku se možemo osloniti samo na izjave ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Čepurina koji je govorio o fantastičnim uspesima u bilateralnoj saradnji. Za ove uspehe srpski predsednik Aleksandar Vučić upravo je dobio državnu nagradu RF-orden svetog Aleksandra Nevskog, podsetila je Filimonova. Kako je pretpostavila, srpska i ruska strana zbog strateških planova još uvek ne govore o kojim  projektima je reč, da ne bi obavestili neprijatelje o svojim planovima. Sa druge strane, moguće je da se ti projekti još uvek nalaze u stadijumu sakupljanja dokumentacije bez jasnog dodatka za praktično realizovanje, izjavila je ekspertkinja.

«Ističem da je ovo sedamnaesti ili osamnaesti sastanak Aleksandra Vučića sa Vladimirom Putinom. Ovde teško možemo reći da se situacija posle svakog susreta nekako osetno menjala. Pre ćemo konstatovati da se malo poboljšava saradnja u ekonomskoj sferi, to jest u oblasti razmene dobara. Ali ako pogledamo na konkretne cifre i vidimo onaj pad koji se desio u 2014. godini, pokazateljiće, čak u poređenju sa periodom vladanja Borisa Tadića, sve jedno još uvek zaostajati. Ovde imamo taktički, ali ne strateški  rast, jer se radi o povećanju robne razmene uglavnom poljoprivrednih proizvoda», izjavila je Filimonova.

Pri tome je objasnila da se saradnja u oblasti poljoprivredne industrije između Rusije i Srbije susreće sa jasnim ograničenjima, izazvanim time što je 2014. godine EU ubedila Srbiju da ne daje državne dotacije za razvoj poljoprivredne proizvodnje, kako na taj način Beograd ne bi mogao da nadomesti evropske proizvođače koji su otišli sa ruskog tržišta.

«Na taj način, u suštini, Srbija koju predstavlja Aleksandar Vučić uvela je ograničenje u razmeni robe sa Rusijom. To je jedna vrsta sankcija. Podvući ću da je to urađeno u uslovima  kada se Srbija bukvalno bori za dah tokom ekonomske stagnacije koja odgovara nivou realnog rasta BDP od 1%, a to je nivo statističke greške. Srbija se nalazi u situaciji ubedljive stagnacije. Izlazak iz pogubne ekonomske situacije bi mogao da bude uvođenje državne dotacije, ali vlast Aleksandra Vučića to ne radi», objasnila je ekspertkinja.

Prema rečima Filimonove, Republički statistički institut Srbije je 9. januara objavio podatke prema kojima se svaki četvrti građanin Srbije nalazi na granici bede. «Ovde Rusija može da ponudi jedinstvenu mogućnost otvaranja svog tržišta, ali za sada se na sedamnaest sastanaka govorilo samo o taktičkim merama, a ne o suštinskim promenama», smatra politikolog.

Prema njenom mišljenju, slične taktičke mere su pogubne kako za spoljašnju politiku Rusije na Balkanu, tako i za srpski narod. «Ne smemo da mislimo da će, pri odsustvu strategije, tako pogubnu situaciju za obostrane odnose izvući poredak  ugovora. Kako vidimo, Zapad je žrtvovao celu Makedoniju da ne bi prošao «Južni tok».  Od «Južnog toka» nije ostalo ništa. Teško da će situaciju popraviti «Turski tok». Najverovatnije je da Zapad neće dozvoliti ni njega. Zbog toga se ovde Rusija nalazi pred žestokom neophodnošću preosmišljavanja svoje politike na Balkanu: ili da pređe na odlučne i korenite promene, ili da prosto dotakne dno i preživi jedan od najtežih gubitaka», izjavila je Anja Filimonova.

Prema mišljenju eksperta, ne smemo da se zadovoljavamo smelim zvaničnim izjavama dve strane, jer su to samo izjave činovnika. «Činovnici su prolazna kategorija, a dva naša naroda i dve naše države – večna kategorija», rekla je Filimonova, dodavši da se, prema njenom shvatanju, nalazimo pred veoma ozbiljnim izazovima i pretnjama koji će biti uslovljeni neispravnom politikom Rusije na Balkanu.

«Gde se nalazi  glavni problem? U spoljnoj politici Rusije na Balkanu pitanje energosnabdevanja mora biti samo jedno od mnogih njenih delova. Kao što vidimo, «Južni tok» se raspao, za «Turski tok» još uvek ne znamo. Planovi za termoelektrane još uvek nisu došli do stadijuma realizacije. U suštini, mi u Srbiji i nemamo krupne projekte»- naglasila je ekspert.

Prema njenim rečima, projekat rekonstrukcije srpskih železnica «je negde ispario u vazduhu». Bio je dat kredit od 800 miliona dolara, ali su realizovani projekti za modernizaciju železnica «toliko malecki da ne svedoče ni o kakvom strateškom partnerstvu», podsetila je Filimonova. «Bio je isporučen određen broj vagona, ali to uopšte nije broj na koji Srbija može da se osloni u saradnji sa Rusijom, koja je, na kraju krajeva, nuklearna vojna sila sa relativno razvijenom teknologijom», nastavila je ona.

Prema podacima eksperta, tokom vladavine Vučića, Rusija je pala na četvrto mesto u srpskoj spoljnoj trgovini, a na prva mesta su dospele EU i zemlje regiona. Robna razmena  Srbije i Bugarske ubedljivo premašuje milijardu dolara, rekla je ona.

Anja Filimonova je takođe podsetila da Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu do sada nije dodeljen status diplomatskog imuniteta. «Ruski ambasador Čepurin je više puta dovoljno žestoko napominjao da Rusija očekuje dobijanje tog statusa. Ali to se nije desilo do sada», podsetila je ekspertkinja.

Prema rečima Filimonove, stiče se utisak, da «Rusija u rusko-srpskim odnosima meditira na buretu baruta čiji fitilj je već zapaljen». «I u tim uslovima, kakve pozicije ima  Rusija tamo? Praktično nikakve», naglasila je ekspert.

Prema njenom mišljenju, neophodno je da uzmemo u obzir razornu socijalno-ekonomsku politiku srpskih vlasti i užasni odlazak stanovništva Srbije. Pri tome, iz zemlje uglavnom odlaze kvalifikovani mladi, podsetila je ona. «Prema rečima samog Vučića, svaki dan sto ljudi napušta zemlju, i najverovatnije se oni nikada neće vratiti. Njihov broj je negde oko 60-70 hiljada godišnje. Ako ovome dodamo i katastrofalne demografske pokazatelje za 2017. i 2018. godinu i sliku osiromašenja stanovništva, činjenicu da država ne ulaže ni u kulturu, ni u obrazovanje, ni u duhovni život, proizilazi da se gradi neka vrsta antisistema. U suštini, briše se kulturno-istorijsko i duhovno nasleđe celog naroda», smatra ekspertkinja.

Kako ona smatra, ignorisanje cele te slike u formiranju spoljnopolitičke linije Rusije u odnosu na Srbiju je pogrešno. «A nadalje, Rusija će ignorisati još ozbiljniju činjenicu. Radi se o pravnoj državi i o pravima pojedinca», nastavila je Anja Filimonova.

Prema njenom mišljenju, Srbija je u suštini okupirana zemlja, i ta okupacija izgleda na sledeći način: upravo je Aleksandar Vučić 2013. godine doveo Srbiju na viši nivo saradnje sa NATO-om, to je stadijum IPAP (Individualni plan partnerstva sa NAATO-om koji je vid međusobne saradnje među državama alijanse i trećih zemalja, koji predviđa savezničke međusobne odnose i strateško vojno partnerstvo – EADaily). U julu 2015. godine upravo je Aleksandar Vučić potpisao ključne tehničke protokole za usaglašavanje SOFA sporazuma (Saglasnost u statusu sila – međunarodni ugovor koji reguliše pravne odredbe oružanih sila jedne države ili vojnog bloka u slučaju njihovog nalaženja na teritoriji druge države – EADaily), podsetila je.

«U septembru 2017. godine Srbija je postala član borbene grupe HELBROK (borbena grupa EU, u čijem sastavu se takođe nalaze Rumunija, Bugarska, Kipar, Grčka i Ukrajina). U jesen 2017. godine prvi put su izvršene vojne vežbe NATO-a u blizini Beograda, upravo radi zajedničkog reagovanja na vanredne situacije. To je direktno izazivanje Rusije, jer se radilo o borbi protiv prirodnih kataklizmi, iako centar u Nišu zbog toga i postoji. Srbija Aleksandra Vučića za poslednjih pet godina imala je ukupno 45 vojnih vežbi sa NATO-om u tom smislu. Na primer, na obali Crnog mora su zajedno sa drugim zemljama alijanse srpski vojnici vežbali da gađaju vazdušne ciljeve. Besmisleno mi je da pitam koje ciljeve i u kojoj  zemlji su vežbali da gađaju u vazdušnom prostranstvu iznad Crnog mora? Za tih pet godina izvršeno je svega šest vežbi sa Rusijom. Zaključak je savršeno jasan: posle rešenja kosovskog pitanja Vučić će, bez svake sumnje, povesti zemlju u NATO», izjavila je Filimonova, naglasivši da je sve spremno za to.

«Kao i uvek, šta namerava da uradi ruska diplomatija? Kada je voz otišao a karte su rasprodate, da se zapitamo i upitamo: kako je do toga došlo», rekla je ekspertkinja.

Prema mišljenju Ane Filimonove, sledeći problem je to što se u Srbiji na ozbiljan način narušava ustavno-pravni poredak. «Na primer, Aleksandar Vučić je u aprilu 2013. godine potpisao Briselski sporazum prema kome je predao severni deo pod upravu Prištine, tj. sam je likvidirao srpsko sudstvo, a policiju je predao u ruke terorističke grupacije. Briselski sporazum se nalazi u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244. Zbog toga je potpuno nejasno kako upravo Rusija može da podržava bilo kakvu odluku Beograda o kosovskom pitanju, iako ustvari ne postoji nikakva neophodnost da se reši kosovsko pitanje. Ono je već rešeno Rezolucijom 1244. Ako ne kažemo srpskoj vlasti da Briselski sporazum nju podriva, sve se može završiti veoma jadno», naglasila je ona.

Ekspertkinja je podsetila da je nedavno stvorena vojska «Republike Kosovo». Prema mišljenju Filimonove, to «je vrlo opasna pojava, jer pri ujedinjenju potencijala Republike Albanije i «Republike Kosovo» (među njima je sklopljen vojni ugovor 2013) njima se neće moći odupreti ni jedna vojska regiona». «Pri tom je reakcija srpske države bila minimalna. Predsednik Srbije ima ceo spektar potpuno konkretnih mera, koje može i mora da preduzme radi zaštite teritorijalne celovitosti svoje zemlje i prava i sloboda svojih građana. Ali ništa od  arsenala koji poseduje nije bilo iskorišćeno (na sednici SB OUN po pitanju formiranja vojske Kosova), osim nerazumljivih žalbi. Na taj način ispada da se Srbi Kosova ne mogu nadati ni u koga. Njima nije ostavljeno ništa osim izjava da će ih Srbija zaštititi. Ali, kako pokazuje praksa, neće ih zaštititi», izjavila je Filimonova.

Prema njenim rečima, na današnji dan je jasno da pravila na Balkanu, u tom smislu u ključnoj zemlji regiona – Srbiji, diktira ambasador SAD. «Zapad kontroliše srpske  medije, a pri tom ni u jednom slučaju ne zaboravlja da govori o njihovoj slobodi. Zapad sarađuje sa sredstvima masovnih medija na dva načina. S jedne strane, kada režim radi nešto u interesu SAD i EU, njega za to hvale. S druge strane, stalno pokazuju silu koja se izražava kako u organizaciji protesta, tako i u širenju bilo koje informacione kampanje, da bi pokazali režimu da nema gde da ode. Paradoksalno, ali najkvalitetnija kritika socijalno-ekonomske situacije dolazi upravo sa kanala N1 i od novina «Danas» koji pripadaju kompaniji koja se nalazi u vlasništvu Dejvida Petreusa, bivšeg direktora CIA. Rusija potpuno odbija drugi način, ne želeći da primeni veoma efikasne metode koje koristi Zapad», izjavila je ekspertkinja.

Takođe, prema mišljenju Filimonove, Zapad kontroliše i ekonomski sistem, a zbog toga realizacija zaista ozbiljnih rusko-srpskih projekata izgleda veoma problematično. Zapad generiše u Srbiji rusofobska ponašanja, baca na to ogroman novac, nastavila je ona. «Još juče je izgledalo kao epska fantastika da srpsko društvo postane rusofobno. Ali ne smemo da ne uzmemo u obzir moć savremenih tehnologija, kao, takođe, i istorijsko iskustvo. Jer, srpska elita je posle 1945. godine veoma daleko od okretanja ka Rusiji», pojasnila je ona.

«A šta onda kontroliše Rusija, šta ona ima u rukama? Ona ima hipotetički deo budućeg gasovoda i deo Aleksandra Vučića koga usiljeno dočekuju u Moskvi, kome daju ordenje. Ali sve ovo ukazuje samo na jedan put: usiljenje (poboljšavanje) ličnih veza; radi se o tome što se u srpskoj stvarnosti te osobe ne mogu povezati sa Rusijom, jer specifičnost njihovog dolaska na vlast i povezanost sa Zapadnim elitama govori o tome da se oni nalaze upravo pod kontrolom Zapada. Ovde postoji opasnost dobijanja kontraefekta koji se sastoji u tome da u shvatanju srpskog naroda upravo Ruska Federacija podržava režim nacionalne izdaje (ja sada koristim isključivo pravne izraze zato što prema srpskom zakonu članovi 305. i 307.  nedvosmisleno govore o tome da je centralna državna vlast obavezna da se suprostavi separatističkim težnjama). I šta onda očekuje Rusiju na Balkanu? Kada Vučić krene da pada, Rusija će poći zajedno sa njim. Ona će podeliti njegovu sudbinu, kao što je svojevremeno podelila sudbinu Janukoviča», smatra Anja Filimonova.

«Što se tiče drugog pitanja, koje će se najverovatnije razmatrati u toku susreta ruskog i srpskog predsednika, problema pripadanja Kosova, ovde će najverovatnije Vučić nastojati i nagovarati ruskog predsednika da se ne protivi stupanju «Republike Kosovo» u UN, smatra ekspertkinja. «Ja se veoma nadam da ruski predsednik neće pristati na to, jer će u suprotnom slučaju ovde biti ostvareno, bez preuveličavanja, ritualno samoubistvo», izjavila je Filimonova, objasnivši da će samim tim jaltsko-postdamski sistem biti uništen rukama pobednika – Rusije. «Šta predstavlja ruski veto u Savetu bezbednosti? To je poslednji bastion odbrane jaltsko-postdamskog sistema. Ovo znači da nikakva separatistička teroristička formacija ne može da postane nova država, ne može da sruši već uspostavljen sistem međunarodnih odnosa. I čim taj veto bude povučen, automatski će biti likvidiran svaki uticaj Rusije na balkansku politiku, jer je upravo svojim vetom Rusija ovde imala uticaj. Ako ta nova formacija uđe u OUN, to će označiti automatsku likvidaciju jaltsko-postdamskog sistema međunarodnih odnosa», pojasnila je Filimonova.

«Koncentrišući se samo na osobu, Rusija odbija od sebe sav ogromni potencijal, odbija intelektualnu elitu, druge opozicione pokrete, odbija narod i, u suštini, zloupotrebljava poverenje. Logika nam govori da kratkotrajna usmerenost na osobu uništava dugoročno partnerstvo. Dugoročno partnerstvo se može izgraditi samo na ogromnom poverenju», izjavila je.

«Ako Rusija ne pređe na principijelan i mnogoslojevit posao u odnosu prema Srbiji, onda će nas, najverovatnije, očekivati politički i moralni krah naše balkanske politike», smatra Filimonova.

«U vezi sa oštrom demonstracijom principijelnosti Ruske Federacije na međunarodnoj areni koja se može primeniti i na kosovsko pitanje, rusko Ministarstvo inostranih poslova ne treba da naglašava podršku bilo kojoj odluci Beograda u toj sferi, zato što se radi o suviše ozbiljnim stvarima. Ruska Federacija treba da se zaustavi na formuli neophodnog i bezuslovnog poštovanja Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije. Na to treba staviti tačku. Potrebno je da samo to ponavljamo i ne pravimo mogućnosti za neke mahinacije i špekulacije oko kosovskog pitanja», naglasila je Anja Filimonova.


Izvor: EADaily/Srpski stav

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Anja Filimonova o odnosima Rusije i Srbije

* Obavezna polja