dedjanskiPoslednjih dana u srpskim medijima veoma je primetan pojačan medijski „juriš“ na Rusiju. Na više načina – i direktno i suptilno. Postavlja se pitanje zašto? Hajde da to razmotrimo analizirajući tekst Grčki poker Željka Pantelića, objavljen u magazinu Nedeljnik od 20. avgusta. Autor u njemu iznosi niz neistinitih, paušalnih i rusofobskih ocena. Mišljenja sam da to nije baš tako slučajno i nezavisno.

U tekstu se daju navodni dokazi da je Rusija izdala Grčku, kao što je, istorijski gledano, kaže se, na kraju „uvek činila“, te da je isto tako bilo i sa Srbijom. Plasira se izmišljotina da je ceo plan Ciprasa i Sirize bio zasnovan na obećanoj finansijskoj pomoći Rusije u vezi sa povratkom na drahmu. To je osnoa, na bazi koje se izvode ostali iskrivljeni zaključci. Grubo se izvrće činjenica da je Zapad jednu staru članicu EU doveo na rub propasti bez najmanje namere da joj stvarno pomogne. Tako se krivotvori i ono što je glavno pitanje, a to je šta bi se desilo tek članicama koje nemaju EU pedigre Grčke.

Dalje se kaže da Rusija ustvari želi Grčku u EU kao svog igrača i da zbog toga ne želi da je izvodi iz evrozone. Na početku Pantelićevog teksta vidimo da je maltene Rusija smislila da potkopa EU i njen finansijski sistem, a potom se tvrdi da nije tako. Kontradiktorno, ali svrsishodno, zar ne? U oba slučaja Rusija je zla i podmukla. Onda se govori kako je Vašington navodno nadoknadio Nemačkoj gubitke koje je imala zbog sankcija Rusiji. S obzirom da EU, a posebno Nemačka, ima velike gubitke u poslovanju zbog sankcija, dok je za isto vreme američki izvoz u Rusiju porastao 20 odsto, jasno se vidi u čijem interesu nastaju ovakvi tekstovi.

U nastavku se jedna izmišljena vest predstavlja kao činjenica i kaže se kako je Rusija odbila da Grčkoj pozajmi novac za vraćanje na drahmu. U tom trenutku se pojavljuje američki predsednik i kritikuje Nemačku što dopušta da Nemci, kako kaže autor, „sviraju“ drugačije u odnosu na MMF. Dakle, Holivud u pisanim medijima. Zli Rusi smišljaju da unište EU, neuki Nemci i ostali to ne vide, ali dolazi spasonosna konjica Velikog Brata i sprečava tragediju.

Da ostavimo fantazije i vidimo kako stvari zapravo stoje. Kako izgleda kad te spasava Veliki Brat? Tako što se nameće se najgore moguće rešenje za grčki narod? No vratimo se tekstu. U njemu se čak ide dotle da se autoru priviđa tajni superskriveni dil Berlina i Moskve o tome da Rusi ne podržavaju Grču, a Nemačka više neće pritiskati Moskvu oko Ukrajine. Istina, u međuvremenu sprema se nova ofanziva ukrajinskih fašista na svoje građane u Donbasu. I pojačavaju se zapadne sankcije Rusiji. Ali, ako činjenice ne odgovaraju istini, tim gore po činjenice.

I u nasttavku teksta vidi se netrpeljivost prema Rusiji, i u istorijskom i aktuelnom kontekstu. Upoređuju se Vožd Karađorđa i predvodnici grčke borbe za oslobođenje, sve zajedno uklapajući ih u sliku ruske izdaje. Kaže se doslovno i to da su, zbog njene pravoslavne naklonosti prema Rusiji, Britanija i Francuska primorale Grčku da se maltene odrekne Krita. Dakle, Rusija koja je, koliko god je mogla, pomagala oslobođenja Srba i Grka od Turaka, zla je, podmukla i izdajnička, a Britanija, Francuska i ostale zemlje Zapada, koje su podržavale tursku dominaciju nad balkanskim pravoslavcima, dobre su, mile i pravedne.

ruski-medved_f94-375x250

Zatim se u vrlo negativnom kontekstu govori kako je Grčka bila protiv bombardovanja Srbije i otvoreno protiv svojih zapadnih saveznika stala na stranu Rusije, koja se protivila agresiji na Srbiju. Isti kliše se ponavlja i u vezi sa odnosom prema zapadnoj otmici KiM od Srbije. Prema autoru Panteliću, grčki stav je bio pogrešan i bilo bi bolje da su nas i oni bombardovali i priznali KiM. Još kada bi uspeli da ubede i svog zlog brata sa istoka da deluje u tom pravcu, bilo bi baš kako treba.

Vrhunac propagande je kada se u zaključnom delu objašnjava da su svi problemi koje ima Grčka, kao i oni koje ima Srbija, nastali zbog bliskosti sa Moskvom. I da je Rusija – koja nas jedina od velikih sila nije nikad napala, a pomagala nas je kad god je bila u mogućnosti – ustvari najveći problem naših naroda. Nisu to oni koji su nas bombardovali i koji su ubijali decu. I to već postaje sramno. Na kraju se spominje i Sukob civilizacija Semjuela Hantigtona i govori kako su Beograd i Atina svrstani u blok sa Moskvom. Zašto? Pa da se pokaže kako je to loše i kako je to zato što smo imali dobre odnose sa zlom i podmuklom Rusijom. Očigledno da autor ili knjigu nije čitao ili je tumačio kako se njemu dopada. U Hantingtonovoj knjizi, kao i nekim drugim delima zapadnih geopolitičara, eksplicitno se navodi da Zapad prestaje tamo gde počinje pravoslavlje.

Sve u svemu, model propagande koji provejava iz Pantelićevog teksta direktno služi da se u srpskom javnom mnenju stvori lažna slika, naravno, uz iznošenje velikog broja neistinitih informacija. Time se pokušava okrenuti javnost od Rusije, a onda, ako se uspe u tome, treba pritisnuti srpsku vladu koja bi u tom slučaju lakše poklekla i redefinisala našu politiku u duhu udaljavanja od Moskve.

Cilj zapada i njegovih glasnogovornika u Srbiji je da se naša zemlja sukobi sa Rusijom. Nažalost, na njoj rade više nesvesno nego svesno i oni koji ne žele da se to desi. Stalnim prozivkama srpskih vlasti da nameravaju da izdaju Rusiju, podmetanjem lažnih informacija, nerealnim, makimalističkim zahtevima prema vladi Srbije – i naše „ura“ patriote izazivaju pometnju i doprinose onom što hoće Zapad. A, što se tiče teksta Grčki poker, nekako se čini da je on samo početak dobro orkestrirane antiruske kampanje, koja će se odvijati u narednim mesecima. Suštinski problem je u tome što je ta kampanja dubinski i antisrpska.

Cilj je ulazak Srbije u NATO, zaokruživanje otmice KiM i odustajanja od borbe za Republiku Srpsku, koja će biti izložena velikim pritiscima u narednim mesecima. Tu tekovinu borbe srpskog naroda možemo sačuvati, kao i uvek u istoriji, samo uz pomoć Rusije. Zato je potrebno da se Srbi udalje od Rusa i tako omoguće zapadnim neprijateljima da što lakše unište RS.

Autor je predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje


Izvor: Novi Standard

Komentari

Jedan komentar na Antisrpska rusofobija

  1. Komentar od Kosta Stojanović:

    Kako stoje stvari i uspeće u tome. Vučić na poziciji, Šešelj u opoziciji, stari projekat britanskih tajnih službi se bliži ostvarenju. Narod je glupa masa i nikako ne treba računati da će on sam, spontano, doći do spoznaje što nam je činiti a da je u našem najboljem interesu. Ne zna svinja kakva će joj prasetina biti dok bira izmedju dva valova. Ako je valov nov, ukusan, prepun, miriše na bosiljak, seljak stalno na njega pokazuje…. neće ni pomirisati drugi valov. Nema nama spasa ukoliko se Istok ne uključi u propagandni rat nad nama. Brine me što ne vidim njihov jasan interes u tome. Ljubav ne postoji van crkve. Pamet ne postoji van kafane. Postoji rad. A koliko vidim, opozicioni rad će u narednim danima da se dešava u protestu protiv izbeglica. Punjenje brane Rovni i potapanje Nemanjićkog manastira? Priznavanje zakona *republike kosove? itd itd… Pa kakva je nama ta opozicija ako ne čisto britanska? Ne vidim izlaz, dajte neki realan tekst, ukoliko bezbednosne prilike dozvoljavaju…

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Antisrpska rusofobija

* Obavezna polja