jemeljanovIzveštaj sa međunarodnog okruglog stola „Antifašizam u Rusiji i Srbiji juče i danas“ održanog u ruskoj Državnoj dumi

„Fašizam nije pobeđen 1945. godine, kao što je postalo očigledno tokom ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji“, rečeno je ovih dana, jasno i glasno, upravo u Moskvi, glavnom gradu nacije koja je odbranu od fašizma platila skuplje nego ijedna druga. Reči je, pak, izgovorio neko ko je u pomenutim ratovima devedesetih učestvovao neposredno.

Prilika koja je spojila mesto, temu i govornika, zaista nije bila svakodnevna. Radi se o međunarodnom okruglom stolu „Antifašizam u Rusiji i Srbiji juče i danas“, koji je 19. februara održan u prostorijama ruske Državne dume, u organizaciji Fonda strateške kulture a povodom sedamdesete godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Pod predsedavanjem zamenika predsednika partije Pravedna Rusija, dr Mihaila Vasiljeviča Jemeljanova, osam ruskih i srpskih izlagača govorilo je o zlu koje je svet snašlo sredinom prošlog veka, i o njegovom današnjem, povampirenom izdanju, koje već više od dvadeset godina divlja ponovo na ruskim i srpskim granicama. 

fond SK

NIŠTA NIJE KAKO SE ČINI

„Stanovništvo Srbije ne može da zaboravi agresiju NATO-a iz 1999, smrt nevinih ljudi, surovost napadača. Javno mnjenje nije na strani Natovaca. Zato je Beograd odavno objavio svoju neutralnost i odbijanje da se priključi bilo kom vojnom savezu. Ali, ništa nije sasvim onako kako se čini. U Srbiji se mišljenje rukovodstva zemlje ne podudara sa mišljenjem javnog mnjenja, a za Zapad, koji predstavljaju Sjedinjene Države, izuzetno je važno da Srbiju otrgne od Rusije“, istakla je istoričarka i akademik Jelena Guskova, jasno stavljajući do znanja da ma koji osvrt na savremeno povampirenje fašizma mora da počne od NATO-a.

IMG_4370

„Zašto su Amerikanci tako uporni? Njihovu glavnu brigu predstavlja odvajanje Srbije i Crne Gore od Rusije, dobijanje garancija za neprikosnovenost postojećih kao i svih potencijalnih vojnih baza na Balkanu, sticanje hrabrog i poslušnog vojnika za najopasnije i najprljavije operacije po čitavom svetu. Zato će stupanje u NATO balkanskih zemalja u budućnosti naterati Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Republiku Srpsku u sastavu Bosne i Hercegovine da zauzmu antiruske pozicije“, istakla je Jelena Guskova, i zaključila:

„Reklo bi se da će sadašnje srpsko rukovodstvo da se potrudi da taj korak napravi prikriveno, ili će ga prikriveno prevazići (kao što se to desilo sa Kosovom) u vremenskom periodu koji će mu istorija dozvoliti. Takav stav ne odgovara Rusiji. Ukoliko Srbija postane član NATO-a Moskva će biti prinuđena da preispita svoj odnos prema mnogim pitanjima koja se odnose na političku i vojnu saradnju, a koja danas izgledaju korisna za obe strane.“

Olga Četverikova, doktor istorijskih nauka, bavila se u svom obraćanju temom o kojoj je često pisala u ruskoj i srpskoj javnosti – religijskoj pozadini neprekidnih udara na pravoslavne zemlje i narode:

IMG_4386„S razvojem informaciono-digitalnih tehnologija, globalna elita je stekla realne instrumente za kontrolisanje ljudi, primenjujući pritom okultne metode upravljanja. Nije reč samo o pojedinačnom zavođenju i ideološkoj indoktrinaciji pojedinih ljudskih grupa i klasa, već pokušaju stvaranja globalne anticrkve. Zbog toga u poslednje vreme možemo primetiti invaziju okultizma u svim sferama – ekonomskoj, finansijskoj, političkoj, upravljačkoj, kulturnoj i obrazovnoj“, rekla je Olga Četverikova, poredeći novi nacizam u Ukrajini sa himerom naraslom iz papizma.

MORA SE ZAJEDNIČKI

„Rusija i Srbija bi trebalo zajedničkim snagama da se suoče sa obnovljenim fašizmom, i da koordinišu svoje nastupe, pogotovo informativne“, rekao je Petar Iskenderov, naučni saradnik Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka.

IMG_4268„Ali pozicija Srbije izaziva prilično čuđenje. Umesto da preispitaju sopstvene prioritete u oblasti geopolitike – a energetika je njen ključni element – u Beogradu su, posle iznuđene obustave radova na `Južnom toku`, zauzeli pozu uvređenih. I u tome im svesrdno pomažu zapadni `prijatelji`. Nasuprot tome, Mađarska ne samo da je praktično podržala izgradnju gasovoda `Turski tok`, nego je i izrazila spremnost da postane ključni partner Rusije u novom sistemu transporta ruskih energenata u Evropu“, izneo je Iskenderov poređenje koje bi moralo da zamisli beogradske zvaničnike nad time da li vode državu u pravom smeru.

Anja Filimonova, magistar istorijskih nauka, glavni i odgovorni urednik internet portala Fond strateške kulture na srpskom jeziku, podsetila je na svirepe, po prirodi sasvim uporedive sa nacističkim, zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji, i ukazala na njihovu vrlo moguću povezanost sa tek otkrivenim zverstvima Islamske države u Iraku:

IMG_4405„Videli smo nedavno u agencijskim vestima da je irački ambasador u UN zatražio od Saveta bezbednosti da istraži navode o krađi organa od strane džihadista Islamske države. Rekao je da su mnoga tela u masovnim grobnicama u Iraku bila bez bubrega ili drugih organa, odstranjenih hirurškim rezovima, a da su u Mosulu džihadisti pogubili desetak lekara zato što su odbili da učestvuju u krađi organa. Sve to zlokobno podseća na teške zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom na Kosmetu, tokom rata 1999. i posle njega. Pogotovo ako imamo u vidu da ta kriminalna aktivnost, nastala u haosu koji je vladao celim regionom, u malo izmenjenim formama nastavljena je do danas, sve pod rukovodećom palicom vojnih lidera OVK, povezanih sa organiovanim kriminalom“, istakla je Anja Filimonova.

DUGOTRAJNI ENGLESKI PRITISCIIMG_4241

V.d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu, prof. dr Veljko Đurić Mišina, dao je istorijsku perspektivu, govoreći o dva antifašistička pokreta nastala na tlu Jugoslavije nakon aprilskog sloma 1941. Uz napomenu da arhive vezane za ubistvo kralja Aleksandra Karađorđevića još nisu otvorene, profesor Đurić je govorio o negativnom engleskom uticaju na predratna zbivanja u Kraljevini Jugoslaviji, uključujući i indicije da je potonji firer NDH Pavelić uspostavio britanske veze još pre 1930. godine:

„Za Srbe je indikativno da je ono što je Pavelić započeo 1941. pod nemačkom kapom završeno u avgustu 1995, pod anglo-američkom kapom. Nemci su imali kontakte i sa partizanima i sa pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini tokom rata. Posleratni režim nije dopustio pravljenje preciznog popisa žrtava, jer bi se onda moralo govoriti o nesrazmeri srpskog stradanja, što bi dovelo u opasnost ideologiju bratstva i jedinstva“, podvukao je profesor Đurić.

IMG_4233Bivši načelnik Arhiva Vojske Jugoslavije i komandant aerodroma Ponikve tokom NATO agresije, pukovnik u penziji Dragan Krsmanović, govorio je o istorijskim procesima dugog trajanja, poput engleskog pritiska na Rusiju koji traje već dva veka:

„Srbija se tretira kao predstraža Rusije, bez obzira na to ko je na vlasti u obe zemlje ili nivo `kooperativnosti` sa Zapadom. Kao neko ko je držao sve arhivske dokumente u svojim rukama, Krsmanović je istakao da je istorija pisana u SFRJ posle rata bila pod uticajem jedne partije i jednog čoveka.IMG_4282

Kriza Informbiroa 1948. godine bila je povod i za čišćenje komunističkih kadrova iz Srbije i Crne Gore, koji su se smatrali nepouzdanim i okrenutim SSSR-u, odnosno Rusiji, što je ostavilo dugoročni uticaj na međusobne odnose.

RAT NIKADA NIJE NI OKONČAN

Bivši načelnik kabineta Načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije, pukovnik u penziji Goran Jevtović, govorio je u svetlu ličnih iskustava u kontraobaveštajnoj službi bivše SFRJ, odnosno tokom NATO agresije 1999. godine. On je i izrekao rečenicu navedenu na samom početku ovog teksta:

IMG_4297

„Profesionalno sam se suočavao sa neofašističkom dimenzijom koja nikad nije ni prestajala, s tim što je sada uvijena u evroatlantsku oblandu. NATO planovi za agresiju bili su poznati još 1998. godine, prvenstveno zahvaljujući pukovniku Jovanu Milanoviću i francuskom majoru Binelu. Planirane su četiri faze agresije, u tri zone, a četvrta, nazvana `Apokalipsa`, odnosno `ruši sve`, predviđala je gađanje civila i civilnih objekata, upotrebu biološkog i hemijskog oružja, odnosno gađanje rafinerija, hemijskih kompleksa, infrastrukture odbrambene i namenske industrije i drugih kapaciteta. U uslovima tog brutalnog rata protiv SRJ, kao i zajedničkog pritiska Ahtisarija i Černomirdina, Rezolucija 1244 je predstavljala uspeh. Zvanični vojni podaci govore da je tokom agresije NATO izgubio 61 avion, sedam helikoptera, preko 350 `tomahavka` i na desetine bespilotnih letilica najnovije generacije, za šta Vojska Jugoslavije zaslužuje posebno priznanje“, naglasio je Jeftović.

Direktor kancelarije Fonda strateške kulture u Srbiji Aleksandar Pavić istakao je činjenicu da je, u vreme 70-godišnjice pobede nad nacifašizmom, Srbija kao i 1941. opkoljena državama koje su integrisane u neki „novi evropski“, odnosno svetski poredak:

IMG_4344„To znači da rat nikada nije ni okončan, i da se sadašnji vid agresije samo vodi pod drugim imenom, a da su ciljevi suštinski isti – pokoravanje srpskog prostora u pohodu na Rusiju. Neophodna je ponovna zajednička mobilizacija. U tom kontekstu je važno da se i ruskoj javnosti predstavi sveobuhvatna slika antifašističke borbe tokom Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije, radi potpunijeg međusobnog razumevanja. Zapadni faktor u Srbiji često zlonamerno propagira floskulu da je Crvena armija `donela komunizam` Srbiji, a ignorišu se zapadna uloga i interes u svemu tome. Rusko shvatanje da su među Srbima tokom rata postojala dva kako antifašistička tako i proruska pokreta je važno za veliki segment populacije u Srbiji“, rekao je Pavić.

Organizatori Okruglog stola najavljuju da će u aprilu upriličiti i nastavak, kada će se o antifašizmu tokom Drugog svetskog rata, savremenim povampirenjima nacifašizma u bivšoj SFRJ i Ukrajini i novim napadima na Srbiju i Rusiju govoriti u Beogradu.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na „Antifašizam u Rusiji i Srbiji juče i danas“

* Obavezna polja