Zeljko-Cvijanovic1.

Nije potrebno gledati na kartu i meriti gde je Prizren, a gde Ankara. Jer nije Redžep Taip Erdogan u Dušanovom gradu rekao da je Kosovo Turska po prevashodnoj logici geopolitičkih, ekonomskih ili istorijskih zakonitosti. Više nego u tajnama tih disciplina, objašnjenje izjave ovog Turčina sa ambicijom da postane Bajazit Treći leži u srećnom balansu lučenja njegovih žlezda i zdravog razuma, jednom, na kraju, sasvim apoličnom mehanizmu.

Naime, ceo svet vidi tragično posrtanje Srbije, cela balkanska šuma – ustrojena po Darvinu isto kao i Šervudska i svaka druga – oseti miris ranjenikovog krvavog traga koji se okolo širi. Ceo svet koji veruje da Srbija ima nešto što bi mu dobro stajalo dolazi da to i uzme jer teško da će bolju i lakšu priliku dobiti. Poseban miris takvoj prilici daje činjenica da su srpska vlada i ostatak političke scene slomljeni do mere kad otpora nema ni u tragovima i kad više niko i ne očekuje da će iz unutrašnjih resursa moći da naprave bilo kakav zaokret. I, naravno, da su građani – napušteni od svoje političke klase, opljačkani i izdani od svojih elita, bez ikakvih iole izglednih alternativa pred sobom – u stanju tako radikalnog ekonomisanja sopstevnom snagom da ne izgledaju kao opasnost za bilo koga sem za sebe.

2.

Takav se u odsudne bitke ne ide. A, ako se pak ne mogu izbeći, onda se gleda da se u njima poraste, da se kroz njih uspravi. Kad god je istorija prerastala u mit, nečega od toga bilo je u njoj.

3.

Pred Srbijom je dakle ravan drum, sve strmiji, možda sa još samo jednom jedinom raskrsnicom pre kraja puta. Njeno ime je Južni tok. I ta cev koja je prema Srbiji krenula preko Crnog mora možda je njena poslednja šansa pre kraja.

Ali ta raskrsnica, to poslednje mesto gde će biti moguće promeniti pravac kretanja prema sasvim izglednom ponižavajućem kraju, neće biti mesto na kome će odlučivati srpski politički prvaci, barem ne onako kako se to radilo do sada.

4.

Ako je ikad takvih i bilo, njihovi prethodni izbori bili su između prilika koje su im se nudile sa Zapada i prilika sa Istoka, koje su se pred Srbijom ozbiljnije otvorile tek skoro, s početka svetske krize, avaj, kad ovde više nije bilo nikoga ozbiljnog ko bi mogao ozbiljno da odluči.

Pa ipak, paradigmatičan izbor te generacije srpskih političara od vremena krize bio je između pretnji, koje su se sa Zapada vremenom uvećavale srazmerno tome kako se ponuda smanjivala, i ponuda sa Istoka, koje su rasle onako kako su se ponude sa Zapada smanjivale, a pretnje se uvećavale.

4južnitok

5.

Izbor između pretnje i šanse u životu ima svako. Naravno, predrasuda je i mitsko preterivanje kako se za pretnju opredeljuju kukavice, a za šansu hrabri. Ne, šansu biraju oni koji ne gledaju u plećku svakog dana iznova, oni koji imaju ideju, političku ili neku drugu. Jer šansa hoće nas, zahteva našu inicijativu i aktivnost.

Pretnja je magnet za one koji hoće da sakriju kako nemaju ideju, jer u zoni pretnje svi su isti, i oni sa idejom i bez nje, jednako se ponašaju i glupi i pametni, svi beže od udarca, sve dok ih ne stigne.

I ta paradigma izbora između pretnje i šanse, koja je više od bilo čega drugog obeležila Srbiju u poslednje dve decenije, biće pred Južnim tokom na jedan način iscrpena.

6.

Posle razočarenja u Borisa Tadića, koga su, malo je poznato, uticajni ruski krugovi svojevremeno podržali u tuči protiv Koštunice, Moskva je sa velikim nadama dočekala smenu vlasti u Beogradu. Putin se naoružao tolikim stpljenjem prema srpskom Trijumviratu da iz Kremlja ni u jednom trenutku prema Beogradu ne samo da nije odapeta nijedna strelica već nije rečeno ništa što bi moglo da se tumači kao dvosmislica. Istovremeno, bolje je ne podsećati kojim rečima su Rusi među sobom komentarisali i komentarišu neke od poteza Trijumvirata.

Bila su samo dva razloga za toliko stpljenje: jedan je bio NATO, a drugi Južni tok. Trijumvirat u Beogradu, naravno, umeo je pred svojom javnosti da manipuliše tim stpljenjem, ne primećujući da je ono jedna vrsta ozbiljne i utoliko i preteće političke investicije. Jer nagradno pitanje glasi: ako je neko investirao ogromno stpljenje za jednu ili dve stvari, šta je onda investirao u njih? Još strpljanja?

Neće biti. Nije bilo zato nimalo slučajno da je Putin sebi dovodio svakog člana Trijumvirata ponaosob da mu o oči kaže da li ima nešto protv Južnog toka. Nije imao nijedan.

7.

Grešite ako mislite kako sve ovo pišem da bih ovom razočaravajućem Trijumviratu pretio Rusima, koji neće dozvoliti da im takvi pokvare onako ozbiljan plan, za koji su pridobili čak i Bajazita Trećeg. Još više grešite ako mislite da je ovde reč o tome kako će se o Južnom toku postaviti Trijumvirat ili pojedinačno svaki njegov član. Ne, ovde je pitanje kako će se Vašington i Moskva dogovarati o Južnom toku kroz Srbiju, a ne mogu nego preko njih trojice.

8.

putin_sir_h3Kako će se dogovarati? Možda su Ameri pre sedam-osam godina, stojeći neuporedivo bolje i od Rusa i od sebe današnjih, i mogli da dozvole gradnju Južnog toka kroz Srbiju. Danas su još uvek jaki da bi mogli da ga ometaju, ali nedovoljno da bi pristali na luksuz da ga puste. Zašto?

Zato što – govorimo o Srbiji – oni veoma dobro znaju da joj nisu alternativa. Onaj ko to zna – zna i da će status alternative imati ko prvi dođe sa nečim realnim. A još ako je taj i Rus. Čak i da zamislimo da ta cev i nije alternativa i da njome neće poteći ništa, sama njena gradnja će oko sebe toliko rojiti snage, uticaje i ideje da će posle nekog vremena Rusi moći i da povuku cev, kao klin iz čorbe, i niko neće primetiti. Jer, na kraju, biće to jedina stvar koja će se graditi u zemlji koja se ruši.

Zato će Vašington biti do poslednjeg trenutka protivnik Južnog toka, čak i kad se temeljac postavi. Jer, ako se slože da cev prođe, to će značiti i da će se složiti s tim da se Rusi na Bakan vrate u najvećem zamislivom formatu, mnogo većem nego da su tu cev gradili pre deset godina. Sa svim što to podrazumeva.

9.

Zato će borba za Južni tok, koja je odavno počela, biti najodsudnija bitka za Srbiju. Možda poslednja u kojoj će joj biti pružena prilika da se bori za sebe. Jer, izgradili ga ili ne, Južni tok će biti taj koji će Srbiju izvesti iz ovog jalovog stanja čekanja i privremenosti. Kao zemlju i narod koja je imala oko čega da se okupi ili kao svet koji više ne čeka ni čudo jer, i kad bi se čudo dogodilo, ne bi imao ko da ga prepozna.

10.

Jer danas – da se poslužim već starom ruskom mantrom – nije teško biti veći Srbin od Srba. Zašto to ne bi bio Putin, kad je da može sa toliko lakoće pokazao i Bajazit Treći sedeći jedan dan na Dušanovom prestolu.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Južni tok – cev koja će nas podići ili ubiti

* Obavezna polja