dedjanskiПоследњих дана у српским медијима веома је приметан појачан медијски „јуриш“ на Русију. На више начина – и директно и суптилно. Поставља се питање зашто? Хајде да то размотримо анализирајући текст Грчки покер Жељка Пантелића, објављен у магазину Недељник од 20. августа. Аутор у њему износи низ неистинитих, паушалних и русофобских оцена. Мишљења сам да то није баш тако случајно и независно.

У тексту се дају наводни докази да је Русија издала Грчку, као што је, историјски гледано, каже се, на крају „увек чинила“, те да је исто тако било и са Србијом. Пласира се измишљотина да је цео план Ципраса и Сиризе био заснован на обећаној финансијској помоћи Русије у вези са повратком на драхму. То је осноа, на бази које се изводе остали искривљени закључци. Грубо се изврће чињеница да је Запад једну стару чланицу ЕУ довео на руб пропасти без најмање намере да јој стварно помогне. Тако се кривотвори и оно што је главно питање, а то је шта би се десило тек чланицама које немају ЕУ педигре Грчке.

Даље се каже да Русија уствари жели Грчку у ЕУ као свог играча и да због тога не жели да је изводи из еврозоне. На почетку Пантелићевог текста видимо да је малтене Русија смислила да поткопа ЕУ и њен финансијски систем, а потом се тврди да није тако. Контрадикторно, али сврсисходно, зар не? У оба случаја Русија је зла и подмукла. Онда се говори како је Вашингтон наводно надокнадио Немачкој губитке које је имала због санкција Русији. С обзиром да ЕУ, а посебно Немачка, има велике губитке у пословању због санкција, док је за исто време амерички извоз у Русију порастао 20 одсто, јасно се види у чијем интересу настају овакви текстови.

У наставку се једна измишљена вест представља као чињеница и каже се како је Русија одбила да Грчкој позајми новац за враћање на драхму. У том тренутку се појављује амерички председник и критикује Немачку што допушта да Немци, како каже аутор, „свирају“ другачије у односу на ММФ. Дакле, Холивуд у писаним медијима. Зли Руси смишљају да униште ЕУ, неуки Немци и остали то не виде, али долази спасоносна коњица Великог Брата и спречава трагедију.

Да оставимо фантазије и видимо како ствари заправо стоје. Како изгледа кад те спасава Велики Брат? Тако што се намеће се најгоре могуће решење за грчки народ? Но вратимо се тексту. У њему се чак иде дотле да се аутору привиђа тајни суперскривени дил Берлина и Москве о томе да Руси не подржавају Грчу, а Немачка више неће притискати Москву око Украјине. Истина, у међувремену спрема се нова офанзива украјинских фашиста на своје грађане у Донбасу. И појачавају се западне санкције Русији. Али, ако чињенице не одговарају истини, тим горе по чињенице.

И у насттавку текста види се нетрпељивост према Русији, и у историјском и актуелном контексту. Упоређују се Вожд Карађорђа и предводници грчке борбе за ослобођење, све заједно уклапајући их у слику руске издаје. Каже се дословно и то да су, због њене православне наклоности према Русији, Британија и Француска приморале Грчку да се малтене одрекне Крита. Дакле, Русија која је, колико год је могла, помагала ослобођења Срба и Грка од Турака, зла је, подмукла и издајничка, а Британија, Француска и остале земље Запада, које су подржавале турску доминацију над балканским православцима, добре су, миле и праведне.

ruski-medved_f94-375x250

Затим се у врло негативном контексту говори како је Грчка била против бомбардовања Србије и отворено против својих западних савезника стала на страну Русије, која се противила агресији на Србију. Исти клише се понавља и у вези са односом према западној отмици КиМ од Србије. Према аутору Пантелићу, грчки став је био погрешан и било би боље да су нас и они бомбардовали и признали КиМ. Још када би успели да убеде и свог злог брата са истока да делује у том правцу, било би баш како треба.

Врхунац пропаганде је када се у закључном делу објашњава да су сви проблеми које има Грчка, као и они које има Србија, настали због блискости са Москвом. И да је Русија – која нас једина од великих сила није никад напала, а помагала нас је кад год је била у могућности – уствари највећи проблем наших народа. Нису то они који су нас бомбардовали и који су убијали децу. И то већ постаје срамно. На крају се спомиње и Сукоб цивилизација Семјуела Хантигтона и говори како су Београд и Атина сврстани у блок са Москвом. Зашто? Па да се покаже како је то лоше и како је то зато што смо имали добре односе са злом и подмуклом Русијом. Очигледно да аутор или књигу није читао или је тумачио како се њему допада. У Хантингтоновој књизи, као и неким другим делима западних геополитичара, експлицитно се наводи да Запад престаје тамо где почиње православље.

Све у свему, модел пропаганде који провејава из Пантелићевог текста директно служи да се у српском јавном мнењу створи лажна слика, наравно, уз изношење великог броја неистинитих информација. Тиме се покушава окренути јавност од Русије, а онда, ако се успе у томе, треба притиснути српску владу која би у том случају лакше поклекла и редефинисала нашу политику у духу удаљавања од Москве.

Циљ запада и његових гласноговорника у Србији је да се наша земља сукоби са Русијом. Нажалост, на њој раде више несвесно него свесно и они који не желе да се то деси. Сталним прозивкама српских власти да намеравају да издају Русију, подметањем лажних информација, нереалним, макималистичким захтевима према влади Србије – и наше „ура“ патриоте изазивају пометњу и доприносе оном што хоће Запад. А, што се тиче текста Грчки покер, некако се чини да је он само почетак добро оркестриране антируске кампање, која ће се одвијати у наредним месецима. Сuштински проблем је у томе што је та кампања дубински и антисрпска.

Циљ је улазак Србије у НАТО, заокруживање отмице КиМ и одустајања од борбе за Републику Српску, која ће бити изложена великим притисцима у наредним месецима. Ту тековину борбе српског народа можемо сачувати, као и увек у историји, само уз помоћ Русије. Зато је потребно да се Срби удаље од Руса и тако омогуће западним непријатељима да што лакше униште РС.

Аутор је председник Центра за развој међународне сарадње


Извор: Нови Стандард

Коментари

Један коментар на Антисрпска русофобија

  1. Коментар од Kosta Stojanović:

    Kako stoje stvari i uspeće u tome. Vučić na poziciji, Šešelj u opoziciji, stari projekat britanskih tajnih službi se bliži ostvarenju. Narod je glupa masa i nikako ne treba računati da će on sam, spontano, doći do spoznaje što nam je činiti a da je u našem najboljem interesu. Ne zna svinja kakva će joj prasetina biti dok bira izmedju dva valova. Ako je valov nov, ukusan, prepun, miriše na bosiljak, seljak stalno na njega pokazuje…. neće ni pomirisati drugi valov. Nema nama spasa ukoliko se Istok ne uključi u propagandni rat nad nama. Brine me što ne vidim njihov jasan interes u tome. Ljubav ne postoji van crkve. Pamet ne postoji van kafane. Postoji rad. A koliko vidim, opozicioni rad će u narednim danima da se dešava u protestu protiv izbeglica. Punjenje brane Rovni i potapanje Nemanjićkog manastira? Priznavanje zakona *republike kosove? itd itd… Pa kakva je nama ta opozicija ako ne čisto britanska? Ne vidim izlaz, dajte neki realan tekst, ukoliko bezbednosne prilike dozvoljavaju…

Оставите коментар

Оставите коментар на Антисрпска русофобија

* Обавезна поља